Kada reditelj pokaže da je scena uspela, šumom odjekuje aplauz. Ova scena biće snimana ceo dan, i jedna je od najopasnijih u inidijskom filmu “Vivegam” koji se više od 50 dana snima na različitim lokacijama u Srbiji.
Drvo na obali Borskog jezera izabrano je nakon nekoliko nedelja detaljne pretrage, a da bi dobilo svoju “ulogu” u filmu moralo je da ispuni visoke kriterijume. Iz produkcije kažu da su tražili odgovarajuću visinu, tanje gornje grane koje bi se lako lomile pri padu, debele donje koje će dočekati glumca pri padu, poziciju u šumi bez kuća okolo, parking u blizini za filmsku ekipu…
Ovo je samo jedna od scena u filmu za čije je snimanje u Srbiji izdvojeno 2, 2 miliona evra. Pored Srbije, snimalo se i u Bugarskoj, Austriji i Indiji. Ekipa od 30 filmskih radnika iz Indije pomešana je sa između 60 i 120 filmskih radnika iz Srbije, meštanima i slučajnim prolaznicima koji znatiželjno posmatraju snimanje. Na setu se sve deli, od posla do hrane, u vreme ručka poslužuju se srpski i indijski specijaliteti, dok je dezert zajednički, sutlijaš i pita od višanja.
Iz keteringa kažu da je po njihovoj računici, za ovih pedesetak dana snimanja potrošeno dnevno oko 300 grama začina po osobi.
“Logično, naša hrana im je bezukusna, ali im se rakija sviđa”, kažu iz kuhinje. Jedna od najvećih zvezdi Bolivuda i glavni glumac u filmu, Adžit Kumar ne sme da razgovara sa ekipom Tanjuga dok film ne izađe, ali zato veselo ćaska sa svim članovima ekipe i, kako su nam preneli, ne počinje snimanje ako se ne pozdravi sa svima na setu.
Kako bi nam bolje objasnio količinu popularnosti koju ovaj glumac ima u Indiji, glavni producent filma Sendil Tijagaradžan, kaže da se očekuje da samo prvi dan prikazivanja film pogleda 12 miliona ljudi, što je velikim delom i zbog njegove uloge.
“Postoji hram koji je posvećen njemu, na ulicu praktično i ne može da izađe, a kada su projekcije njegovih filmova u bioskopu ljudi navijaju, penju se do platna kako bi sa njim napravili selfi, to je opšta histerija”, priča Tijagaradžan ekipi Tanjuga.
Iz Hotela Jezero gde je ekipa odsela kažu da glavni glumac svako veče kuva za svoju ekipu i saradnike, i da je odličan kuvar.
“Značiće nam medijska pažnja koju smo dobili, da se više čuje za hotel, ali i za jezero i celu opštinu. Ekipa nije imala nikakve posebne zahteve, svi su veoma skromni i srdačni, nadam se da će nam doći ponovo“, kaže upravnica hotela Jezero, Milica Milovanović.
Reditelj filma Ssiva i direktor fotografije Vetri kažu da je snimanje u Srbiji pravo zadovoljstvo kako zbog dobrih radnika, tako i zbog topline ljudi koje svakodnevno sreću. Šiva kaže da je film već popularan u Indiji, i da su očekivanja koja moraju da ispune jako visoka.
“Mi dolazimo sa juga Indije i snimamo na tamilskom jeziku, taj jezik govori više od 60 miliona Indijaca, mislim da je taj podatak dovoljan da zamislite koliko publike možemo da očekujemo”, kaže Šiva.
Vetri dodaje da prvi put snima u Srbiji, i da je oduševljen prirodnim lepotama, ali i profesionalnošću ekipe.
“U Indiji je kultura snimanja filmova jako brza. Mi radimo veoma brzo i brinuo sam da li će srpska ekipa moći da nas prati, ali sve se poklopilo oni su prihvatli naš stil rada, mi njihov, tako da smo radili brzo i efikasno”, kaže Vetri za Tanjug.
“Vivegam” obiluje akcionim scenama, a pored skoka sa drveta koju smo videli, bilo je i plivanja ispod vodopada, snimanja na snegu u sariju, scene borbe u pećini u kojoj je pet stepeni, kao i skakanja sa motora na voz. Holivudski kaskader poreklom iz Bugarske, Kalojan Vodeničarov kaže da je imao dovoljno vremena za vežbanje, ali da mu je posao mnogo olakšao i glavni glumac koji gotovo sve želi da radi sam. ,
“On je sjajan, sve radi sam. Vozio je motor u decembru po ledu, sa devojkom iza, bio je odgovoran za dva života. Radio sam sa mnogo velikih glumaca, ali on je zaista nešto posebno“, kaže Vodeničarov.
Vodeničarov se proslavio u Holivudu, radeći na filmovima poput “Nemoguće misije” i “Troje”, ali kako kaže, rad na indijskim filmovima je nešto posebno. “Oni su sjajni ljudi, zahvalni su i zadovoljni, srećni kada vide sunce”, nasmejano priča Vodeničarov. Nakon osam sati snimanja, oblaci se navlače i najavljuju oluju. Ekipa se povlači u obližnji restoran, a nekoliko njih slika tamne oblake koji formiraju vrtlog. Kažu da im vreme ide u prilog i da se svaki dan desi nešto novo. Ipak, ništa ne može da se uporedi sa scenama snimanim na Staroj planini kada su prvi put videli sneg.
