Zimske jakne i kapute u narednih nekoliko dana možete slobodno da ostavite u ormanu. Kako meteorolozi najavljuju, pred nama je izuzetno topao vikend sa prolećnim temperaturama. Maksimum će dostići u ponedeljak, a do tada će iz dana u dan vreme biti sve toplije i vedrije.
Danas se očekuje slično vreme, s tim što će u Vojvodini i Beogradu doći do razvedravanja. Temperatura će se kretati od dva stepena na zapadu zemlje do osam stepeni na istoku.
Foto: AccuWeather
Tolika je temperatura najavljena i u četvrtak kada na očekuje sunčan dan u većem delu zemlje. Onda u petak sledi blagi porast na devet stepeni, a potom pravi prolećni vikend.
Vikend će biti sunčan i izuzetno topao. U subotu se očekuje oko 10, a u nedelju do 15 stepeni. Ponedeljak će biti još topliji i tada se očekuje čak 16 stepeni.
Od sredine sledeće nedelje stižu nam ponovo hladniji dani, ali bez ekstremne zime. Temperatura će se kretati oko četiri, pet stepeni.
Od 09:00 do 14:00 naselje Krivača – seča rasinja u trasi dalekovoda,
od 08:00 do 14:00 naselja Požeženo i Vince – seča rasinja u trasi dalekovoda,
od 09:30 do 11:00 sledeće ulice u Požarevcu: Vojske Jugoslavije (od početka do brojeva 46 i 63), Jelene Ćetković, Radmile Trifunović, Skojevska, Ivana Gorana Kovačića, Žikice Jovanovića Španca, Bože Dimitrijevića (od početka do mosta), Ilije Petrovića, Vojvođanska i Nemanje Tomića – zbog otklanjanja kvara u trafo stanici.
Kažu da ljubav ne zna za godine, a to bi verovatno mogla da potvrdi i priča u domu za stare na Voždovcu.
Zajednička sobica staračkog doma njihovo je, kako kažu, novo gnezdo. I baš tu ih je ekipa RTS-a i našla – penzionere Nadu i Nikolu. Putevi su im se decenijama razilazili, a potom ponovo ukrstili. A sve je počelo pre 70 godina.
„Ona je imala komšiju, a u tom komšiluku ja sam imao druga. Ja sam imao motor, a on je bio mehaničar, pa sam ja često opravljao motore i tako. Ona se šetala i ja sam je video kroz ogradu. Ona malo pogleda na nas i tako je bila ta blizina, to me privlačilo“, počinje priču penzioner Nikola Vitaković.
Nikolina supruga Nada Vitković kaže da ne bi verovala da joj je neko rekao da će se udati za njega posle toliko godine.
„Ja bih rekla – hajde, šta pričaš bez veze“, kaže Nada.
Nikola je prevalio devedesetu godinu, a Nada ima devet manje. I dalje se sećaju simpatija iz komšiluka i lako objašnjavaju zašto u mladosti nisu bili par.
„Ona je bila u dvorištu, imala je oca, majku, nisam ja mogao da idem tamo, i onda kroz ogradu se pogledamo, popričamo, i ja na motor i ja odem“, objašnjava Nikola.
Jedan rastanak značio je i to da se neće sresti više od 30 godina. U međuvremenu, zasnovali su svoje porodice, a potom sasvim neočekivano ponovo se sreli.
“Posle je ona došla u preduzeće, mi smo radili i to je stvorilo još veću blizinu. Mi smo tu bili svakodnevno, videli se, popričali, i tako, vreme je učinilo svoje“, priseća se Nikola ponovnih susreta.
Nada kaže da, kad su se sreli posle toliko godina, bilo joj je drago što su se videli.
„Međutim, nije ništa iskrslo, neka simpatija jača nego prema drugim kolegama, sve dok nisu iskrsli problemi u braku, u životu i mom i njegovom. A onda čovek uvek traži srodnu dušu sa kim bi popričao malo“, navodi Nada.
Danas su sasvim sigurni da su srodne duše. Venčali su se na pragu penzije, i kažu da je vredelo toliko čekati da budu zajedno. Uživaju u garsonjeri staračkog doma i posle svega veruju u ljubav.
Nikola kaže da sve imaju, i ljubav i slogu.
„I sto godina da živim kad bih mogao, ja bih voleo da živim sto godina, jer mi stvarno ništa ne smeta, ja volim život“, kaže Nikola.
A vole i da izlaze i druže se, proslavljaju godišnjice i rođendane. I imaju zajedničku strast prema putovanjima. Šetajući po kraju, čekaju da prođe zima. S prvim prolećnim danima eto njih u Moskvi.
Španija je definitivno svetski lider kada je kvalitet plaža u pitanju i tako ima čak 696 plaža sa plavom zastavicom.
Grčka, Francuska, Turska i Portugal nalaze se iza Španije na ovom listi.
Ali, šta znači plava zastavica?
“Plava zastava” za plaže i marine je međunarodni ekološki standard kvaliteta zaštite okoline mora i obala. Svake godine se dodeljuje plažama i marinama koje ispune rigorozne međunarodne standarde po 33 kriterijuma.
Ovde možete pogledati i plaže u Grčkoj koje nose plavu zastavicu.
Požarevačka lokalna samouprava je izradila nacrt plana kapitalnih ulaganja za period od 2019. do 2022, po kojem će grad dobiti i neke nove objekte, među njima i dva – krematorijuma.
Objekat za spaljivanje pokojnika je planiran za narednu godinu i njegova vrednost će dostići 12 miliona dinara. Za dogodine je najavljena i gradnja krematorijuma za životinje u koji će biti uloženo dvostruko manje sredstava, ali će šest miliona biti opredeljeno i za još jednu novinu u Požarevcu – stočno i groblje kućnih ljubimaca…
Na spisku od 80 već definisanih projekata se nalazi još i dečji vrtić vredan 60 miliona, dok se dvostruko veća suma planira za rekonstrukciju gradskog parka. Za Tabačku čaršiju će biti izdvojeno 200 miliona – 120 za formiranje pešačke zone, a 80 za obnovu fasada. Zamena vodomera će koštati 100 miliona, a gradnja infrastrukturnih objekata na Novom groblju – uz mobilijar i zelenilo – 63 miliona dinara.
Foto: Urban City
Pritom, za pet projekata lokalna samouprava neće biti jedini finansijer, odnosno na pomoć države i EU se računa za postrojenja u kojima će se prerađivati voda na izvorištima Ključ i Lovac – 826 i 295 miliona – te 1,3 milijarde za preradu otpadnih voda. Očekuje se da drugu i treću fazu sanacije fasade Načelstva, vredne 130 miliona, pomogne Ministarstvo privrede, dok bi za klimatizaciju ovog zdanja 90 miliona moglo da bude pomoć iz državnog budžeta…
Većina ostalih kapitalnih projekata se odnosi na gradnju toplovoda i uređenje ulica. Za asfaltiranja u Požarevcu se planira rashod od 1,2 milijarde, a u Kostolcu i selima po 280 miliona. U pomenutoj Gradskoj opštini će za 69 miliona biti sanirana i deponija.
O nacrtu svih kapitalnih ulaganja u periodu od 2019. do 2022. je, inače, 25. januara započela javna rasprava koja će trajati do 23. februara. Učesnici mogu biti građani, predstavnici civilnog društva, stručna javnost i svi drugi koji imaju predloge i sugestije.
VODA
Za rekonstrukciju vodovodne mreže i za zamenu starog azbestnog cevovoda je planirano 220 miliona dinara, a za detekciju i smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži 19,8 miliona.
SELA
Sanacija i remont izvorišta u Bradarcu će koštati 35,4 miliona, proširenje sistema za sakupljanje otpadnih voda u Poljani 150, a u Prugovu 90 miliona. Za gradnju toplovoda u Ćirikovcu su planirana 84 miliona dinara.
Nakon nekoliko dana sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama, u sredu 6. februara, ako sve bude kako treba, biće prvi dan kada če biti moguće osposobiti ledenu ploču, te će klizalište i zvanično početi sa radom. Kako su nam rekli u JU “Sportski centar Požarevac”, moglo bi doći do malog pomeranja termina početka rada klizališta, što najviše zavisi od temperature tokom noći između utorka i srede.
U sredu će klizanje biti besplatno (ako bude otvoreno), a ostalih dana ulaz će se naplaćivati 150 dinara, a klizaljke 100 dinara.
Foto: Urban City
Klizanje će biti moguće u 6 termina, a svaki termin započinjaće parnim satima u trajanju od 90 minuta, počevši od 10 sati, zaključno sa terminom u 20 časova.
Vršenje ove socijalne usluge bi trebalo da se dodeli udruženju „Veritas“, koje je ponudilo program sa 37 ličnih pratilaca dece. Predlogom je predviđeno da se vršenje ove usluge finansira sa 17 miliona dinara iz gradskog budžeta.
Pravo podnošenja prijave za pilotiranje usluge ličnog pratioca imale su organizacije, odnosno udruženja koja su od javnog interesa za Grad Požarevac u oblasti zaštite lica sa invaliditetom, a pod uslovom da sprovode aktivnosti ili da im je sedište na teritoriji Grada Požarevca. Za angažovane lične pratioce, pružalac usluge je dužan da u saradnji sa Gradom Požarevcem sprovede obuku svakog novog ličnog pratioca, po akreditovanom programu Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu a koja se odnosi na obuku ličnog pratioca i da izvrši angažovanje ličnih pratilaca prema potrebama Predškolske ustanove i osnovnih škola na teritoriji Grada Požarevca.
Usluga ličnih pratilaca počela je da se sprovodi u septembru 2017. godine. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici. Udruženje „Veritas“ je i do sada uspešno vršilo ovu uslugu.
U petak, 1.februara 2019. godine, u 19 časova u prepunoj Galeriji „Krug“ u Petrovcu na Mlavi, svečano je otvorena 22. samostalna izložba portreta slikara Slavoljuba Miloševića Cakija. Sve prisutne na početku je pozdravio domaćin galerije, sekretar ULUP-a, diplomirani slikar, Dragan Milosavljević. Gospođa Ana Dudaš, koja je napisala i recenziju za katalog ove izložbe, pročitala je jednu svoju pesmu. Prisutnima se obratio i predsednik skupštine Udruženja likovnih umetnika Petrovac, profesor Danilo Radojković, koji je govorio o umetnikovom delu i koji je ovu izložbu otvorio. Na kraju, sve prisutne pozdravio je i sam umetnik.
Foto: Opština Petrovac
U publici su, pored prijatelja i kolega umetnika, mogli da se vide i članovi ULUP-a, kao i članovi ULIS-a „Milena Pavlović Barili“ iz Požarevca, matičnog udruženja Slavoljuba Miloševića Cakija, predstavnici gradske samouprave i medija, kao i drugi viđeniji poslenici kulture i društvenog života sa teritorije Braničevskog regiona.
Izložba će biti otvorena tokom februara 2019. godine.
Na savetovanju će učestvovati predstavnici Poljoprivredne savetodavne stručne službe Požarevac, Opštinske uprave opštine Veliko Gradište – Odeljenje za privredni i ekonomski razvoj i dijasporu, Banke Poštanska štedionica i Komercijalne banke.
Zbog sanacije kvara na vodovodnoj mreži, bez vode će biti potrošači u ulicama Roze Luksemburg, Majakovskog, Šestoj, Lorkinoj, Tolstojevoj, Jesenjinovoj, Naselje Kruška (ulice: PP Odred sa svim bočnim ulicama, uključujući ulice Cane Babović i Filipa Višnjića) do 15:00 časova.
U većem delu Srbije u utorak će biti oblačno vreme sa lokalnom pojavom slabe ili sipeće kiše, u planinskim predelima ponegde će provejavati slab sneg, dok će na krajnjem jugu biti promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Duvaće slab, na planinama umeren, severozapadni vetar. Najniža temperatura biće od nula do četiri stepena, a najviša dnevna od tri na severozapadu do 10 stepeni na jugoistoku Srbije.
U Požarevcu će takođe biti oblačno vreme, povremeno sa sipećom kišom – rosuljom. Duvaće slab, severozapadni vetar. Temperatura će biti od tri do pet stepeni.
Google je odlučio da ugasi svoju društvenu mrežu prošle godine, nakon brojnih sigurnosnih propusta, a krajnji datum je pomeren za početak aprila ove godine, pošto je otkriven bag koji je ugrozio 52,5 miliona korisnika.
Tehnološki gigant je objavio da Google+ posle 2. aprila više neće postojati i detaljno je opisao korake koje će preduzeti do tog dana.
Počevši od sutra, 4. februara, korisnici više neće biti u mogućnost da kreiraju nove profile, stranice, zajednice i dogadaje, preneo je sajt B92.
Kompanija će istog dana staviti i tačku na mogućnost korišćenja Google+ za komentarisanje na Blogger-u, iako će druge platforme imati vremena to da učine do 7. marta.
U narednih nekoliko nedelja, tasteri za prijavljivanje putem Google+ će prestati da rade i biće zamenjeni tasterima za prijavljivanje putem Google, u nekim slučajevima.
Kod onih zajednica koje su sakupile mnogo zanimljivih i važnih podataka, kompanija će moderatorima dati priliku da ih preuzmu početkom marta.
Međutim, Google+ za korisnike G Suite-a će i dalje nastaviti sa radom. Uskoro bi trebalo da dobije i novi izgled i nove funkcije, preneo je B92.
Društvena mreža osnovana je 4. feburara 2004. u studentskoj sobi Marka Zakerberga na Harvardu i od tada je ostvarila nezamisliv uspeh, privukavši 2,3 milijarde korisnika koji platformu koriste za razmenu informacija i povezivanje.
No, izložena je i kritikama da je više usredsređena na rast nego na zaštitu korisnika.
“To je sada vrlo moćna kompanije koja je stvorila vrlo privlačan proizvod od kog su mnogi postali zavisni. Zbog toga ima i veliku odgovornost”, rekao je analitičar Džoš Bernof.
Zakerberg ove godine posebno namerava da se više angažuje na javnim forumima o tome kako tehnologija može bolje da služi društvu.
Facebook je prošle godine bio upleten u niz skandala u vezi sa zaštitom podataka i kršenjem privatnosti korisnika te bojazni da vodećom svetskom društvenom mrežom manipulišu strani interesi za sopstvenu političku korist.
“Nakon niza izazova u 2018, Facebook više ne hvale zbog inovativnosti. Sada ga kritikuju. Facebooku je 15 godina i suočava se sa zrelošću. Nije to više kompanija na svom početku”, kaže analitičarka tržišta Debra Aho Viliajmson.
Samo digitalni div Google ima više prihoda od Facebooka od oglašavanja na internetu. Facebook je vlasnik i aplikacija poput Instagrama, Messengera i WhatsAppa, od kojih svaka ima više od milijardu korisnika.
Zakerberg i dalje brani svoj poslovni model i tvrdi da Facebook nije prodavao podatke o svojim korisnicima te da mu se može verovati. Insistira na tome da njegova društvena mreža zarađuje od ciljanih oglasa utemeljenih na onome što saznaje od korisnika i tako uslugu održava besplatnom.
Kompanija priznaje da mora učiniti više da povrati poverenje pa je uložila milijarde dolara u bezbednost i ima 30.000 ljudi koji rade samo na tome.
“Kada kompanija stekne veliku moć i tvrdi da radi najbolje za vas, to znači da je itekako treba proveravati. To smo naučili u kapitalizmu”, kaže Bernof.
On sumnja da će ljudi okrenuti leđa Facebooku zbog narušenog poverenja i objašnjava da su potrošači spremni da razmene veliku količinu podataka za malo pogodnosti.
Facebook je uprkos talasu skandala prošle godine imao rekordnu dobit od 22 milijarde evra.
U međuvremenu, Zakerberg je uspeo u nameri da poveže razvijeni svet, ali onaj ostali tek se treba “zakačiti” na društvene mreže.
Po postojećim podacima 46,7 odsto korisnika interneta, odnosno nešto više od 23 odsto svetske populacije koristi se Facebookom pa za širenje i te kako ima prostora.
Facebook treba da postane i lider u suzbijanju manipulacije lažnim vestima, zaštiti podataka i da pazi na promene komunikacijskih preferencija korisnika, kaže Bernof.
Prema procenama svetske zdravstvene organizacije do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto.
Očekuje se da će najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama. Razlozi za to su u sve dužem životnom veku stanovništva, prisutnim razlikama u socioekonomskom statusu i posebno u neprepoznavanju rizičnog ponašanja i nedovoljnom korišćenju dostupnih mera prevencija.
U Srbiji, koja pripada grupi srednje razvijenih zemalja, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine u proseku se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka život izgubi više od 20.000 ljudi.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima u većini zemalja u razvoju i dovode se u vezu sa načinom života. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod žena na našim prostorima.
Prevencija malignih bolesti ima veliki javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati ili ih potpuno eliminisati.
Čak 40 odsto malignih bolesti se može izbeći jednostavnim preventivnim merama kao što su prestanak pušenja, održavanje optimalne telesne težine, umerena fizička aktivnost, ograničeno konzumiranje alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, kao i prevencija infekcija koje se mogu dovesti u vezu sa nastankom malignih bolesti. Ukoliko se bolest ipak razvije, kvalitet života obolelih je bolji ukoliko je ona otkrivena u ranoj fazi, primenjeno adekvatno lečenje, kao i rehabilitacija uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su krajem 2012. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, čiji je cilj smanjenje obolevanja i umiranja od navedenih lokalizacija malignih tumora. Skrining raka dojke radi se na dve godine i podrazumeva mamografski pregled žene starosti od 50 do 69 godina. Skrining raka grlića materice obuhvata žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Podaci Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije o korišćenju preventivnih zdravstvenih pregleda pokazuju da je samo 30,6 odsto žena starosti od 50 do 69 godina uradilo mamografski pregled. Više od polovine žena starosti od 25 do 69 godina je uradila preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test), a prosečno samo 7,6 odsto ili tek svaka deseta osoba uzrasta od 50 do 74 godine je obavila testiranje na okultno krvavljenje u stolici.
Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira realizaciju promotivno edukativnih aktivnosti u vezi sa prevencijom malignih bolesti stanovništva Srbije, uključujući i promociju zdravih stilova života.
Sa kakvom statistikom se suočava naša pokrajina i koliko je bitna prevencija, reći će nam doktorka Snežana Bojanić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.
Dok mnogi avioni završe na otpadu širom sveta, relativno je retko da ostanu napušteni na funkcionalnim aerodromima. Međutim, ima i te druge strane – na jednom španskom aerodromu kao rekvizit iz nekog drugog vremena stoji avion. Službenici Adolfo Suarez-Madrid Barajas aerodroma pokušavaju da nađu vlasnike aviona koji je već godinama “parkiran” na pisti.
Direktorka aerodroma Elena Majoral predala je zvanično obaveštenje da je “avion evidentno napušten” na aerodromu.
Reč je o McDonnell Douglas MD87 avionu, čiji je broj registracije EC KRV.
Da misterija bude veća, niko ne može da potvrdi koliko je dugo avion bio parkiran.
Podsetimo, sličan slučaj deseio se u Maleziji pre nekoliko godina. Tada je objavljeno da tri velika boinga čekaju vlasnike napušteni na aerodromu.
Smotra je posvećena popularnom pozorišnom i filmskom glumcu, Milivoju Živanoviću,
rođenom požarevljaninu.
Učestvuju pozorišta iz Beograda (”Pokondirena tikva”- Studio BIS),
G. Milanovca (”Profesionalac”), SKC Kragujevac (”Peščanik”), Šida (“Bal vampira”),
Požarevca (“Čudo u Šarganu”) i u revijalnom delu “Murlin Murlo”) Smederevo.
Najbolji glumac večeri dobija na dar repliku Milivojevog štapa a iz kruga večernjih
dobitnika, najbolji glumac festivala dobija na dar Milivojev šešir, čime kompletira nagradu.
Sumnja se da je on, u noći između 01. i 02. februara ove godine, u svojoj kući u okolini Požarevca, iz vazdušne puške pucao u glavu pedesetogodišnjeg muškarca, nanevši mu teške telesne povrede u vidu preloma lobanje.
Povređeni muškarac je zbog teških povreda prevezen u požarevačku bolnicu.
Po nalogu tužioca, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, u skladu sa Uredbom o postupku po kome se biraju infrastrukturni projekti i postupku po kome se sprovodi podrška unapređenja lokalne i regionalne infrastrukture – Gradimo zajedno i na osnovu Predloga odluke o raspodeli i korišćenju sredstava za podršku unapređenja lokalne i regionalne infrastrukture – Gradimo zajedno od 3. januara 2019. godine, ministar Ministarstva privrede Goran Knežević doneo je Odluku o raspodeli i korišćenju sredstava za podršku unapređenja lokalne i regionalne infrastrukture kojom se preostala neiskorišćena sredstva preusmeravaju na 25 projekata koje za cilj imaju unapređenje lokalne infrastrukture.
Među izabranim projektima je i projekat opštine Petrovac na Mlavi – Sanacija i adaptacija saobraćajnice „Put za Zukvu” i sanacija i adaptacija pešačkih staza i zelenih površina u Ulici Srpskih vladara u Petrovcu na Mlavi, ukupne vrednosti 12.282.835 dinara bez PDV-a.
Učešće Ministarstva je 50 % od ukupnog iznosa, odnosno 6.141,467 dinara, dok će ostatak kao i sredstva za uplatu PDV-a obezbediti lokalna samouprava. Ovim projektom Ulica Srpskih vladara od marketa „Grin“ do kružnog toka dobiće trotoare sa obe strane kao i nove zelene površine. Radovi na sprovođenju ovog projekta planirani su na proleće tekuće godine.
U termoelektrani „Kostolac B“ uskoro počinje realizacija još jednog velikog projekta za unapređenje zaštite životne sredine – izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda. Dobijanje građevinske dozvole za izgradnju očekuje se krajem februara, a početak radova planiran je u martu. Prema ugovoru, postrojenja treba da budu izgrađena do 25. decembra 2019, kada se očekuje puštanje u probni rad sa dokazivanjem ugovornih parametara postrojenja. Tada treba da bude potpisan i sertifikat o preuzimanju.
− U termoelektrani „Kostolac B“ planirana je izgradnja tri velika postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i četiri separatora ulјa za prečišćavanje atmosferskih voda. Izgradiće se postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nakon odsumporavanja i hemijske pripreme vode, postrojenje za prečišćavanje zaulјenih i zamazućenih otpadnih voda i postrojenje za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda− rekla je Ljilјana Velimirović, menadžer projekta.
Ona je istakla da je taj projekat deo nacionalnog programa IPA 2013, koji se finansira sredstvima Evropske unije i sredstvima Republike Srbije, koje će obezbediti „Elektroprivreda Srbije“. Cilј projekta je ispunjavanje domaće i strane zakonske regulative vezane za energetski sektor i zaštitu životne sredine.
Tokom tehnoloških procesa u proizvodnji električne energije u TE „Kostolac B“ dolazi do zagađenja procesne vode i pojave velike količine kontaminiranih otpadnih voda. Kao posledica padavina i spiranja terena u okviru termoelektrane javlјaju se određene količine zagađenih voda koje se takođe moraju prečistiti pre ispuštanja u prirodni recipijent, reku Mlavu. Deo zaprlјanih procesnih otpadnih voda transportuje se preko sistema za transport pepela i šlјake na deponiju pepela. Od svih otpadnih voda koje nastaju u procesu rada termoelektrane, u ovom trenutku postoji jedino „Biodisk“, postrojenje za prečišćavanje sanitarne otpadne vode.
Izgled postrojenja
Vrednost projekta
Ugovori za realizaciju projekta o radovima i uslugama već su potpisani.
– Ukupna vrednost ugovora o radovima je 5,4 miliona evra. Veći deo sredstava, u iznosu od 4,2 miliona evra, pokriće se iz fondova Evropske unije. EPS će učestvovati sa 740.000 evra, a planirana vrednost naknadnih radova je oko 494.000 evra− navela je Ljilјana Velimirović.
Ukupna vrednost ugovora o uslugama je 507.000 evra. Za ove namene predviđena su sredstva Evropske unije u iznosu od 456.300 evra, dok će EPS učestvovati sa 50.700 evra. Projektom su obuhvaćene i dodatne količine otpadnih voda koje će nastajati na budućem bloku B3, snage 350 megavata.
O knjigama je, pored autora, govorila i Nataša Ilić – Rokselana, novinarka i blogerka.
Iste večeri uručene su i nagrade čitaocima Biblioteke u Kostolcu za najviše pročitanih knjiga u 2018. godini. U kategoriji Učenici, nagradu je dobila Marija Milovanović, učenica drugog razreda Osnovne škole “Jovan Cvijić” iz Kostolca, a u kategoriji Odrasli, nagradu je dobio Slađan Živanović.
Nebojša Petković rođen je 1975. godine u Beogradu. Završio je arhitekturu kojom se bavi profesionalno. Živi i radi u Beogradu. Pisanje je hobi i strast koju praktikuje dugo, ali je ozbiljan korak na tom polju napravio tek objavljivanjem prvog romana 2014. godine u izdanju izdavačke kuće Portalibris. Radi se o prvoj knjizi iz trilogije Poslednji Grad, pod nazivom Potraga i pripada mešavini žanrova epske i distopiske fantastike. Od tada je objavio roman Rat (drugi deo trilogije) 2015. godine i roman Izdaja (treći deo trilogije) 2016. godine. Najnoviji roman „Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći“ objavljen je 2018. godine.
Foto: Biblioteka Kostolac
Pored priča koje su izašle u internet časopisima Black Sheep i Kreativni magazin, kao i priče „Vreća“ u internet zbirci Nešto diše u mojoj torti III, objavljene su mu i dve priče u štampanim zbirkama sa temom folklorne fantastike. Zbirka priča „Čuvari zlatnog runa I – priče Homolja i Zvižda“ (Centar za kulturu Veljko Dugašević) sa pričom „Lov na zmajeve“ i zbirka priča „U vrzinom kolu“ (IK Strahor) sa pričom „Dug“. Ove godine u izdanju IK Strahor izlašla je zbirka „Kosingas – Neispričane priče“ u kojoj će se naći i dve njegove – „O Vidu Batoriju i prokletstvu njegove krvi“ i „Zver Volfditriha“.
Ivan Branković rođen je u Valjevu 1983. Od 2002. godine živi u Beogradu. Svoje književno iskustvo stekao je kao autor kratkih priča koje su objavljivane na nekoliko sajtova i u fanzinima. Od 2011. bavi se književnim prevodom za izdavačke kuće „Otvorena knjiga“, „Albion Buks“ i „Nova knjiga“. Od 2015. radi u kompaniji „Eipiks“ kao narativni dizajner za video-igre. Ima objavljena četiri romana „Prometejev dnevnik“ i „Projekat Herkules“, „Čovek koji se rugao“ i „The Uncommoner’s gene“, a kratke priče su mu objavljivane u zbirkama „Čuvari Zlatnog Runa“, „U vrzinom kolu“, „Nešto diše u mojoj torti” i „Regia Fantastica”i dve priče u zbirkama „Čuvari Zlatnog Runa“ i „U vrzinom kolu“. Za strip „Lighstep Chronicles“ radio je scenario za jednu od epizoda. Trenutno radi na video igri „Crimson City Blues“.
Od detinjstva je veliki ljubitelj i kolekcionar knjiga. Jedan od retkih ljudi kome su roditelji uzeli člansku kartu biblioteke jer je popustio u školi.
Nataša Ilić je novinarka koja je pisala za više poznatih novina i časopisa, između ostalog i za “Ošišani jež”, „Politiku“, „Blic“, „Pres“, „Telegraf“. Radila je i kao saradnik na radiju „202“ za emisiju „Škola, faks i radio trake“. Zaljubljenik je u istoriju, putovanja i gurmanluke, o kojima i piše na svom blogu „Rokselanin kofer“.
Povodom završetka prvog polugodišta za decu osnovnih škola i predškolce, u opštini Žagubica, priređena je zabava u sali Kulturnog centra “Jovan Šerbanović“, a decu je zabavljao Minja Subota, kompozitor i muzičar.
U kompozitorskom opusu za decu, Minja Subota, komponovao je na stihove naših najistaknutijih pesnika pesme, koje se danas pevaju u predškolskim ustanovama i školama. Između ostalih, to su pesme: „Deca su ukras sveta“, „Išli smo u Afriku“, „Rekao sam brezi i topoli“, „Telefonijada“, „Povrćijada“, „Kolo“, „Razbole se lisica“ i druge koje su postale deo dečije muzičke literature, a generacije su odrastale i odrastaju uz njih.
Organizatori festivala su Sveto-Danilov patrijaršijski manastir i Centar obnove tradicija uz podršku Departamenta za nacionalnu politiku i regionalne odnose grada Moskve.
Cilj festivala je obnavljanje i čuvanje kulturnih i kulinarskih prazničnih tradicija, a takođe i poboljšanje profesionalnih veština učenika profesionalnih škola i mladih specijalista u oblasti kulture hranjenja i gostoprimstva u okviru tradicija pravoslavne trpeze.
Ovaj «ukusni» događaj je sakupio oko sebe veliki broj kuvara, studenata, mladih stručnjaka, kuvara-amatera, kao i gostiju i stanovnika grada. Istorijski park se pretvorio na ceo dan u izvor kulinarskih recepata. Miris i izgled tradicionalnih božićnih kolača, dimljenog mesa, zimnica i drugih raznovrsnih gastronomskih remek-dela nisu ostavili ravnodušnim čak najzahtevnije gurmane.
Božićni festival 2019. godine je posetio maksimalan broj učesnika za sve vreme njegovog postojanja. Na takmičenju je učestvovalo 20 koledža, 5 škola i 38 individualnih učesnika iz Moskve, Podmoskovlja, Rusije, Srbije, Bugarske, Belorusije.
Zemlje – učesnice su predstavile za degustaciju svoja tradicionalna jela, koja ispunjavaju njihov sto za svetli božićni praznik. Uprkos nekim jezičkim i kulturnim razlikama, sličnosti u božićnim ugošćenjima su bile očigledne.
Sto na festivalu
Drugu godinu uzastopno u takmičenju učestvuje tim iz Srbije: ove godine dva nova učenika Aleksandar Radulović i Ilija Gavrić na čelu sa profesorom Nikolom Radišićem iz Ekonomsko-trgovinske škole Požarevca.
Srpski sto je bio najpopularniji kod mnogobrojnih posetilaca Festivala zahvaljujući odlično pripremljenim jelima, divnoj dekoraciji stola, a takođe savršenom gostoprimstvu, koje je karakteristično za Srbe!
Učenici škole su Ilija Gavrić i Aleksandar Radulović pokazali sebe ozbiljnim i iskusnim kuvarima i upoznali moskovsku publiku sa srpskom kuhinjom i tradicijama božićnog stola. Učesnici takmičenja i brojni gosti Festivala mogli su da popiju pravu domaću srpsku rakiju i da uživaju u nacionalnim srpskim jelima: prebrancu, česnici, piti sa višnjama na požarevački način, gibanici, zeljanici, vanilicima, savijači sa sirom, ajvaru, kiflicima sa sirom i džemom, a takođe u pršuti, kulenu, salami i drugim kobasicama od požarevačkog proizvođača.
Tim je uspeo da impresionira žiri kvalitetom kuvanja. Za kategoriju «Jelo od ptice: savremene tehnologije pripreme tradicionalnog ruskog jela «Božićna guska» tim je pripremio rolat od guske sa pršutom i kajmakom, kojim je jako oduševio žiri. U kategoriji «Dekorisanje božićne trpeze» izvorom inspiracije za decu su postali stari ćilimi tkani po staroj tradiciji u Srbiji, stolnjaci, posuđe od gline, kukuruz, slama. U kategoriji «Božićni kolač od ovsa» tim je predstavio kolač od ovsa sa jabukama, neobični ukus i vazdušastost koje je spomenuo žiri.
Prvi put u takmičenju procenivali lične veštine profesora i budućih kuvara u kategoriji: «Kulinarska istorija: hladno predjelo carskog stola za Božić 1913. godine». Učesnici su prvo morali da pronađu knjige posvećene jelima tog perioda, potom pronađu recepte, saznaju istoriju jela i tek onda počnu da pripremaju. Pored degustacije žiri je ocenjivao ukus, spoljašni izgled, način, kvalitet, složenost pripreme, dekoraciju, znanje istorije jela i Rusije početka 20.stoleća. Profesor Nikola Radišić dostojanstveno je nastupio u ovoj kategoriji – pripremio pihtije, proju i ajvar i bio nagrađen ličnom diplomom i pohvalom žirija.
Foto: Privatna arhiva
Gosti su se dugo zadržavali pored stola tima Srbije, probali jela, postavljali pitanja, pitali za recepte a profesor Nikola Radišić jedva je imao vremena odgovarati na pitanja mnogobrojnih televizijskih kanala. Takvo iskreno interesovanje javnosti je postao još jednom nagradom za mlade kuvare. Nastup srpskog tima je bio veoma uspešan i obeležen brojnim diplomama i ličnom nagradom organizatora Festivala.
Tokom boravka u Moskvi tim iz Požarevca je bio primljen Izvanrednim i opunomoćenim ambasadorom Republike Srbije u Ruskoj Federaciji Dr Slavenkom Terzićem. Sastanak u ambasadi je prošao u toploj i prijateljskoj atmosferi, ambasador je zahvalio učesnicima Festivala na tome što su dostojno predstavili Srbiju na međunarodnom takmičenju.
Pored učešća u takmičenju tim kuvara Srbije je očekivao vrlo nasićeni kulturni program. Nikola, Ilija i Aleksandar su prošetali centrom grada, posetili Crveni trg, Izmajlovski Kremlj, VDNH.
Tim kuvara iz Srbije je posetio «Tehnograd» – jedini obrazovni kompleks – unikatu i paviljon «Servis.Tehnograd», koji ulazi u top-5 u Rusiji zbog savremene opreme kuvarskih laboratorija. Inače, delegacija iz Srbije je postala prva delegacija iz inostranstva, koja posetila Tehnograd. Aleksandar Radulović, Ilija Gavrić i Nikola Radišić nisu samo obišli sve radionice («Barista-konobar», «Poslastičar», «Kuvar», «Pekar», «Konobar»), već su učestvovali u master-klasu late-art barista.
Gosti iz Srbije nisu samo obišli sve znamenitosti Moskve, već su i osetili lepotu prave ruske zime. Na poziv brend-šefa Dmitrija Vasiljeva, oni su otišli u park-hotel «Vozdviženskoje» u Podmoskovlju, gde su prošetali plemićkim alejama, grudvali se snegom i znojili se u pravom ruskom parnom kupalištu. Za goste hotela su Nikola, Aleksandar i Ilija proveli veče srpske kuhinje, gde je svaki gost imao priliku da se upozna sa nacionalnom kuhinjom Srbije i proba najpopularnija jela: srpsku šniclu, požarevačku pitu sa višnjom, srpsku i Vojvođansku salatu, đuveč, grašak na beogradski način, srpsku teleću čorbu. Najveće interesovanje je izazvao but na zlatiborski način, koji je bio poslužen sa elementima karvinga. Gastronomska su remek-dela srpske kuhinje bila prihvaćena sa velikim uspehom i interesovanjem i mnogi su gosti odlučili da odu u putovanje po Srbiji.
Već nekoliko godina srpski kulinari učestvuju u brojnim takmičenjima i festivalama, gde pokazuju visoki nivo pripreme. Centar međunarodne saradnje «Rusko-Srpski Dijalog» na čelu sa Jevgenijem Osenkovim već odavno podržuje tim Srbije, a posebno profesora i šef-kuvara Nikolu Radišića. «Naš centar doprinosi razvoju rusko-srpskog prijateljstva i upoznavanju sa srpskom gastronomskom kulturom. Uskoro planiramo održati niz master-klasa Nikole Radišića, izdati nekoliko knjiga recepata srpske kuhinje i druge zanimljive gastronomske događaje. Čestitamo srpskim gostima još jedan uspešan nastup na međunarodnom Festivalu u Moskvi!» – rekao Jevgenij Osenkov.
Odvojeno čestitamo profesoru kuvarstva i praktične nastave Nikoli Radišiću učlanjenje u Rusku Asocijaciju kulinara “Ukus Sveta RUS”, o čemu je potpisan odgovarajući sporazum sa Predsednikom Asocijacije Vladimirom Olejnikovim. Želimo Nikoli sreće i uspeha u daljem njegovom blagorodnom radu i doprinosu u razvijanje saradnje i jačanje odnosa Srbije i Rusije.
Tim Republike Srbije srdačno zahvaljuje svima, ko ih podržao, pomogao, inspirisao … rečju, zagrljajem, dinarom:
Ambasadi Republike Srbije u Ruskoj Federaciji i lično g-nu Slavenku Terziću, portalu Senica.ru i Olgi Serebrovskoj, rukovodilacu projekta «Pomozi delom», Tanji Milenović-Kosturkov, zameniku rukovodilaca Centra međunarodne saradnje «Rusko-Srpski Dijalog», Ani Karpinovič, predsednice «Centra obnove tradicija», Vladimiru Olejnikovu, predsedniku Asocijacije kulinara «Ukus Sveta RUS», Dmitriju Vasiljevu, brend-šefu park-hotela «Vozdviženskoje», Veri Šamo, Sibinki Živanović, direktorke Ekonomsko-trgovinske škole u Požarevcu, Skupštini opštine Petrovac na Mlavi, DOO «Euromlin», DOO «Kastrum», DOO «Marija», «Golubac» (Golubac), DOO «Zlatni klas», DOO «Select Company», «Pekara MD» (Požarevac), DOO «Macrobiotic» (Beograd), DOO «Viv produkt» (Veliko Gradište), DOO «Moma agrar», «Agrostig», «Stig» (Kurjače), «Razvitak» (Majilovac), «MD Komerc» (Smoljinac), «Pekara Fiorini», «Agro tole NN» (Mihajlovac), DOO «Pomoravlje» (Živica), DOO «Panorama» (Bradarac), DOO «Mlin Matić» (Radinac), DOO «VLR» (Žabari), DOO «DCL» (Šapine), «Metal plast» (Zatonje), «Divan» (Makce), DOO «Mijatović komerc» (Salakovac), DOO «Maxi silosi» (Nabrđe).
Ovogodišnja ceremonija dodele Grammy nagrada polako otkriva svoj zvezdani plan i program, te je juče objavljeno da će energiju poznatog događaja podići popularni jungle-pop i house dvojac Sofi Tukker. Oni su potvrdili da će nastupiti tokom ceremonije otvaranja Grammy nagrada, koju će voditi harizmatični muzičar Shaggy! Ovo je još jedno priznanje za sastav koji nesumnjivo postaje favorit muzičke scene, jer su takođe nominovani za Grammy u kategoriji najboljeg dance/elektronskog albuma za svoj prvenac „TREEHOUSE“, dok su svoju prvu nominaciju uspeli da osiguraju još 2017. godine svojim debitnim singlom „Drinkee“, što je uspeh na kojem bi im mnogi pozavideli!
Zvezdana putanja njujorškog dvojca Sofi Tukker, koje znamo i po megahitu „Best Friend“, dovešće ih ove godine do glavne bine EXIT festivala, a interesantno je da su 2019. započeli u velikom stilu, objavivši house kolaboraciju „Mi Rumba“ koju potpisuje i zvezda prošlogodišnjeg Exita ZHU, a koja preti da postane pravi klupski hit! Objašnjavajući kako je došlo do saradnje, tandem objašnjava da je saradnja tekla spontano.
„ZHU je sjajan producent i bili smo uzbuđeni što ćemo da radimo zajedno i da vidimo šta će se dogoditi“, kažu članovi Tucker Halpern i Sophie Hawley-Weld, „Sam proces bio je veoma zabavan i prirodan, većinu vremena smo se smejali i plesali. Škakljivo je i dopada nam se.“
SOFI TUKKER & Zhu – Mi Rumba (Animated Cover Art Video) [Ultra Music]:
Poigravajući se sa raznolikim žanrovima, kulturnim uticajima i snažnim porukama, duo je objavio niz uspešnih singlova kao što su „Baby, I’m A Queen“, „Batshit“ i, naravno, „Best Friend“ koji ne silazi sa radio stanica i koji je svojim zaraznim ritmom zaposeo top liste po objavljivanju, a mogli smo ga čuti i u filmu Ocean’s 8 i reklami za iPhoneX! Sam album „TREEHOUSE“ našao se na muzičkom tronu iTunes Dance liste u čak 26 zemalja, a plesnu moć numera sa ovog albuma Sofi Tukker dobili su priliku da pokažu u popularnim talk-show emisijama koje vode Jimmy Fallon, Connan O’Brien i drugi.
Petrovaradinsku tvrđavu na narednom izdanju EXIT festivala od 4. do 7. jula posetiće neka od najaktuelnijih imena, ali i žive legende svetske muzičke scene, među kojima su rok titaniThe Cure, rok bend o kome se trenutno najviše priča Greta Van Fleet, najčuveniji DJ svih vremena Carl Cox, zvanično najpopularniji DJ tandem Dimitri Vegas & Like Mike, te hitmejkeri Lost Frequencies, Sofi Tukker i Tom Walker. Tu su i Phil Anselmo, Tarja Turunen, ali i plejada sjajnih bendova poput 65daysofstatic, The Selecter, Peter & The Test Tube Babies, Atheist Rap, Arcturus, Total Chaos, kao i mnoga druga velika imena koja će biti objavljena u narednim nedeljama.
U prodaji EXIT paket od 55% popusta!
Trenutno je u prodaji ograničeni kontigent kompleta EXIT karata po ceni od 6.490 dinara, što predstavlja visokih 55% uštede u odnosu na finalnu cenu! Cena ulaznica za prvi festivalski dan, kada nastupa The Cure, iznosi 2.990 dinara za parter i 4.490 dinara za FAN PIT, dok je cena GOLD VIP dnevnih ulaznica za 4. jul 12.000 dinara. Ulaznice za EXIT mogu se nabaviti preko zvanične stranice exitfest.org i putem prodajne mreže Gigs Tix.
Na današnjoj sednici Dragan Rakić, dosadašnji direktor Doma zdravlja Požarevac razrešen je funkcije, a na njegovo mesto većinom glasova odbornika postavljena je dr Snežana Stojković, specijalista pedijatrije, koja u ovoj zdravstvenoj ustanovi radi već 34 godine.
dr Snežana Stojković
Na današnjoj sednici izglasana je i odluka o uslovima i načinu realizacije Programa lokalnog ekonomskog razvoja Grada Požarevca za period 2018 – 2020. godine, zatim programi rada i finansijski planovi ustanova i Fondacija za 2019. godinu čiji je osnivač Grad Požarevac, Istorijskog arhiva Požarevac, Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, Ustanove Gradski ženski hor „Barili“ Požarevac, Javne ustanove „Sportski centar Požarevac“, Fondacije Milenin Dom – Galerija Milena Pavlović Barili Požarevac.
Nesrećna žena u trenutku zločina je bila sama, jer je snaja, udovica njenog sina, tih dana bila u banji Trepča. Beživotno telo starice pronašli su njen drugi sin i unuk, i odmah pozvali policiju. Kristinino telo je bilo u lokvi krvi, jer je imala više uboda nožem u vrat i po telu, a preko usta joj je bila zalepljena selotejp traka. Zbog brutalnosti zločina, komšije i meštani pretpostavili su da zločin nije izvršio samo jedan napadač, već su bila najmanje dvojica. Međutim, ispostavilo se da se radi samo o jednom napadaču, koji nije imao saučesnika. Prema nalazima obdukcije, starica je izdahnula tek nakon bekstva napadača, usled krvarenja iz mnogobrojnih rana.
Motiv ovog zločina navodno je bilo koristoljublje, jer je optuženi iz kuće ubijene odneo izvesnu količinu deviza i zlatnog nakita. On je nju odranije poznavao i bilo mu je poznato da je devizna penzionerka, zbog čega je, prema optužnici, i odlučio da je napadne. Uhapšen je tri meseca nakon ubistva, zahvaljujući DNK tragovima i snimcima sa nadzornih kamera. Inače, on je već jednom robijao za ubistvo, i to u požarevačkoj “Zabeli”, nakon što je osuđen na 14 godina zatvora.
Neposredno pre svoje smrti, Kristina je operisala kuk u Nemačkoj, gde je boravila kod sina Momčila i njegove porodice. U Porodin se vratila samo nekoliko dana pre ubistva, avionom, a za njom su kasnije autom pristigli sin i snaja, jer je trebalo da budu gosti na jednoj svadbi.
