Tog novembra pre 59 godina istorija čovečanstva zauvek je promenjena. Manje od mesec dana pošto su lansirali satelit Sputnjik 1, Rusi su u svemir poslali njegovog naslednika – satelit Sputnjik 2. Samo, taj satelit nije bio prazan.
U njemu se našla i keruša Lajka, a naučnici su želeli da provere kako će se živo biće ponašati u svemiru u bestežinskim uslovima. Među kandidatima za let bili su još psi Albina i Muška, ali je Lajka bila izabrana zbog svoje smirenosti i sitne građe.
Uprkos veličini, ona je u letelici mogla samo da sedi ili da leži. Lajka je umrla nekoliko sati nakon lansiranja od posledica stresa i toplotnog udara, verovatno usled kvara u kontrolnom sistemu za toplotu. Pravi uzrok njene smrti nije bio javno objavljen još decenijama posle leta.
Iako Lajka nije preživela putovanje, eksperiment je dokazao da živi putnik može da preživi lansiranje u orbitu i podnese bestežinsko stanje. Njime je prokrčen put za ljudske letove u svemir, a naučnici su dobili prve podatke kako živi organizmi reaguju na okruženje u svemirskim letovima.
Pre osam godina ruski zvaničnici podigli su spomenik u znak sećanja na Lajku. Ovaj mali spomenik nalazi se u blizini vojno-istraživačke ustanove u Moskvi koja je pripremila Lajkin let u svemir i predstavlja psa koji stoji na vrhu rakete.
Sa Lajkom je radio i naučnik Oleg Gazenko koji je 1998. rekao kako mu je žao zbog njene smrti. Izjavio je da je rad sa životinjama za sve bio oblik patnje jer su se prema njima ponašali kao prema bebama koje ne mogu da pričaju.
– Kako vreme prolazi, sve više žalim zbog te misije. Nije trebalo to da uradimo. Iz misije nismo naučili dovoljno da bi opravdali ubistvo psa – rekao je Gazenko svojevremeno.
