Foto: Urban City / B.P. / ilustracija

Narodna banka Srbije (NBS) stalno sprovodi aktivnosti usmerene na dugoročno održiv razvoj bezgotovinskih plaćanja u Srbiji.

Međutim, izričito je protiv inicijativa i analiza kojima se predlaže dodatno ograničenje i zabrana upotrebe gotovine na regulatorni način, saopštila je NBS.

Iz centralne banke navode da su protiv ovih ograničenja i zabrana zato što smatraju da će se gotovinska plaćanja smanjiti onda kada bezgotovinski instrumenti, poput platnih kartica internacionalnih kartičnih sistema i infrastruktura za njihovo prihvatanje na prodajnim mestima, kao što su POS uređaji, budu imali razumne troškove, prihvatljive za sve trgovce u Srbiji.

NBS je saopštenje objavila reagujući na analize i studije koje se u poslednje vreme objavljuju, a odnose se na bezgotovinska plaćanja u našoj zemlji i koja, kako navode iz NBS, stanje u ovoj oblasti prikazuje znatno nepovoljnijijim nego što ono zaista jeste, a sve radi stvaranja osnova za pokretanje projekata koji to navodno nepovoljno stanje treba da poprave.

U Srbiji su, dodaje se u saopštenju, već propisana određena ograničenja gotovinskog poslovanja, koja su usklađena sa onima u Evropskoj uniji, a primenjuju se radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma a mimo tih ograničenja, veštačko ukidanje gotovinskih plaćanja značilo bi samo osiromašenje nacionalne ekonomije i korist isključivo pojedinih, najčešće internacionalnih privatnih kompanija.

O destimulaciji upotrebe gotovine može se razmišljati isključivo tako da bezgotovinska plaćanja treba da budu isplativa i praktična za upotrebu kako bi zamenila gotovinu, navodi se u saopštenju i ukazuje da nijedan trgovac nije sklon da bez razloga odbije mušteriju koja želi da bezgotovinski plati i na taj način je izgubi. Većina tih trgovaca to radi isključivo zato što im je korišćenje bezgotovinskog platnog instrumenta neretko skupo, od uređaja, preko transakcije, do održavanja uređaja.

Bezgotovinske metode plaćanja su poželjne, ali ne nametnute po svaku cenu, već sa troškovima koji ih čine prihvatljivim, navode iz Narodne banke. Ističu da u suprotnom, kada svi troškovi nisu na optimalnom nivou, trgovci bi ih nadoknadili povećanjem cena robe i usluga, jer treba imati u vidu da bi trgovci taj trošak na neki način želeli pokriti te da zato prilikom izrade bilo kakvih analiza i predloga u oblasti bezgotovinskih plaćanja, kao kod svih ekonomskih aktivnosti, trebalo bi uvek analizirati i troškove koje bi direktno i indirektno neka mera ili aktivnost donela.

Kada je reč o finansijskim podsticajima države za korišćenje bezgotovinskih platnih instrumenata koji se često predlažu u objavljenim analizama, u NBS smatraju da ova mera zahteva poseban oprez. Kako navode, mere koje se zasnivaju na tome da država uloži novac da promoviše skupe instrumente plaćanja koje plaćaju trgovci i preko cena njihovih proizvoda kupci, štetne su za državu, za trgovce i za kupce, a dobre samo za privatne kompanije koje su vlasnici skupih bezgotovinskih instrumenata ili infrastrukture koju oni koriste, kao što su recimo POS uređaji.

Iz Narodne banke naglašavaju da će centralna banka doprinositi koliko ona može smanjenju troškova povezanih s bezgotovinskim plaćanjima, što je i do sada radila postavljanjem niskih naknada za korišćenje platnih infrastruktura čiji je operator NBS kao i normativnim aktivnostima, ali da ne može uticati na naknade drugih učesnika na tržištu.

KOMENTARIŠI