Nema para, a žele nov krov za zgradu u centru Požarevca

Nema para, a žele nov krov za zgradu u centru Požarevca

Foto: Urban City // B.P. / ilustracija

Troškovi popravke krova jedne zgrade mogu koštati i desetine hiljada evra, a obaveza njegovog održavanja je na svim stanarima, a ne samo na onima koji žive na poslednjem spratu. Šta se dešava ako, ipak, ne žele svi stanari da učestvuju u saniranju oštećenja, ako ga ima? Šta ako neki zbog ličnih interesa žele potpuno nov krov. Šta ako nema para za ove namene?

Jedan od problema koji je naveden u tekstu iznad dešava se već nekoliko meseci u jednoj manjoj zgradi u Požarevcu. U pitanju je stambena zajednica koja je osnovana pre nepunih šest meseci, s tim da je datum registracije još od pre pet godina, ali do februara ove godine nikada se profesionalni upravnik nije pojavio u ovoj starijoj zgradu. Želja i apetita je mnogo, realnost je potpuno drugačija.

Ova stambena zajednica dobila je (novog) profesionalnog upravnika tako što je reklamirala svoje usluge ceduljicom po zgradama, pa je tako tokom februara odlukom većine stanara izabrana. Radost i nada stanara u ovoj zgradi u centru Požarevca kratko je trajala. Mesecima se nova upravnica pojedinim stnarima nije javljala na telefon, pa je tako odlazila i na odmor bez prethodnog obaveštenja kome se stanari u slučaju potrebe mogu obratiti. Zakon o stambenim zajednicama je u ovom pogledu jasan, ali to očigledno ne odgovara pojedinim upravnicima zgrada, a to je da je njihovo zaduženje od 00 do 24 sata, tokom cele godine, vikenom, praznicima. U slučaju nemogućnosti da odgovore na zahtev stanara, dužni su da obezbede zamenu.

Problemi u ovoj stambenoj zajednici su razni, od miševa, do polupanih prekidača, loše i dotrajale fasade. Ova zgrada nema hidrante, ali ni protivpožarne aparate, čak ni oglasnu teblu. Novca za nabavku ovih stvari nema, jer je tek počelo plaćanje iznosa u zakonskim okvirima za osnovne stvari oko održavanja. Ipak postoji deo stanara koji žele da “proguraju” neku svoju priču, jer ova zgrada ima samo nekoliko stanova, a to je sanacija, odnosno postavljanje potpuno novog krova koji košta skoro 11.000 evra (Urban City imao je uvid u ponudu jedne beogradske firme koja je krajem jula dostavljena Stambenoj zajednici). Problem je u tome što za ovakve krupne investicije nema novca, a deo stanara pokušava preko profesionalne upravnice da napravi većinu i “progura” da stanari jednokratno plate iznos od oko 1.800 evra po stanu, saznajemo od pojedinih stanara u ovoj zgradi. Prete čak i izvršiteljima.

Takođe, kako smo saznali sa sastanka stambene zajendice, ideja dela stanara sa viših spratova je da se ovakva “hitna investicija” uradi u što kraćem roku da bi oni posle toga prodali stanove po boljoj ceni. Ono što smo još uspeli da saznamo, a to je da krov kao i ostatak zgrade koja broji više od pola veka nema problema sa prokišnjavanjem, krov je prethodnih decenija popravljan.

Urban City pokušao je da stupi u kontakt sa profesionalnom upravnicom ove zgrade, ali se ona ni nama kao i pojedinim stanarima nije javila na telefon. Ovakvi i slični problemi u nedostatku sredstava moguće je rešiti kreditima kod poslovnih banaka.

Mi smo se ovom prilikom raspitali. Kredit je moguće dobiti na 95 meseci u jednoj od banaka, s tim da stanari moraju da prikupe 30% iznosa investicije. Ostatak iznosa išao bi kroz kredit ali i obaveznu hipoteku zgrade do potpunog namirenja kredita. Grubom računicom, došli smo do toga da bi rata po stanu na 95 meseci bila oko 20-25 evra po stanu (u zavisnoti od broja kvadrata) mesečno što se tiče ovih namena.

Jedna od opcija bila bi i da stanari koji žele da se ovakve stvari izvrše, sami plate sve troškove, pa onda da pokrenu sudsku parnicu protiv stambene zajednice. To, međutim, podrazumeva plaćanje veštaka, advokata, sudske troškove, izvršitelja,..

5 KOMENTARA

  1. Ne znam o kojoj zgradi je reč, ali 1800 EUR po stanu nije puno, ako je u pitanju kompletan krov jedne stambene zgrade od 4 stana. To bi vlasnicima stanova bilo jasno kada bi imali kuću pa ne bi mogli da prebacuju odgovornost na upravnike, komšije, zakon i sl.

    Drugo, molim Vas da objavite koja to banka daje kredite stambenim zajednicama i šta zajednica može staviti pod hipoteku s obzirom da su oredmet njene nadležnosti isključivo zajednički delovi zgrade, a na njih se shodno Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada NE MOŽE STAVITI HIPOTEKA. Lično sam tražio kredite kod banaka, čak i sa 100% depozita i nisam dobio pozitivan odgovor.

    Za ovih 6 godina kako se faktički primenjuje navedeni zakon, bezbroj građevinskih i drugih problema je rešeno u zgradama. Gde ima razumevanja vlasnika stanova i poverenja u upravnike, rešeni su naizgled nerešivi problemi krovova, fasada, oluka, liftova i sl. Trebalo bi malo objavljivati članke i POZITIVNIH I DOBRIH PRIMERA kako bi se ohrabrile “neverne Tome” koje se plaše da će ih upravnici i izvođači radova pokrasti.

    Ne bih da branim upravnike, ima i tu problema! Više su problematični upravnici iz redova stanara, nego profesionalni upravnici, ali se na njih građani manje žale jer itakvi uoravnici maju po jednu zgradu i svo vreme ovog sveta da ogovore na svako smisleno i besmisleno pitanje svojih komšija. I kod njih sve može! Može i da se neko oslobodi plaćanja i da se skida gotovina sa računa da se plati majstoj ” na ruke” i upravniku, i da se slobodno raspolaže zajedničkim delovima zgrade… dok profesionalni upravnici moraju striktno da se drže zakona, imaju mnogo više klijenta, pa je poziva toliko da oduzme i pola radnog vremena (4 sata dnevno). Pogrešno je što većina tumači da “biti dostupan od 0-24 znači da se mora javiti u bilo koje vreme i za bilo koje pitanje, što naravno nije tačno.

  2. Jovice, upravniče, kako si? Za tebe sam tek čuo da se ne javljaš mesecima stanarima, menjaš brojeve telefona, teže je doći do tebe nego do predsednika…

  3. Profesionalni upravnici u Pozarevcu masovno zloupotrebljavaju svoje funkcije, pa tako stanari nemaju recimo uvid u kretanje novca na racunu stambene zajednice, već se na oglasnoj tabli vidi samo ono što upravnik smatra da je bitno, pa tako kao stanari ne znamo da li je i on kao “profesionalni upravnik” plaćao nekog majstora “na ruke”. Šalju stanarima opomene pred tužbu za dva neizmirena računa i to putem pošte preporučeno, i ubeđen sam da jedva čekaju da dođe do situacije da se angažuju i izvršitelji, jer im je to očigledno najslađi izvor prihoda jer onda nemaju mere koliko će kazniti stanare. Zakazuju sastanke u vreme kada znaju da većina stanara radi,a to je u vremenu od 07-15h, verovatno kako bi izbegli nezgodna pitanja, a kojih ima previše, i kako bi od prisutnih ugl.starijih stanara uspeli da dobiju pristanak na razne nepotrebne poslove u zgradi. Zaključak priče: obuka za profesionalnog upravnika traje 7-10 dana, samo toliko je potrebno mladim ljudima u našem gradu da se otresemo kukolja koji se stručno naziva PROFESIONALNI UPRAVNIK.

  4. To postoji i na zapadu,stanari uplacuju mesecno u fond za odrzavanje zgrade a upravnici iz zog fonda placaju odrzavanje.Ako je veca investiciija u pitanju tipa prozori,krov fasada zaseda kucni savet i vecina odluci.pa nece valjda grad da snosi troskove popravke ipak je to privatno vöasnistvo.

  5. Sve je istina Nas upravnik( neznam ko ga postavi mene niko nista nije pitao)za zakon o upravnicima kaze kako nevalja i da niko u drzavi ne radi non stop pa nece ni on Sve sto kazes da mu je obaveza on tvrdi da je to besmislica i da to nijee njegova duznost Ludilo Niko nije nadlezan da se pozalis na upravnika koga redovno placas a nisi zadovoljan njegovom uslugom

KOMENTARIŠI