PODELI
Foto: Urban City

Cene goriva na benzinskim stanicama u Srbiji i širom regiona dostigle su maksimum. Stručnjaci ističu da je više uzroka doprinelo tome, kao i da se u narednom periodu ipak ne očekuje dalji skok cena sirove nafte, pa samim tim ni goriva.

Na svetskom tržištu, cene sirove nafte dostigle su u oktobru višegodišnji maksimum, a barel nafte tipa “brent” koštao je i više od 85 dolara.

Rast cena nafte na svetskom tržištu neminovno je uticao i na rast cena naftnih derivata u Srbiji. Tako je na nekim pumpama ovih dana “dizel” premašio cifru od 170 dinara za litar.

Sirova nafta, kao jedan od najznačajnijih berzanskih pokazatelja, poskupela je u prethodnih mesec i po dana za 22 procenta i krajem septembra je sa 86,29 dolara za barel dostigla najvišu cenu u poslednje četiri godine.

Stručnjaci navode da se može očekivati da se svetski trendovi u segmentu energenata prenose i na domaće benzinske stanice.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da su više cene goriva u Srbiji posledica rasta cene nafte i berzanskih kotacija benzina i dizela.

Kako dodaje, u prethodnih mesec i po cena sirove nafte poskupela je za 22 odsto, što je veliki skok i odražava se i na cenu goriva.

Sada je u zastoju i videće se da li će se zadržati na nivou od 80 dolara, ističe Mićović, uz objašnjenje da na cenu goriva utiče više faktora, a cena sirove nafte samo jedan od njih, mada i glavni.

Pored toga, na porast cena derivata utiče i kurs dolara, ali i akcizna politika država.

Mićović ističe da će se videti kako će se kretati trendovi na tržištu ali da se ipak ne očekuje veći skok cena sirove nafte, pa samim tim ni goriva u narednom periodu.

“Ovako visoke cene ne odgovaraju ni naftnim kompanijama, jer onda pada potrošnja”, objašnjava sagovornik Tanjuga.

Kada je reč o mogućim potezima države u trenutnoj situaciji, Zakon o akcizama sadrži mogućnost da Vlada Srbije smanji akcize i time utiče na cene.

Mićović smatra da država sama treba analizom da proceni da li je moguće učiniti tako nešto.

Šta država može da učini

“Ovako visoke cene goriva podižu osnovicu za obračun PDV-a i onda se od PDV-a prihoduje novac na koji se realno nije računalo. Zato treba razmisliti da li treba samo za toliko smanjiti akcize, odnosno za taj rast PDV-a, jer to je mehanizam koji bi na neki način rasteretio kućne budžete i pritisak na privredu, a država bi ostvarila svoj projektovani prihod”, objašnjava Mićović.

Sličan stav ima i predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, koji kaže da na cenu goriva najpre utiču dešavanja na svetskom tržištu, a potom i državna zahvatanja kroz akcize.

“Država bi trebalo da pokuša da smanji svoja uzimanja kad govorimo o akcizama i da napravi bitan korak ka potrošačima”, ističe Pavlović.

Moguć pad cene nafte

Cene nafte su na putu da ovu nedelju završe s padom, jer su obilne zalihe neutralisale zabrinutost od moguće upotrebe “crnog zlata” kao “političkog oružja”, usled tenzija na relaciji Saudijska Arabija – SAD.

Cene naftnih fjučersa su ove nedelje pale za tri odsto u Njujorku, prenela je juče njujorška agencija Blumberg.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, upozorila je da bi mogla iskoristiti poziciju vodećeg dobavljača, ako bude kažnjena zbog nestanka saudijskog novinara Džamala Kašogija u njenom kozulatu u Istanbulu.

Analitičari, međutim, sumnjaju da bi kriza mogla ići tako daleko, a jenjavanju zabrinutosti doprineli su i podaci američke vlade koji su pokazali da su zalihe nafte u SAD prošle nedelje porasle više od očekivanja.

Šta donosi direktiva EU o obeležavanju derivata

Inače, ovih dana na pumpama u Srbiji startovala je i primena direktive Evropske unije o novom, jedinstvenom obeležavanju derivata.

U praksi će to značiti da na rezervoarima na benzinskim stanicama, kao i na vrhovima “pištolja” za točenje, moraju da budu istaknute odgovarajuće nalepnice, kao i na svim vozilima proizvedenim, odnosno prodavanim na ovim tržištima posle 11. oktobra ove godine.

Mićović objašnjava da se to odnosi samo na biokomponente i njihov udeo u gorivu, a da u Srbiji toga nema.

“I dalje će na benziskim stanicama biti onaj stari način koji poznajemo, čak i ako se propiše novi evropski, naš stari način neće nestati. Obaveza je da postoji oznaka o udelima biogoriva, a mi nemamo biodizel u dizelu, kao ni bioetanol u benzinu”, ističe Mićović.

Jedina dva goriva koja su obuhvaćena direktivom EU jesu komprimovani prirodni gas i tečni naftni gas.

“Sačekaćemo da država propiše obavezu primene standarda obeležavanja i onda će kompanije promeniti te oznake budući da država daje određeni rok do kada to kompanije treba da realizuju”, objasnio je Mićović.

Ova pravila, inače, proističu iz obaveza država da smanje nivo ugljen-dioksida i zagađujućih materija.

“Sve države EU su prihvatile obavezu i na taj način smanjuju nivo ugljen-dioksida i Srbija kao zemlja kandidat za članstvo će morati to da primeni ali nismo još došli do pristupanju EU i kada to uvedemo kao obavezu onda će naftne kompanije i uvoznici koji određenu količinu biogoriva stavljaju na tržiste to činiti tako što će ih mešati sa gorivom dobijenim iz nafte”, rekao je Mićević.

Biogoriva su, inače, dvostruko skuplja od onih koja su dobijena iz nafte.

“Država bi mogla da taj deo oslobodi akcize i tako ne utiče na cenu. Bitno je da država može to da izvede tako da ubacivanje biogoriva ne utiče na rast cena”, rekao je Mićović.

KOMENTARIŠI