Na inicijativu opštine Petrovac na Mlavi i Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi, a odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije, element Kuvanje žmara je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije koji se vodi u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu.
Žmare se spremaju od kukuruznog brašna uz dodavanje ovčijeg mesa, praziluka i ulja. Sve to kuva se od 16 do 18 sati na vatri, u velikim kazanima. Ovo jelo je jedno od najstarijih ikada zapisanih i karakteristično je jer se priprema samo u nekoliko vlaških sela.
Žmare su ovde poznate široj javnosti, Srbi u ovom kraju vole da ih degustiraju, ali pravu tajnu spremanja žmara ne poznaju čak ni svi Vlasi. A majstori za žmare, pogotovo takmičari na Žumarijadi, vešto skrivaju svoje recepte. Ipak, tradiciju žele da prenose potomcima, s kolena na koleno, kako se vlaška baština ne bi vremenom ugasila. Ove godine za pobednika Žumarijade proglašen je Žarko Bogović iz okolnog sela Ranovac, ali Miladin Sulimanović, višestruki šampion u spremanju žmara, važi za jednog od najboljih poznavalaca kuvarskih tajni ovog specijaliteta.
Za prave žmare se koristi isključivo ovčije meso bez loja, koje se potapa u vrelu vodu u kojoj je prethodno skuvan praziluk. Posle nekoliko časova, kada se meso raskuva, procedi se i odvaja, kako bi se mišićna vlakna posebno izdvojila i vratila u proceđenu čorbu. Nakon toga se postepeno dodaje kukuruzno brašno i kuva se satima, uz često mešanje, sve dok smesa ne postane potpuno sjedinjena. Specijalitet se servira dok je vruć.
