PODELI
Foto: Ministarstvo odbrane /screenshot

Konačnu odluku o obaveznom vojnom roku koji je kao mogućnost najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneće nova vlada i novi saziv Skupštine Srbije nakon šire javne rasprave, pa bi samim tim prvi regruti u kasarne mogli najranije 2023. godine, pišu Večernje novosti.

Kako taj list navodi, vojni vrh je prvobitno sastavio više modela služenja vojnog roka, koji su se razlikovali po trajanju, potrebnim resursima, finansijama i organizacionim promenama u sistemu odbrane, a da je nakon više studija odlučeno da služenje vojne obaveze od 90 dana najviše odgovara.

Novosti pišu da je potrebno ponovo pokrenuti garnizone i kasarne koje su u međuvremenu prodate ili napuštene, kao i da je neophodno jačanje logistike.

„Vojska ima veliku glavobolju sa kadrom sposobnim za rad sa mladim vojnicima i sprovođenjem njihove obuke, jer su postojeći centri za obuku napravljeni po meri profesionalne armije“, pišu Novosti.

Navode i da pojedine radne verzije novog koncepta podrazumevaju i pojačanu „vojničku platu“ i dodaju da bi, prema računici Ministarstva odbrane, obavezni vojni rok, odnosno troškovi obuke, ishrane, oblačenja, transporta… mogao godišnje da košta oko osam milijardi dinara.

Od 40 evropskih zemalja, tradicionalni vojni rok postoji u 14 – Rusiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Estoniji, Belorusiji, Ukrajini, Grčkoj, Turskoj i Kipru, a Novosti pišu da vojni rok u tim zemljama najčešće traje od šest do 12 meseci.

KOMENTARIŠI