PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

Drogom se i ranije trgovalo onlajn, tokom pandemije još češće. Iako su prve procene bile da će pandemija otežati pristup narkoticima, analize pokazuju da se to nije dogodilo. U isto vreme, sve je više korisnika psihoaktivnih supstanci, piše portal Radio-televizije Srbije.

Tokom pandemije nije mutirao samo virus, već i kriminal. Trgovci drogom brzo su našli način da zaobiđu epidemijske mere, poput zabrane kretanja, i dođu do korisnika. Kupoprodaja kanabisa, kokaina, opijata ugovara se onlajn.

„Sve te kriminalne organizacije imaju samo jedno pravilo – što veći profit. Imaju mogućnosti i ogromne količine ilegalnog novca i ulažu ga u nove načine krijumčarenja i dolaska do zarade. Koriste se razne šifre kojima se prikriva i otežava pronalazak šta je to na šta se misli”, objašnjava Milan Pekić iz Kancelarije za borbu protiv droge.

Beg od službi bezbednosti traže dogovaranjem preko darkveba, crnog prostora interneta. Od 2011. do 2020. njegova vrednost četiri puta je porasla, sada iznosi 315 miliona evra. Isporuka droge neretko ide i preko kurirskih službi.

„Ako u šiframa govorite, dajete koordinate, to treba dokazati posle u nekom eventualnom postupku da je to mišljeno da se nađe droga, ali i to je moguće uz jednu organizaciju. Naše službe koje rade na tim poslovima su zaista spremne i obučene”, dodaje Pekić.

Dok dileri nalaze nove načine za dolazak do kozumenata, procene lekara su da ih je sve više. Zbog pandemije je, međutim, manje onih koji se javljaju na lečenje.

Lekari kažu da posebno zabrinjava činjenica da će se olakšan pristup drogama putem interneta zadržati i kad pandemija prođe. Sve češće se javljaju zavisnici od novih, sintetičkih droga.

„Često smo imali epidemijske pikove bolesti korone 19 kao što znamo gde su ljudi izbegavali da posećuju lekara, da idu kad god ne moraju, pa su tako radili i naši pacijenti koji su zavisnici. Očekujem da će se taj broj ljudi koji će se javiti na lečenje postepeno povećavati tokom ove godine i da ćemo u narednim godinama moći da povežemo sa epidemijom koja nam se događala”, napominje dr Aleksandar Vujošević iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Pojedini zavisnici leče se više od 35 godina. Najmlađi pacijent u bolnici u Drajzerovoj imao je svega 14 godina. Zato je neophodno da roditelji reaguju sa prvom naznakom problema. Od tog trenutka do dolaska na lečenje nekad prođe i više od 10 godina, a tada već može biti kasno.

KOMENTARIŠI