Kapitalni remont bloka B1 u Termoelektrani „Kostolac B“ traje više meseci i zahteva da kolektiv funkcioniše kao sat. Na terenu je i veliki broj izvođača radova, koji zajedno sa domaćim radnicima rade na postizanju maksimalne pogonske spremnosti ovog termokapaciteta za naredni period.

Tokom prethodnih decenija posao znatno usložnjavao, što zahteva veće znanje izvršilaca na terenu, kao i veći broj jer pokrivaju mnogo više objekata.

Neki od njih su iskusni veterani koji su tokom svog staža obavili na desetine remonata i poznaju termoelektranu do najsitnijih detalja. Jedan od njih je i Zoran Pavković.

– Deo sam ovog kolektiva od maja 1984. godine, a sada sam poslovođa odvođenja produkta sagorevanja. Ovde sam proveo celi radni vek i uskoro odlazim u zasluženu penziju. Pozicija poslovođe u sistemu rada je veoma zahtevna jer se od nas očekuje da budemo najoperativniji radnici koji podjednako dobro komuniciraju sa inženjerskim kadrom ali i sa izvršiocima na samom terenu. Od nas se uvek očekuje staloženost i spremnost da se u datoj situaciji pronađe optimalno rešenje za problem, kao i staranje da se sve radi u skladu sa propisima za bezbednost i zdravlje na radu. Odgovornost je velika – kaže Pavković.- Počeo sam kao omladinac, kada je elektrana bila u početnoj fazi izgradnje, bukvalno od samih temelja. Radio sam pretežno u mašinskom održavanju i odradio blizu 80 remonata blokova B1 i B2. Sada je u toku kapitalni remont bloka B1 i radeći ovde proživeo sam najlepše trenutke života, stekao prave prijatelje na poslu, a privatno sam formirao i porodicu. Slobodno mogu reći da sam ostvaren na svakom polju.
Naš sagovornik naglašava da je bilo teških situacija za vreme sankcija, ali i tada su blokovi ove termoelektrane radili punom parom da bi građani Srbije uvek imali struju u svojim domovima.

– Ne smemo zaboraviti ne period bombardovanja, kada je takođe Srbija imala struju iz sopstvene proizvodnje zahvaljujući nesebičnom zalaganju svakog radnika EPS-a. Dočekao sam i zbog toga mi je neizmerno drago da se ovde nakon nekoliko decenija izgradi i novi treći blok koji će uskoro biti sinhronizovan na elektroenergetski sistem. Trudim se da svoje dugogodišnje iskustvo iskoristim na najbolji način koji će koristiti mladim kolegama, na njima je da nastave ovim putem i da održe pouzdanu proizvodnju električne energije, što je naš osnovni zadatak – istakao je Pavković.

Jedan od najiskusnijih poslovođa je i Predrag Dabić, poslovođa za hidrauliku i pneumatiku elektromehaničkih pogona.

– Ova grupa je veoma opterećena poslom zato što je u njihovoj nadležnosti i hidraulika u pneumatika na svim uređajima koji se nalaze u sastavu TE „Kostolac B“.Može se reći da je ova služba održava ritam srca elektrane. Posao koji mi obavljamo jeste dosta obiman, zahtevan i kompleksan što iziskuje dosta godina za učenje, tako da svakom novom radniku koji dođe u našu službu treba nekoliko godina da savlada svu tu materiju – kaže Dabić.

On ukazuje da se tokom prethodnih decenija posao znatno usložnjavao, što zahteva veće znanje izvršilaca na terenu, kao i njihov veći broj jer pokrivaju mnogo više objekata.

– Počeo sam da radim u ovoj termoelektrani 1987. godine, principijelno hidraulika i pneumatika funkcionišu na isti način, ali se oprema u proteklim decenijama dosta osavremenila i trebalo je stalno biti u koraku sa novinama. Posao je veoma zahtevan i mora stalno da se uči, pohađanje raznih obuka da bi se ostvarila blagovremena priprema novih kadrova, a neki osnovni pravac jeste značajno povećanje automatizacije procesa. To su izuzetno kompleksni sistemi koji traže veliko znanje izvršilaca. Puno ispitivanja opreme i mašina se zahteva jer se sve bazira na pritiscima i protocima, jer se kvar mora precizno locirati i zatim sanirati – kaže Dabić. – Obim posla se značajno povećao od početka rada TE „Kostolac B“ , nekada su tu bili sama termoelektrana, mazutna stanica, pogon za hemijsku pripremu vode, crpna i bager stanica. Onda su s godinama dodati i silosi i postrojenje za otpepeljivanje, sistem za otpadne vode i sistem za odsumporavanje dimnih gasova. Samim tim se i teren koji pokriva naša služba izuzetno značajno proširio. Saradnja sa mladim kolegama je odlična i u tome je naša sreća i zato naša služba tako dobro radi.

Radiša Rajčić takođe pripada kostolačkom kolektivu još od osamdesetih godina.

– U ovoj firmi sam 37 godina, a pre toga sam radio i u nekadašnjem PRIM-u. Dugi niz godina sam radio u tehničkoj pripremi, to radim i dalje, samo što sam sada poslovođa gasovazdušnog trakta i dozatora dodavača u TE „Kostolac B“. U našoj službi su kombinovane ekipe sopstvenih radnika i PRIM-a – objasnio nam je Rajčić.

-Na poslu ponekad, provodite i više vremena nego sa svojom porodicom, što stvara određenu kolegijalnost i solidarnost, što je doduše ipak bilo izraženije u vremenima koja su prošla. Tehnologija je prisutna u svim aspektima našeg rada, uvek se mora brzo reagovati i to je dosta drugačije u odnosu na prethodne decenije.

Težak period za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Zoran Sretkov je samostalni tehničar proizvodnje, koji ima 40 godina radnog staža.

– Početak je bio davne 1984. godine, kada je cela moja grupa bila još u staroj upravnoj zgradi, kasnije prelazimo u Termoelektranu „Kostolac A“ na obuku, pa smo onda bili u Obrenovcu dok Termoelektrana „Kostolac B“ nije startovala sa radom. Stalno sam radio u sektoru proizvodnje, oko devet godina sam radio po smenama, a kasnije sam ostao da radim samo u prvoj smeni – ispričao nam je Sretkov.

– Za vreme bombardovanja, bilo je teško raditi u takvim uslovima i čak sam neko vreme imao šrapnel koji je pogodio kosi most.Kada su bacali na naša postrojenja grafitne bombe, učestvovao sam u njihovom uklanjanju sa terena. Te grafitne bombe su nam pravile puno problema i mnogo puta su prekidale rad blokova. To je bio zaista težak period.