Mnogi automobili uvezeni u Srbiju sa Zapada imaju veliku kilometražu, koju prodavci mogu da izmene kako bi veštački podigli vrednost vozila.
Od svih automobila proverenih na platformi karVertikal, oni koji se voze u Holandiji imali su najveću prosečnu godišnju kilometražu – 29.851 kilometara (km), a iza njih su automobili iz Španije (29.017 km), Danske (27.346 km), Belgije (24.308 km) i Francuske (23.775 km).
Za 3–4 godine, automobili iz ovih zemalja imaće već oko 100.000 kilometara na kilometar-satu. Zbog toga njihovi vlasnici mogu odlučiti da ih prodaju i pronađu novo vozilo.
Srbija je na 18. mestu evropskih zemalja u kojima se najviše vozi.
Godišnja kilometraža vozila na srpskim putevima relativno je niska i iznosi 20.028 km (18. mesto od 27 evropskih zemalja obuhvaćenih anketom). Vozila u susednoj Mađarskoj (19.357 km) i Hrvatskoj (19.587 km) putuju još manje, a u Rumuniji (20.338 km) i Bugarskoj (20.999 km) – nešto više. Letonci godišnje pređu 17.420 km, što je najmanje u Evropi.
Iako automobili u Srbiji godišnje prelaze manje nego u Zapadnoj Evropi, posle 10 godina kilometraža takvog automobila može dostići oko 200.000 km.
Šansa da kupite automobil sa izmenjenom kilometražom znatno se povećava prilikom kupovine vozila uvezenog iz inostranstva. Nepošteni pojedinci aktivno koriste činjenicu da zemlje ne razmenjuju podatke o automobilima. Zbog toga u Srbiju iz inostranstva stižu mnogi automobili sa falsifikovanom kilometražom – često i više puta.
Čudi me da je tako niska kilmetraža kod nas. Koliko znam vozi se mnogo, ko živi i radi u Beogradu samo za odlazak na posao dnevno prođe i više od 10 km, a gde su odmori, vikendi, odlazak na seleo, itd. Taksisti i rent acar kompanije sigurno prelaze više od 100000. Jedino objašnjenje mi je da postoje i vozila koje se ne voze, stoje na parkingu, drugo ili treće vozilo u porodici koje se koristi veoma retko i tako smanjuju prosečnu kilometražu.