Tome su, kako su naveli iz NBS, doprineli dobri makroekonomski pokazatelji, koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara.
Prema poslednjim operativnim podacima, u poslednjih godinu dana, dinarska štednja je ostvarila rast od 53,6 milijardi dinara ili 48 odsto i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.
Nova polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine, pokazala je da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina bila isplativija od devizne štednje, kako kratkoročno, tako i dugoročno.
Pored viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju, po stopi od 15, 0 odsto, većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu doprinela je dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama.
Iz NBS navode da je štednja u domaćoj valuti u poslednjih 12 godina povećana više od devet puta.
Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa dve milijarde dinara u junu 2012. godine na 36,6 milijardi dinara u junu 2024. godine.
S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89 odsto u junu 2012. godine na 8,41 odsto u junu 2024. godine.
U prvoj polovini ove godine rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do 12 meseci, dok se nešto umerenije povećanje beleži kod štednje po viđenju i štednje ročnosti preko dve godine.
Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna iznosio je 165.000 dinara.
Kada je reč o deviznoj štednji, iz NBS navode da je ova štednja u proteklih 12 godina skoro udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15 milijardi evra u junu 2024. godine.
Njen rast u prvom delu ove godine iznosio je 557,8 miliona evra ili 3,87 odsto, i u najvećoj meri rezultat je izraženijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do dvanaest meseci, a skromnije povećanje je zabeležila i štednja po viđenju, dok je kod štednje oročene na rok od jedne do dve godine evidentiran pad.
Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna iznosio je 3.162 evra.
Mere monetarne i fiskalne politike donete tokom prethodnih godina doprinele su da inflacija u Srbiji ima opadajuću putanju, pa je inflacija u julu iznosila 4,3 odsto na međugodišnjem nivou, tako da se, već treći mesec zaredom, nalazi u granicama ciljanog raspona, tri plus minus 1,5 odsto.
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održava se i tokom 2024. godine kada je Narodna banka intervenisala neto kupovinom 1,8 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na nivo preko 28 milijardi evra.
Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko 7,4 meseca uvoza roba i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Agencije Standard & Poors i Fitch povećale su izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga sa stabilnih na pozitivne, uz potvrdu kreditnog rejtinga na nivou BB+.
U NBS ocenjuju da je poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting potvrdio uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u junu, kada je realizovana prva emisija desetogodišnjih dolarskih evroobveznica za održivi razvoj od 1,5 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila 6,5 milijardi dolara.
Odmah nakon emisije obavljena je i hedžing transakcija kojom su obaveze prebačene u evro, a troškovi finansiranja dodatno smanjeni, tako da stopa nakon hedžing transakcije iznosi 4,75%.
Dodaju da je Međunarodni monetarni fond krajem juna doneo odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom.
S obzirom na dobre rezultate, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.
