Magično putovanje Zvonka Bogdana panonskom ravnicom u prepunom Sava Centru

Magično putovanje Zvonka Bogdana panonskom ravnicom u prepunom Sava Centru

Koncert naslovljen "Ne vredi plakati" Bogdan je započeo pesmom mađarskog pesnika Petefi Šandora "Ako si ti pupoljak od ruže"

Bard panonske šansone Zvonko Bogdan održao je sinoć koncert u punom Sava Centru i podsetio Beograđane na “neka davna vremena koja se nikad neće vratiti”.

Nakon četiri kompozicije koje je izveo Veliki tamburaški orkestar RTV pojačan sa još pet-šest tamburaša, ukupno 20 muzičara koji godinama prate Zvonka Bogdana, kako sam kaže “bolje nego beogradska policija”, na scenu je izašao po mnogima “kralj tamburaške muzike”.

Kao da je osetio nestrpljenje publike, Bogdan se pojavio i dočekan je gromoglasnim aplauzom posetilaca koji su do poslednjge mesta ispunili veliku dvoranu SC.

– Dobro veče dragi domaćini i dragi gosti, dobro veče Beograde, Vojvodino i dobro veče svim žiteljima države Srbije. Čast mi je biti ponovo ispred vas. Tu smo jer od zaborava čuvamo predivne pesme, pesme i pisme koje čine okosnicu prostora od Balkana do Karpata, od Karpata do Zagorja – pozdravio je Bogdan publiku.

Koncert naslovljen “Ne vredi plakati” Bogdan je započeo pesmom mađarskog pesnika Petefi Šandora “Ako si ti pupoljak od ruže”, a zatim je, kao što je najavio odmah na početku, vratio publiku par stotina godina unazad i “prošetao kroz vreme koje se više vratiti neće”.

Našle su se tu i pesme “Na te mislim” N. V. Nikolića, “Ljubio sam crno oko” Isidora Bajića, “Kraj tanana šadrvana” Henriha Hajnea, kojoj je kako kaže dao “gradsko odelo”, ali i “Tiho noći” od “jednog od najvećih pesnika ravnice ” Jovana Jovanovića Zmaja.

 Nemojte puno aplaudirati, jer ja ovih priča imam do zore – upozoravao je Bogdan posetioce koji su gromoglasnim aplauzom pozdravljali svaku numeru.

Prisetio se Bogdan i da je pedesetih godina njegov otac kupio radio i tada je bila popularna pesma “Kad se mesec sprema na spavanje”, kako je jednom davne 1972. čuo prvu strofu pesme “Ne vredi plakati” i da je “Jesen stiže dunjo moja” 1912. i 1913. bio “kabaretski šlager”.

Približio je i atmosferu kafana šezdesetih godina kada su beogradski boemi imali tačno određene orkestre koji će svirati od ponoći i određene pevače koji će im pevati.

Otpevao je Bogdan i ono što su u tri ujutru pevali Radetu Kikirikiju na Kalemegdanskoj terasi, kada je sam Bogdan kao početnik iz prikrajka slušao i učio, ali i ono uz šta su se “naši stari veselili u ovo doba godine”.

Nezaobilazne su bile i numere “U tom Somboru”, “Moja mala nema mane”, “Kad sam bio mlađan lovac ja”, “Evo banke Cigane moj”, “U ranu zoru”, “Bolujem ja boluješ ti”, “Fijaker stari”…

 Onda se javila želja da i ja nešto napišem. Vratio sam se u mladost i napisao ovo – najavio je Bogdan “Ej salaši na severu Bačke” da bi sedam godina kasnije na najtužniju vest napisao “Već odavno spremam svog mrkova”.

Kaže da danas nije lako napisati pesmu koja će se dopasti i publici i njemu i tamburašima, ali su to uspeli Bajaga i Loša sa “Vratiće se rode”, što su potvrdili okupljeni u Sava Centru svojim aplauzom.

Svi su pevali zajedno “Ko te ima taj te nema”, a na kraju posle dva i po sata pevanja bez pauze, Bogdan je scenu prepustio tamburašima koji su se nadsviravali u Bunjevačkom kolu iz 12 durova.

Putovanje istorijom muzike panonske ravnice Zvonko Bogdan je završio melodijom “Svirci moji”.

 

KOMENTARIŠI