Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.
Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato običaji nalažu da se na taj dan u jelo stavi malo ove biljke i posluži ukućanima, kako bi vas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.
Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla i Komnina.
Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.
