Matić: Robne rezerve reagovaće sa dodatnih 23.000 tona brašna

Matić: Robne rezerve reagovaće sa dodatnih 23.000 tona brašna

Ministarka za trgovinu, turizam i telekomunikacije Tatjana Matić kaže za RTS da je tržište hrane stabilno i da je snabdevenost dobra. Najveća briga je uvezena inflacija i borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet, kaže Matićeva i dodaje da se pad inflacije očekuje u drugoj polovini godine.

Do 28. juna na snazi je Uredba Vlade Srbije o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica. Ministarka Tatjana Matić rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je tržište u Srbiji stabilno pogotovu kada govorimo o tržištu hrane, kao i da je snabdevenost dobra.

“Kada govorimo o tržištu hrane i u nekim mnogo težim vremenima – na početku kovida kada je bila složenija i komplikovnija situacija, kada govorimo o zaustavljanju nekih proizvodnih procesa, prekidima nekih distributivnih lanaca – mi smo imali dobru snabdevenost tržišta”, podsetila je ministarka Matić.

“Ne moramo da brinemo o našem tržištu”, istakla je ona.

Ono što je, pre svega, najveća briga je uvezena inflacija i borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet, rekla je ministarka.

Uvezena inflacija nije samo naša briga, i Evropa i svet pokušavaju da je stabilizuju, a ono što u najvećoj meri doprinosi skoku inflacije je problem sa energentima, kaže ministarka.

Ima li naznaka da bi moglo doći do kontrole

“Pored mera koje preduzimamo kao država, NBS i Ministarstvo finansija i uredbe su bile u cilju zaštite potrošača i kontrole inflacije”, podvukla je ministarka.

Borimo se sa uvezenom inflacijom. Mere koje će Centralna evropska banka krajem juna na zasedanju doneti, koje je najavila, je povećanje referentne kamatne stope i očekuje se da će se odluke donositi kvartalno. Više neće biti jefitnog bankarskog novca, kaže ona.

Prema njenim rečima, globalno se prepoznalo da se mora zaustaviti inflacija, i u SAD i Evropi je visoka, više od 7 odsto.

To neće dovesti do recesije, kako prognoziraju stručnjaci, već do stagflacije, do zaustavljenog privrednog rasta.

Navela je da će ponovo robne rezerve reagovati sa dodatnih 23.000 tona brašna ka pekarskoj industriji po subvencionisanim cenama od 33 dinara po kilogramu brašna.

Ponovo imamo još jednu meru da bi se tržište zaštitilo, napominje Matićeva.

O ceni mesa

Cene mesa u Srbiji su i pre krize, rata u Ukrajini i kovida bile više nego u regionu, a mnogobrojni su razlozi, rekla je Matićeva.

To je, kako kaže, drugi resor koji se bavi tim pitanjem. Skok cena energenata i skok žitarica utuče na cene mesa kao i ograničavanje cena nekog mesa može imati posledično neku vezu, objasnila je ona.

Mi nemamo veliki stočarski fond, to isto utiče, kaže Matićeva.

Prema njenim rečima, tržište hrane u Srbiji dobro uređeno, malo-malo pa imate neku akciju pogotovu u velikim marketima, vrlo često smo svedoci čestih akcija. Tom tržištu i neke mere intervencije države nisu potrebne.

Država je intervenisala pre svega jer su potresi zbog kovida krajem prošle godine postali veliki, nadovezao se rat u Ukrajini, veliki poremećaji na berzama.

Robne rezerve

Stanje u robnim rezervama je dobro i pod kontrolom, rekla je Matićeva i dodala da robne rezerve drže situaciju pod kontrolom.

Kada su u pitanju cene, očekuje se da od polovine godine krene stabilizacija, a sa padom inflacije počeće se u drugoj polovini godine, kaže Matićeva.

Mislimo da će doći do stabilizacije tržišta i da će cene padati krajem godine, napominje Matićeva.

Turizam i devizni priliv

Devizni priliv od turizma u tekućoj godini je 43,5 odsto veći u odnosu na prošlu godinu.

Matićeva je rekla da smo za dobre rezultate u turizmu zaslužni mi sami, u protekle dve godine iskoristili smo krizu kao šansu i prktično u periodu kovida nismo stagnirali.

Podseća da je u 2021. ostvarena najbolja turistička sezona, devizni priliv od preko milijardu i 500 miliona evra.

Ne čude nas podaci koje sada imamo, rast je logični nastavak rasta u prethodnoj godini, kaže ona.

Najbrojniji gosti su iz regiona. U prethodnoj godini bilo je dosta gostiju iz Rusije, kao i iz daljih destinacija, iz Brazila i Indije, navela je ministarka podatak.

“Mnogi državljani trećih zemalja dolazili su da se vakcinišu. Iskoristili smo kovid kao šansu. Nismo ostalili zaboravljena turistička destinacija, region je ostao otvoren. Domaći turisti su spasili sezonu, posebno prve godine. Sve je to na neki način ostavilo rezultat”, rekla je ministarka.

Vaučeri za odmor u Srbiji su podeljeni. “Očekujemo od septembra da ćemo sa Ministarstvom finansija uspeti da obezbedimo bar još jedan kontingent vaučera”, zaključila je Tatjana Matić.

KOMENTARIŠI