Milica Bainović, mlada dizajnerka, posle života u Salcburgu i Milanu, odlučila je da se vrati u Srbiju i spoji tradiciju i modu. U rodnom selu, odsnovala je Udruženje pletilja Vunena, okupivši nezaposlene žene i penzionerke. Miličine maštovite zamisli, njihovi vredni prsti pretvaraju u neobične modele, koje sa ponosom nose dame u Austriji i Švajcarskoj. Za malo mesto, poput Krepoljina, velika stvar!
Milica je sa nama podelila neke od slika iz radionice Vunena, fotografije omiljenih modela, a otkrila nam je i da planira učešće na sajmovima, da se nada širenju posla, kao i da sanjari o sopstvenom farbanju prediva…
Na početku razgovora, naša sagovornica kaže da je zamisao o povratku u Srbiju došla postepeno.
– Imala sam ideju da pletem džempere, zapravo da osmišljavam isključivo pletene i heklane kreacije. Pre tri godine počela sam time da se bavim i kroz rad sam upoznala nekoliko pletilja, sa kojima sam plela. Vremenom sam shvatila da taj naš rad treba ozvaničiti. Odlučila sam da nastavimo da pletemo moje kreacije u okviru zvaničnog udruženja – kaže Milica Bainović.
Vunena je osnovana u aprilu 2016, a zasad ima 14 članica, većinom žena koje su ostale bez posla, penzionerki i mladih nezaposlenih majki.
– Svaka žena ima mogućnost da posao organizuje prema svojim obavezama, jer sve one uglavnom rade kod kuće i pletu kada završe ostale poslove. Rad u Udruženju je dodatni prihod u domaćinstvu, koji je svima dobrodošao. Mnoge pletilje poznavala sam od ranije, a neke sam i vremenom upoznala. Interesovanje je veliko i Vunena stalno povećava broj članova – kaže Milica Bainović.
Čudno ili ne, tek Vunena svoju vunu ne pribavlja od homoljskih stada, već iz Evropske unije.
– Volela bih da smo u mogućnosti da bukvalno sve kupujemo od lokalnih proizvođača, međutim, materijali sa kojima radimo nisu dostupni u Srbiji, tako da uglavnom sve uvozimo. Materijal dobavljamo iz Evropske unije, a stiže nam putem kurirske službe – pojašnjava naša sagovornica.
Vunena uskoro i na sajmovima
Milici su najdraži cvetni motivi u raznim oblicima, tako da ima više modela sa ovom tematikom. Ideje traži u prirodi, pa će tako, otkriva nam, sledeća kolekcija biti inspirisana sportskim ribolovom i – pastrmkama.
Ponuda modela, kaže naša sagovornica, zavisi od sezone, ali ima i komada koji su uvek aktuelni.
– Među klasicima je jedan model kape, koji sam dizajnirala još tokom studija i on se i dalje pojavljuje u raznim kolekcijama. Osim toga, najčešće pletemo džempere, kardigane i prsluke. Sve ostalo zavisi od sezone i same teme kolekcije – objašnjava Milica.
Dužina pletenja zavisi od toga koliko su modeli komplikovani, a mesečno pletilje Vunene izrade do 50 komada odeće. Cene džempera su između 100 i 200 EUR – u zavisnosti od kvaliteta prediva i vremena potrebnog za izradu. Kreacije prodaju uglavnom preko interneta, ali i u nekoliko butika. Kupci su najčešće iz Austrije, Švajcarske i Srbije, ali i iz drugih zemalja Evrope, iz Amerike…
Milica otkriva i ambiciozne planove, kako bi prodaja još bolje išla. Namera joj je da svoju unikatnu pletenu i heklanu odeću predstavi i na sajmovima.
– Do kupaca smo dosad uglavnom dolazili preko društvenih mrža ili poznanstva. Sada planiramo da učestvujemo i izlažemo na sajmovima, kako bismo proširili naš krug klijenta. Radimo i na sopstvenom online shopu i sajtu, kako bismo olakšali kupovinu i proširili krug klijenata iz inostranstva – kaže naša sagovornica.
Vunena sve više sarađuje i sa inostranim blogerima, koji reklamiraju njihove proizvode, jer su stranci glavna ciljna grupa.
– Naše tržište je pre svega u inostranstvu, pa smo ekspanziju i planirali van granica Srbije. Očekujem da se Udruženje proširi i da uskoro imamo još članica, a možda nam se ukaže interesantna prilika za saradnju i sa lokalnim dobavljačima. Takođe, planiramo i proširenje asortimana ali i načina izrade modela. Osim toga, maštam o tome da uskoro možemo da same farbamo predivo – dodaje Milica Bainović.
To bi im, kako kaže, otvorilo još više mogućnosti i dalo šansu za jedinstvenost u dizajnu. Pletiljama Vunene, opština Žagubica obezbedila je kancelariju u krepoljinskom Centru za kulturu, pruživši tako podršku umetnici koja se vratila u svoj kraj i oživela tradicionalan način izrade odeće.
