Na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu, granična policija uhapsila je D. J. iz Požarevca, po centralnoj poternici, jer se već nekoliko godina ne pojavljuje na suđenju za nezakonito uknjižen stan svog pokojnog oca.
On je uhapšen neposredno pre ulaska u avion za Rusiju, gde je nameravao da obiđe svoju suprugu N. J., koja je tamo operisana. Nakon privođenja, njemu je uručeno rešenje o jednomesečnom pritvoru, kako bi se obezbedilo njegovo prisustvo na narednom ročištu, po optužnici podignutoj protiv njega i njegove supruge, pišu Novosti.
Prema navodima optužnice Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, N. J. je ranije sklopila ugovor o kupoprodaji stana sa svojim svekrom, kako bi podigla kredit. Nekoliko meseci nakon dobijanja kredita, ona je taj ugovor raskinula.
I pored toga, kad je kasnije svekar umro, ona je njegov stan prenela na sebe, prećutavši činjenicu da je kupoprodajni ugovor raskinut. Zbog toga se ona i njen suprug terete za krivično delo navođenje službenog lica na overu neistinitog sadržaja, za koje je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Nakon globalnog uspeha pesme “No Roots” koju potpisuje veoma mlada autorka Alis Merton, ova talentovana Kanađanka objavila je spot za svoj novi hit “Lash Out”.
Nova numera 24-godišnje Alis već je dobila zasluženo mesto na top-listama i radio stanicama, a energična i strastvena himna sad ima pandan u buntovničkom spotu, gde kantautorku možemo videti u potpuno novom izdanju, jer, kako je sama u šali izjavila, „ponekad samo želiš da razbiješ neki automobil“.
Interesantno je da numera sadrži stihove poput „Skinuću traku sa usta, neću ćutati“, kroz koje se provlači tema slobode, jer upravo je “Freedom” moto ovogodišnjeg festivala „Egzit“ na čijoj glavnoj bini će Alis Merton nastupati u nedelju, 15. jula.
U spotu za numeru Lash Out Alis i drugi mladi akteri koriste ulice i škole kao svoje igralište i antistres poligone, igrajući na krovovima automobila, bacajući papire uvis i vitlajući svetlosnim sabljama. Šarm i frustracija mešaju se neprekidno, a konačni rezultat na kraju spota je apsolutna katarza.
„Ideja, tačnije potreba da napišem Lash Outrodila se iz osećanja koja su se nagomilala u meni“, objašnjava mlada pevačica koju su gotovo svi vodeći svetski festivali pozvali da nastupi ove godine.
Ova neodoljiva pesma je drugi singl sa njenog No Roots EP izdanja koje je već pobralo odlične komentare i kritike. Alis uglavnom opisuju kao odličnu pop pevačicu, a stihove kao „precizne i pametno probrane, otkrivajući taman mali deo njene intime“.
Hit No Roots proveo je čak dve nedelje na vrhu prestižne Bilbordove alternativne radijske top-liste.
Popularna „Egzitova“ akcija „4+1“ traje do 8. juna
„Egzit” će biti održan od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i predstaviće neke od najtraženijih svetskih zvezda. U toku je omiljena „4+1“ akcija ljubitelja festivala koja traje do 8. juna i podrazumeva da društvo kupovinom četiri ulaznice, petu dobija na poklon.
Ulaznice po promotivnoj ceni za 6.990 dinara prodaju se onlajn putem sajta festivala, kao i direktno u mreži „Gigs tiks“, a na sajtu zvanične turističke agencije „Egzita“ dostupni su i turistički paketi koji osim ulaznica, sadrže i opcije za smeštaj i prevoz do festivala.
Facebook će u narednoj nedelji ukloniti opciju trending vesti koja se nalazila na desnoj strani desktop verzije ove popularne društvene mreže.
Razlog za ovakvu odluku jeste veliki broj kritika koje su već dugo upućivane menadžmentu Facebooka, uz tvrdnju da je reč o beskorisnoj opciji i da se u trending vestima najčešće nađu one lažne.
Ova opcija bila je dostupna korisnicima pet zemalja i od klikova medijske kuće su imale udeo zarade od 1,5 odsto.
Kompanija trenutno testira druge načine “dostavljanja” popularnih, najnovijih, ali i drugih kategorija, kakve su na primer lokalne vesti.
Bivši urednici Facebooka rekli su da su negodovanja o trending vestima počela 2016, i dodali da su imali pravo na uređivanje naslova, i priznali su da su “rutinski potiskivali” konzervativne priče.
Mnogim korisnicima ove društvene mreže bilo je teško da zamisle da će Facebook moći da zameni Twitter kada je reč o plasiranju vesti. Opcija trending vesti je ovoj platformi pomogla da brže prikupi informacije, ali, to nije navelo ljude da se naviknu na takav način informisanja i veruju u objavljen sadržaj, piše Klix.
Facebook je objasnio kako će uklanjanje trending vesti dati priliku novim novinarskim proizvodima. U njihovom obrazloženju nije jasno navedeno da li će na ovom delu Početne stranice (“News Feedu”) biti uvedena sasvim nova opcija ili će ipak biti reč samo o drugačijem načinu distribucije vesti.
Tokom maja brojne studijske grupe različitih fakulteta realizuju nastavni program posetom i upoznavanjem sa „Elektroprivredom Srbije“ i njenim kapacitetima, kao što je ogranak „TE-KO Kostolac“. Najviše je interesovanja bilo za tehnologiju rada postrojenja, ali i mogućnost zapošlјavanja u struci. Kažu profesori da im je prednost dolaska u Kostolac to što mogu na jednom mestu da vide ceo proces nastanka električne energije i studentima je jasnija slika složenosti celog procesa.
Kroz kapije pogona prošli su studenti Rudarsko-geološkog, Elektrotehničkog i Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a Arheološki park „Viminacijum“ posetili su studenti arheologije, Biološkog fakulteta, Visoke škole tehničkog usmerenja, Srednje stručne tehničke škole.
Sa budućim mladim stručnjacima u poseti su i njihovi profesori, drže čas pod otvorenim nebom. Podsećaju ih na gradivo koje su već imali iz nastavnih predmeta. Pre ulaska u pogone svi prolaze obuku iz bezbednosti i zdravlјa na radu. Nakon toga, sa opremom odlaze u najavlјenu posetu. Tako je bilo i sa posetom studenata Rudarsko-geološkog fakulteta. Nјihov cilј je bio poseta montažnom placu gde se upravo radi na montaži bagera i odlagača za šesti BTO sistem. Sa njima je prof. dr Dragan Ignjatović, kome je stalo da se mladi stručnjaci upoznaju s delovima opreme koja se ugrađuje.
– Na montažnom placu u toku je realizacija projekta montaže novog rudarskog sistema u cilјu proširenja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglјa godišnje. Novi rudarski sistem sastoji se od „Krupovog“ bagera teškog 3.115 tona, „Sandvikovog“ odlagača kapaciteta 8.500 kubnih metara rastresite mase na čas i ukupne težine 1.480 tona, zatim osam pogonskih stanica i oko 12 kilometara transportera – istakao je studentima Ignjatović.
Neskrivena je impresija studenata opremom, dizalicama, radnicima koji rade na montaži… Posebno im je ostala pred očima slika panorame kopa.
– Dobro je što imamo priliku da izađemo iz studentskih klupa i na licu mesta se upoznamo sa onim čime ćemo se baviti posle završenog studiranja – rekao je Aleksandar Nikolić, student treće godine RGF-a.
Sa kolegom je saglasna i Neda Mišić, studentkinja treće godine na smeru rudarsko inženjerstvo, dok razgleda postupak montaže odlagača. Za nju ovakve posete predstavlјaju pun pogodak i značajno iskustvo.
– Jedno je kada se samo teoretski upoznajemo sa programom nastave, a drugo je kada to vidite svojim očima. Na ovaj način stvari postaju mnogo jasnije. Sve na terenu mi izgleda impozantno, mašine su mnogo veće od onoga što smo zamišlјali, a i ceo proizvodni proces je mnogo složeniji i ozbilјniji u odnosu na predstavu koju sam imala. Volela bih da budem deo jednog ovakvog velikog sistema, koji mnogo znači za državu, ako za nas mlade bude posla i mesta u ovakvim sistemima – rekla je Mišićeva.
Foto: EPS Energija
Samo pet kilometara od njih, na vidikovcu, tik uz „Viminacijum“, bili su u isto vreme i njihove kolege s Polјoprivrednog fakulteta, sa odseka mehanizacija i melioracija. Nјih je dočekao inženjer Nikola Jotić, upoznavši ih sa površinskim kopom, mehanizacijom u kopu i tehnologijom rada. Nije propustio nijedan segment, kao na času. Neskriveno je bilo iznenađenje budućih mladih stručnjaka. Tu su bili i njihovi nastavnici da im pojasne i podsete ih upravo na delove gradiva koji se odnose na mehanizaciju površinske eksploatacije.
– Pažlјivo gledajte povezanost rudarskih sistema. Ovo je jedan dobro uređen kop. Ovde imate pet sistema i vidite kako su raspoređeni po terasama, odnosno etažama– rekao je prof. dr Mićo Olјača. Tu su i stručni lјudi iz ogranka Kostolac, koji im daju osnovne podatke o kapacitetima mašina na kopu „Drmno“, dužini transportera, odlagačima, načinu odlaganja masa…
Studenti ističu da su mislili da je kop mnogo manji, kao i mašine. Isti utisci ređali su se kod studenata elektrotehnike, biologije, učenika stručnih škola. Posebno ih je impresionirao taj dodir savremene proizvodnje energije, a između kopa i elektrana istorija koja se otkriva – Viminacijum. Tako velika vremenska distanca, a tako blizu fizički. Fotografije za uspomenu su neizostavne, uz obećanje da će ponovo doći da vide „tri u jedan“: energetiku, istoriju i ravnicu Stiga, okruženu Dunavom, Mlavom i Moravom.
Impresija
Prvi put sam ovde i impresioniran sam izgledom kopa. Drago mi je što imam priliku da uživo vidim ono o čemu smo učili. Vidim da se radi o modernoj mehanizaciji, koja zahteva stručnost pri rukovanju. Impozantno je videti sa jedne strane kop, a odmah tu i termoelektrane – rekao je student Petar Prugar, iskoristivši priliku da se fotografiše za uspomenu.
Duga je optička i meteorološka pojava koji se pojavljuje na nebu, kada se sunčevi zraci prelamaju kroz sitne vodene kapi, najčešće nakon kiše. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, stvarajući optičku predstavu u vidu trake različitih boja, što u stvari predstavlja spektar svetlosti.
Unutrašnja-primarna duga nastaje kada se sunčev zrak jednom prelomi sa poleđine kapljice. Plava svetlost se prelama pod većim uglom nego crvena svetlost, ali zbog refleksije sa poleđine kapi, plava svetlost izlazi pod manjim uglom od crvene. Zato je plava boja sa unutrašnje strane, a crvena sa spoljašnje strane primarne duge.
Spoljašnja-sekundarna duga nastaje kada se sunčev zrak dvostruko prelomi sa poleđine kapljice. Plava svetlost se prelama pod većim uglom pa je s toga ona sa spoljašnje strane , a crvena sa unutrašnje strane sekundarne duge.
Foto: N. Nešić / Privatna arhiva
Vidljivost
Duga se može posmatrati kad god postoje kapi kiše u atmosferi, a Sunce svoje zrake odsijava kroz kapi. Duga zapravo ne postoji na određenoj lokaciji, već zavisi od mesta sa kog se posmatra. Često se može videti pored vodopada, fontana ili kroz maglu. U dobrim uslovima vidljivosti (tamni oblak iza duge) može se jasno videti i sekundarna duga, koja je jedva vidljiva na plavom nebu. Kako se Sunce diže iznad horizonta, posmatrač vidi sve manji deo duge, i suprotno, kada je posmatrač na većoj nadmorskoj visini, npr. u avionu, nije nemoguće videti ceo kružni luk duge.
Verovanja
Duga ima oblik širokog luka na horizontu, pa se dugo verovalo da je materijalne i/ili magijske prirode. Izrazi „hodati po dugi“ i „daleko iza duge“ označavaju ovo verovanje i oslikavaju da je čovek primećivao da se do nje ne može „stići“.
Foto: N. Nešić / Privatna arhiva
Zahvaljujući svojoj lepoti, nedostižnosti i istorijskim teškoćama u objašnjavanju ovog fenomena, duga ima svoje mesto u legendi. U grčko-grčko-rimskoj mitologiji smatrana je vezom Zemlje i Neba. U kineskoj mitologiji, duga je prorez na nebu koji je napravila boginja Nuva koristeći kamenice od pet različitih boja. Još jedno drevno prikazivanje duge dato je u Epu o Gilgamešu kada je majka Ištar podiže u nebo kao obećanje da ona „nikada neće zaboraviti te dane velikog potopa“ koji uništiše njenu decu. Prema Postanju, posle Nojevog potopa Bog je stavio dugu na nebu kao znak saveza Boga i ljudi. Često je prikazivana na zastavama, kao simbol nove ere, nade ili društvene promene, za vreme ratova i drugih društvenih nepogoda, kao simbol mira i drugarstva.
Crveni krst Požarevac je na svom imanju na Tulbi organizovao gradsko takmičenje iz prve pomoći i realističkog prikaza povreda, stanja i oboljenja za učenike osnovnih i srednjih škola.
Foto: CK
Najbolje plasirana ekipa u kategoriji podmladka i u kategoriji omladine predstavljaće Crveni krst Požarevac na međuregionalnom takmičenju iz prve pomoći u organizaciji Crvenog krsta Srbije, koje će biti održano 9. juna na u Zaječaru.
Grad Požarevac obaveštava građane i pčelare da će se suzbijanje komaraca izvršiti Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju„EKO-SAN“ u periodu od 04.06.2018. do 16.06.2018. godine.
Adulticidni tretman zaprašivanjem iz aviona sprovodiće se na površini od
oko 5230ha, na sedećim teritorijama:
– gradska područja Požarevca i Kostolca;
– naselja Zabela, Ljubičevo i vikend naselje kod „Marguma“;
– priobalna seoska naselja u pojasu reke Dunav: Dubravica, Stari Kostolac, Drmno;
– priobalna seoska naselja u pojasu reke Mlave: Bradarac, Maljurevac, Bubušinac,
Bratinac, Nabrđe i Trnjane;
– priobalna seoska naselja u pojasu reke Velike Morave: Brežane, Batovac i Lučica.
Adulticidni tretman zaprašivanjem sa zemlje sprovodiće se na površini od
oko 900 ha, na sedećim lokacijama:
– u gradskom području Požarevca tretiraće se sledeće ulice i zone:
Voje Dulića, Stari korzo, Jovana Šerbanovića, Moše Pijade, Čačalica, Hajduk Veljkova, Tulba, Školski centar “Sonja Marinković“, Koste Stamenkovića, 23. srpska divizija, Bože Dimitrijevića, Ivana Gorana Kovačića, Skojevska, Radmile Trifunović, Žike Jovanovića Španca, Senjanin Ive, Ilije Birčanina,Poljoprivredna škola do kasarne „Sopot“, Uzun Mirkova, Bratstva i jedinstva, Dr B. Todorovića, Vojvode Dobrnjca, Metohijska, Veljka Vlahovića, Zmaj Jovina,Ratarska, Borska, Vlajka Pavlovića, Moravska, Partizanska, Lole Ribara, Šumadijska, Stambeno naselje „Rasadnik Sever“, Kosovska, Prilepska, Knez Milošev venac, Braničevska, Gradski park, Vuka Karadžića, Triše Kaclerovića;
– u gradskom području Kostolca tretiraće se sledeće ulice i zone:
Gradski park,Trg Bratstva i jedinstva, Nikole Tesle, Kneza Lazara (naselje Kanal do „Dragulja“), Kobalova, Veljka Dugoševića, Bože Dimitrijevića, Prvomajska, Trudbenička, Jadranska-hotel „Kostolac“, Kolište-crkva, Porečka-groblje, Rudarska, Partizanska, Omladinska, Gradska plaža-„Dunavac“, Karađorđeva, Save Kovačevića, 8. marta, Vojvode Mišića, Put za Ostrovo do plaže;
– u području sledećih seoskih naselja tretiraće se ulice i zone:
Rečica, Kličevac, Drmno, Bradarac, Maljurevac, Trnjane, Nabrđe, Bratinac, Bubušinac, Poljana, Prugovo, Lučica, (Ljubičevo), Stari Kostolac, Petka, Ostrovo, Dubravica, Batovac, Brežane.
Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa.
U sadašnjem obliku, tvrđava je opstala iz vremena turskog sultana Bajazita Drugog. Kažu da je, boreći se na ovim prostorima, zastao da se odmori na uzvišenju odakle se pružao lep pogled na sve četiri strane. Sedeći tako na svom „ihramu“ (ćilimu) on je zaspao, da bi se nešto kasnije probudio okrepljen i preporođen. Tada je naredio da mu se na ovom mestu sagradi tvrđava. Bilo je to moćno, artiljerijsko utvrđenje oko koga su se lomila koplja mnogih carstava. Uz tvrđavu, čija je rekonstrukcija počela, nalaze se i ostaci hamama i dobro očuvan karavan saraj.
Foto: Opština Veliko Gradište
Dva kilometara niže od grada nalazi se rimsko arheološko nalazište Lederata koje otkriva tragove boravka Kelta, Avara, Slovena…
Iz Rama je krenula prva srpska deputacija sa protom Matejom Nenadovićem. Kod Rama se Karađorđe iz izgnanstva vratio u Srbiju. Ovde je službovao, kao carinik, i Vuk Stefanović Karadžić. Kod Rama počinje 70 kilometara duga ramska peščara.
Ramska tvrđava
Ovde je, pomoću skele, uspostavljena najkraća svakodnevna veza sa Južnim Banatom.
Valja doći u Ram i upoznati se sa romantičnom legendom o Romulu i Remu, pričom o Baronu Lopreštiju i nemačkom forsiranju Dunava.
U utorak, 05. juna 2018. povodom svetskog dana zaštite životne sredine u Domu kulture u Kličevcu odrzaće se savetovanje poljoprivrednih proizvođača sa početkom u 17 časova.
Pozivaju se svi zainteresovani da dođu i uzmu učešće na savetovanju.
U narednom periodu u vazduhu se očekuju srednje koncentracije polena koprive kao i niske koncentracije polena štira, tuja i čempresa, borova, bokvice, trava, kiselice i lipe.
U Požarevcu danas promenljivo oblačno, toplo i sparno sa sunčanim intervalima i lokalnom pojavom pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u prvom delu dana.
Jutarnja temperatura 17, a najviša dnevna 29 stepeni Celzijusa.
Vrednosti UV indeksa koje se kreću između osam i 10 smatraju se vrlo visokim. Današnji prognozirani maksimalni UV indeks biće 9 u Požarevcu i okolini.
Foto: Wikipedia
Ukoliko se taj indeks popne iznad 11, onda je UV zračenje ektremno opasno.
Žuto upozorenje za oluje sa grmljavinom
Lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina
UTICAJ: Rizik od udara groma, opasnost zaživot ljudi i životinja, problemi u radu svih uređaja koji koriste električnu energiju, rizik od iniciranja pojave vatre, problemi u telekomunikacijama. Mogući problemi u transportu električne energije zbog udara groma. Moguća je lokalna pojava intezivnih pljuskova, bujica i jakih udara vetrasa štetama na pokretnoj i nepokretnoj imovini.
Centar za edukaciju NS PRO GROUP Požarevac, tokom celog leta organizuje besplatne edukativno jezičke radionice na engleskom i nemačkom jeziku za decu od 3 do 13 godina. Sve informacije možete dobiti na brojeve tel 060/012-555-7, navodi se u saopštenju za medije NS PRO GROUP Požarevac.
Na prostoru izmedju Morave, Timoka i Dunava živi već više od 2000 godina jedan narod, najstariji narod na ovim prostorima – Vlasi. Na geografskom prostoru Srbije, Vlasi žive u 19 opština i nekada čistih 154 etničkih vlaških naselja, te je pretpostavka da se broj etničkih Vlaha kreće od 250.000 – 300.000, mada se na zadnjem popisu izjasnilo 35.330 Vlaha i 42.340 gradjana Srbije čiji je maternji jezik vlaški.
Vlasi su autohtoni narod koji je nastao na teritoriji cele Srbije, delu Bugarske, Makedonije, Albanije i Grčke. Nastao je romanizacijom starosedeoca na ovim prostorima – Tračana, Tribala, Kelta i antičkih Makedonaca. Proces romanizacije otpočeo je u I veku pre Nove ere, osvajanjem ovih prostora od strane prokonzula Makedonije Gaj Skribonije Kurija a trajaće otprilike do kraja VI veka Nove ere. Kao ključni momenat koji upućuje na formiranje vlaškog jezika, kao derivata latinskog, odnosno na formulaciju vlaškog kao “narodni latinski jezik” (lingua latina vulgata) uzima se dokument koji potiče iz 587. godine. Reč je o replici “Torna, torna fratre“ koja je promenila tok bitke između vizantijske vojske protiv Avara, o kojoj govori vizantijski hroničar Teofan. Romanizacija se odvijala kroz postepeno usvajanje latinskog jezika – jezika starih Rimljana, prihvatanjem činjenice da su gradjani Rima (212. godine Car Karakula je doneo Uredbu kojom su svi gradjani Rima postali slobodni) kao i sklapanjem bračnih zajednica rimskih legionara sa starosedeocima.
Popisna mapa
Nakon podele Rimskog carstva na Istočno i Zapadno u IV veku, Vlasi postaju gradjani Istočnog rimskog carstva -.Vizantije. Od VII veka zvanični jezik Vizantije postaje grčki, ali ga Vlasi nikada nisu prihvatili kao svoj, već su nastavili da govore svojom varijantom narodnog latinskog jezika. Car Konstantin VII Porfirogenit zato kaže da u Vizantiji žive Rhomajoni (koji govore grčki) i Romanjoni ili Rumilji – Ruminji koji govore latinskim jezikom. Vizantijsko carstvo koje se nazivalo i Romanija i Rumelija a njeni stanovnici govornici latinskog narodnog jezika Rumilji/Rumini, jasno ukazuje na danšanji naziv Vlaha na svom vlaškom – Rumînj. I kristalno je jasno da ovaj naziv ne potiče od naziva Rumunije i Rumuna, već iz vremena Vizantije, koja nikada u svojoj slavnoj istoriji nije prelazila granicu Dunava na severu – na teritoriju današnje Rumunije. Ona podseća na istorijsko poreklo koje označava potomke Rimljanina!
Najstarije ime Vlaha potiče iz I veka pre nove ere, kada je Gaj Julije Cezar u svom delu „O galskim ratovima“ opisao keltsko pleme Volke (Volhe) koji su prostore do Dunava naselili još u IV veku pre Nove ere. Naziv Vlah potiče i od latinske reči– vall (danas na vlaškom „valje“), jer su Vlasi naseljavali predele oko „valluma“ priodnog odbrambenog zida, najčešće dolina velikih reka. Vall – Valah. Vremenom, naročito za vreme Turaka, kada je naziv Vlah dobio pogrdan značaj, Vlasi se odriču svog vekovnog imena VLAH i s ponosom ističu svoje ime RUMÎN – ne bi li ukazali svim licemernima na svoje rimsko poreklo. Danas Vlasi treba da vrate svoje prvobitno ponosito ime VLAH, ime od praiskona, ime ponosito i plemenito!
„Vlah nije pogrdan naziv! Vlah je veoma plemenito ime!“ akademik, prof. Dr Njagu Džuvara
U IV veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija, Vlasi postaju hrišćani (Srbi su ove prostore naselili u VII veku, a hrišćanstvo će primiti 500 godina nakon Vlaha – u IX veku) a vezanost za mnogobožačke bogove iz doba paganstava, ogleda se u tome da su Vlasi svakog boga oživljavali kroz slavljenje slava – bogove su zamenili hrišćanski sveci i Vlasi su prvi koji su počeli da slave SLAVU, koju će kasnije i Srbi prihvatiti. Tu zaslugu potvrdjuju i najveći srpski istoričari 19. veka! (Citat – “Najveća je zasluga njihova (Vlaha, prim. D.A.) što su Srbima veru preneli” )
U Srbiji je prvi Vlahe u Hilandarskoj povelji 1198. godine, spomenuo Stefan Nemanja (Sveti Simeon) – spomenuo je 170 Vlaha koji su pomogli i prihvatili obavezu izdržavanja manastira Hilandar. 1219. godine, njegov sin Stefan Prvovenčani isklesao je imena 218 Vlaha na severnom zidu manastira Žiča (kod Kraljeva), koji su pomogli i primili obavezu izdržavanja manastira. U to vreme, severno od Dunava, na teritoriji Rumunije nisu postojali neki romanski narodi, preci Rumuna, već će se oni pojaviti tek 200 godina kasnije, nakon propasti Bugarsko-Vlaškog carstva, kada je ogromna populacija Vlaha migrirala preko Dunava i tek 1330. godine osnovala kneževinu Vlašku. To su bili Vlasi sa ovih prostora! Rumunija se danas kiti i poziva na našu istoriju – istoriju Vlaha Srbije, jer svoju istoriju nemaju, istoriju koja predstavlja vakuum od 1000 godina praznine (tačnije od kraja III veka, kada se Aurelijan pod najezdom varvara, sa svojim legijama povukao sa teritorije Dakije – današnje Rumunije, pa sve do XIII veka).
Nastaviće se…
Ovaj tekst objavljen je osnovu projekta o sufinansiranju medijskih sadržaja opštine Veliko gradište pod nazivom “VLAŠKI DA SE RAZUMEMO”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
U nedelju 3. juna, godinu dana po kupovini vode Duboka, kompanija Anđelković Al je svečano otvorila novu fabriku vode. Po rečima vlasnika i direktora kompanije Zorana Anđelkovića, fabriku nije želeo da stavi u pogon dok u potpunosti ne bude spremna.
Video: Urban City / YouTube
Svečanom otvaranju prisustvovalo je više od 500 zvanica, među kojima su svi predsednici opština u Braničevskom okrugu, kao i gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović, ali i mnogoborojne novinarske ekipe iz našeg okruga koje su izdržale vrelinu junskog sunca u Neresnici u opštini Kučevo.
Video: Urban City / YouTube
Tokom proteklih godinu dana kompanija Anđelković Al je preduzela sve neophodne mere za podizanje nivoa efikasnosti i efektivnosti fabrike vode Duboka, kao i pripreme za kvalitetan i bezbedan rad. U obezbeđenje vrhunske opreme i najnovije tehnologije punjenja vode Anđelković AL je investirao oko 120 miliona dinara. Zahvaljujući toj investiciji u fabrici su iskompletirane tri linije za flaširanje vode renomiranih italijanskih proizvođača – kompanije Prokomak, Sipa i Ferari na kojima se i primenjuje savremena tehnologija flaširanja.
Foto: Urban City
Prirodna mineralna voda Duboka izvire na obroncima Homoljskih planina, u Neresnici, u ekološkom okruženju na dubini od 282 m, gde su izvorišta stara čak i preko 20.000 godina. Voda Duboka dolazi iz samoizlivajućih izvora i zahvaljujući njenom vrhunskom prirodnom kvalitetu, u fizičko-hemijskom i mikrobiološkom pogledu, ona se ne prerađuje već se u fabrici samo sprovodi preventivna UV sterilizacija i mikrofiltracija. Duboka spada u red najboljih mineralnih voda Srbije, a za to su, osim darovite prirode, zaslužni i u fabrici uvedeni najviši standardi kvaliteta u oblasti bezbednosti hrane – ISO 9001; ISO 22000; ISO 14001 i ISO 18001.
Foto: Urban City
Rezultati ispitivanja koje je izvršio Institut za rehabilitaciju iz Beograda (novembar 1991 god.) pokazali su da ova prirodna mineralna voda pripada kategoriji kalcijum-hidrokarbonantnih mineralnih voda. Ona ne sadrži opterećujuće elemente u visokim koncentracijama, prevashodno natrijum, čija je uloga u organizmu da zadržava tečnost. Odlikuje se značajnim prisustvom mikroelemenata među kojima treba istaći esencijalne elemente (Fe, Cu, Zn, Co, Mn, Cr, Se i F) koji svojim prisustvom podižu kvalitet ovoj vodi.
Foto: Urban City
Ovakav mineralani sastav vode nema ni jedna druga voda na tržištu Srbije, a značajan je jer doprinosi dobrom zdravstvenom stanju i poboljšanom odvijanju brojnih funkcija gastrostinalnih organa, urinarnih organa kao i samog organizma.
Foto: Urban City
Kapacitet punionice je od 8.000 do 15.000 flaša na sat i zavisi od formata flaša. Mineralna voda Duboka se na tržište plasira u pet ambalaži formata 0,25 lit, 0,33 lit., 0,5 lit., 1.5 lit., 2,0 lit., balonima od 6.6 lit., kao i u staklenoj ambalaži formata 0.375 lit., 0.80 lit. Duboka je voda prijatnog specifičnog ukusa i može se konzumirati u neograničenim količinama.
Foto: Urban City
Po rečima gospodina Anđelkovića cena vode Duboka pristupačna je svim kategorijama kupaca. Potrošači za uloženi novac dobijaju kvalitetnu i zdravu vodu dobro izbalansiranog mineralnog sastava.
Foto: Urban City
Biznis planom fabrike vode branda Duboka predviđeno je da se u narednom periodu voda plasira na domaćem i na inostranom tržištu. Sa jednim brojem inostranih kompanija su već potpisani ugovori, a sa novim kupcima se pregovara i nema sumnje da će fabrika raditi punim kapacitetom.
Foto: Urban City
U fabrici je trenutno zaposleno 10 radnika, a očekuje se da će ih u narednoj godini biti zaposleno najmanje 20 ljudi.
Foto: Urban City
Fabrika vode Duboka ima izuzetan značaj za žitelje Opštine Kučevo i to ne samo ekonomsko – društveni, već i emotivni. Zahvaljujući uloženim sredstvima u modernizaciju i razvoj fabrike stvorena je mogućnost za veće zapošljavanje i bolji životni standard Kučevljana.
Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović obišla je radove na rekonstrukciji pruge Požarevac–Majdanpek i najavila da će ta pruga u dužini od 90 kilometara ponovo oživeti od 21. novembra, kada će biti puštena u saobraćaj.
Mihajlovićeva se sa predstavnicima medija provozala šinskim vozilom ‘Kalimero’ duž dva kilometra trase u blizini železničke stanice Požarevac, gde je prosečna brzina bila svega 10 kilometara na sat.
Foto: Grad Požarevac
Mihajlovićeva je rekla da će putnički vozovi na toj pruzi posle rekonstrukcije moći da saobraćaju prosečnom brzinom od od 80 kilometara na sat.
“Ovde uopšte ne funkcioniše putnički saobraćaj već pet godina, već samo teretni i to nedovoljno”, rekla je Mihajlovićeva novinarima.
Istakla je da je ta pruga od izuzetnog značaja za privredu i razvoj tog dela Srbije.
Inače, železničari u Srbiji danas obeležavaju i slavu sveti Car Konstantin i carica Jelena, jer je toga dana 1889. godine država Srbija preuzela upravljanje nad srpskim železnicama i Mihajlovićeva je prisustvovala sečenju slavskog kolača.
Foto: Grad Požarevac
Infrastruktura železnice Srbije je 21. maja počela rekonstrukciju regionalne pruge Požarevac–Majdanpek, u dužini od 90,2 kilometara i remontom pruge biće stvoreni uslovi za ponovno uspostavljanje putničkog saobraćaja između Požarevca i Majdanpeka, a vreme putovanja sa sadašnjih četiri sata biće skraćeno na 75 minuta.
Ministarka je zahvalila železničarima što su uspeli da sačuvaju železnicu uprkos teškim trenucima.
“Ovde ćemo podići brzinu na 80 kilometara na sat, zatim na pruzi Beograd–Budimpešta ćemo imati 200 kilometara na sat, a nadamo se i na delu od Beograda ka Nišu. Da ne postoji pruga na kojoj se ne ide u proseku 80, 100 i 110 kilometara na sat”, navela je.
Ulaganja u železnicu
Mihajlovićeva je rekla da je Srbija još 1882. godne imala prvu prugu kod Majdanpeka, iako je zvanično prva pruga koja je puštena u saobraćaj bila pruga Beograd–Niš 1884.
“Železnica je 2014. bila u rasulu. Ovu prugu radimo iz sopstvenih sredstava sa našim zaposlenima i materijalima sa Koridora 10, ubeđena sam da možemo i na drugim regionalnim prugama tako da radimo, rekla je ministarka.
Foto: Grad Požarevac
Na pitanje koliko je urađeno u prethodnih godinu dana pošto će vlada krajem juna obeležiti godinu dana rada, Mihajlovićeva je kazala da se radilo na rekonstrukciji oko 250 kilometara pruga, kao i da se radilo na ulaganju u železnicu čiji su projekti ukupno vredni šest milijardi evra.
Napomenula je da su projekti u saobraćajnoj infrastrukturi ukupno vredni 16 milijardi evra.
“Srbija ove godine završava svoj Koridor 10, puštamo deo Koridora 11 od Obrenovca do Preljine, počinjemo da gradimo Preljina–Požega, pokrećemo projekat za auto-put Beograd–Sarajevo i drugo. Naš plan je da Požarevac povežemo brzom saobraćajnicom ili auto-putem od 17 kilometara i radi se potrebna dokumentacija i radovi se očekuju sledeće godine. Zatim rekonstrukcija 164 kilometra Đerdapske magistrale od Požarevca do Kladova i očekujemo da završimo dokumentaciju do sredine sledeće godine i onda da krenemo u rekonstrukciju”, rekla je Mihajlovićeva.
Dodaje da je projekat putnog “Koridora Istok” koji treba auto-putem da poveže istočnu Srbiju najteža investicija i da CIP radi na projektnoj dokumetnaciji i da tek treba da se pronađe način za finansiranje.
Foto: Grad Požarevac
Konkurs za nove otpravnike vozova
V. d. generalnog direktora Infrastrukture železnice Srbije Miroljub Jevtić je rekao da su objavili konkurs za prijem 25 novih otpravnika vozova koji će raditi na toj pruzi.
Rekao je da je objavljen i tender za rekonstrukciju pruge Jajinci–Mala Krsna čija je vrednost 40 milona evra i 10 miliona evra za rekonstrukciju stanice u Maloj Krsni, što će biti finansirano sredstvima EBRD-a.
Jevtić je zahvalio vladi što ulaže u srpske pruge i naglasio da će ove godine biti remontovano više od 250 kilometara regionalnih pruga, kao i da će do kraja avgusta biti završena pruga od Šapca do Brasine kod Loznice odnosno granice sa Republikom Srpskom.
On je istakao da je pruga Požarevac–Majdanpek veoma značajna za razvoj Luke Prahovo, Železaru Smederevo, RTB-a Bor i drugo.
Prisustvovali su predstavnici lokalnih vlasti Požarevca i Majdanpeka i načelnici Braničevskog i Borskog okruga, koji su naglasili da će oživljavanje te pruge doprineti razvoju istočne Srbije.
Zbog lošeg stanja pruge, putnički vozovi između Požarevca i Majdanpeka već pet godina ne saobraćaju, a poslednji put su prošli tom trasom 20. juna 2013.
Tom prugom u proseku dnevno prođe svega par teretnih vozova i 90 kilometara prođu za četiri sata.
Rok za završetak radova je 180 dana, a vrednost posla je oko 30 miliona evra.
Koji radovi se vrše na pruzi?
Pruga Požarevac–Majdanpek je u izuzetno lošem stanju, zbog čega je na 50 kilometara ove pruge brzina vozova danas samo 10 do 20 kilometara na sat, a na preostalih 40 kilometara svega 50 kilometara na sat.
Remont pruge Požarevac–Majdanpek radi se u okviru tekućeg održavanja. Koriste se materijali skinuti prilikom remontra pruge sa koridora.
Reč je o veoma važnoj železničkoj saobaćajnici za srpsku privredu zbog Luke Prahovo, RTB -a Bor, Železare Smederevo, rudnika Majdanpek, Kaone i Kostolca.
Nosivost pruge biće povećana sa sadašnjih 16 na 22,5 tona po osovini.
Radovima će biti obuhvaćena zamena šina, pragova i tucanika, zamena kolosečne rešetke, mašinsko rešetanje i regulisanje koloseka.
Infrastruktura železnice Srbije remont pruge izvodi sopstvenom mehanizacijom i kadrovima.
Pruga je jednokoloseča, a izgrađena je 1938. godine i do danas su remontovane samo pojedine deonice u dužini od 40 kilometara i to još 1991. godine.
Najteža deonica je Požarevac–Babušinac duga osam kilometara, na kojoj se nalazi tunel dugačak 975 metara, u kojem će takođe biti rekonstruisan kolosek.
Najezdom Turaka, počev od Maričke bitke 1371. i Kosovskog boja 1389. počinju veće seobe Vlaha ka Vlaškoj i južnoj Ugarskoj. Vlasi su pod tursku vlast ušli sa svojim tradicionalnim uredjenjem, koje su poštovali svi srpski carevi (Stefan Dečanski, Milutin, car Dušan – Zakonik) i uživali su neprikosnovena prava, jer im Turci nisu žene dirali, plaćali su minimalni porez, nisu smeli biti ubijani. Razlog, oni su bili stočari, gajili ovce koje su Turci – muslimani koristili u ishrani, za razliku od Srba, koji su se bacili na uzgoj svinja, ne bi izbegli da ih Turci koriste. Srbi, uvidevši kako Vlasi uživaju velika prava, počnu se izjašnjavati kao Vlasi i kako se broj takvih „Vlaha“ naglo umnožio, Turci ukinu Vlaško pravo. To je izazvalo mnoge pobune Vlaha i tada kreću još intenzivnije seobe – ka zapadu u Bosnu, Crnu Goru i Hrvatsku i preko Dunava u Vlašku i Južnu Ugarsku. Zato u Hrvatskoj i Bosni i danas sve pravoslavne Srbe nazivaju Vlasima, jer su to upravo oni Srbi koji su prešli u Vlahe da bi ostvarili veća prava.
Kada je Sulejman Veličanstveni osvojio Beograd 1521. i Ugarsku 1526. godine, ponudio je Vlasima iz Srbije da nasele potpuno puste predele Banata i Erdelja, uz znatne poreske olakšice i beneficije. Tada se preko 1600 vlaških porodica iz Crne Reke (Crni Timok) i Braničeva (oko 1800 porodica) iselilo u Banat i Erdelj (Transilvanija).- Dobili su ogromna imanja, osnovali sela i gradove. Usledile su i kasnijje seobe, a najveća 1690. godine pod patrijarhom Čarnojevićem, nakon čega je u Srbiji po Cvijiću ostalo manje od 4000 stanovnika.
Tad su se gotovo svi Vlasi iselili iz zapadne Srbije – Starog Vlaha, pod vodjstvom svojih kneževa Raškula (Raškovića). Vlasi nisu odgovarali Austrougarskoj monarhiji, na području Banata i Erdelja, jer nisu navikli da privredjuju na ogromnom plodnom zemljištu, te ih oni, bar većinu, vraćaju na stara ognjišta u Srbiji, nakon Požarevačkog mira, a te teritorije naseljavaju kolonistima Nemcima, Česima, Hrvatima, Madjarima… Srbe ne vraćaju, od njih formiraju vojne krajine, kao odbrambeni zid od Turaka. Nisu dakle Vlasi u Braničevu naseljeni iz „Rumunije“ već su iz Ugarske vraćeni na svoja vekovna ognjišta! Vraćaju se i iz Vlaške pod terorom, a zadnji prebeg je zabeležen 1834. kada je sa Ostrava Mare prebeglo svo stanovništvo uz dozvolu kneza Miloša i osnovalo selo Mihajlovac.
Godine 1861, kada je osnovana Rumunija, od kneževine Vlaška i Moldavija, pod patronatom Franuske (Napolen III) i Nemačke, kada je za prvog kralja postavlejn Nemac koji sa Rumunima veze nije imao, Rumunija, koja svoju istoriju nije imala, prisvajala je nas Vlahe, da bi popunila svoje istorijske rupe. Samo zbog toga nas „vole“ Rumuni, jer su bez nas tikva bez korena! Kada je 1878. na Berlinskom kongresu bilo pitanje priznanja Srbije kao samostalne države, Rumuni su postavili uslov da se Vlasi u Srbiji priznaju kao rumunska manjina.
Ovaj tekst objavljen je osnovu projekta o sufinansiranju medijskih sadržaja opštine Veliko gradište pod nazivom “VLAŠKI DA SE RAZUMEMO”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ministarstvo zdravlja Srbije predstavilo je danas mobilnu aplikaciju “Izabrani doktor” koja građanima omogućava zakazivanje pregleda kod izabranog doktora, kao i uvid u status zdravstvenog osiguranja.
Uvođenje te aplikacije je, kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja, nastavak informatizaciji i digitalizaciji zdravstvenog sistema, u skladu sa digitalnom agendom i prioritetima Vlade Srbije.
Mobilnu aplikaciju “Izabrani doktor” građani mogu besplatno preuzeti sa Gugl plej prodavnice (Google Play Store), a za njenu aktivaciju potrebno je uneti lični identifikacioni broj osiguranika sa kartice zdravstvenog osiguranja, kao i broj mobilnog telefona na koji će biti poslat PIN za aktivaciju.
Pored zakazivanja pregleda kod izabranog lekara, planirano je da u narednom periodu putem aplikacije građani dobiju i mogućnost da budu obavešteni ili podsećani na vreme zakazanog pregleda i na drugim nivoima zdravstvene zaštite, uz mogućnost otkazivanja pregleda.
Ministarstvo zdravlja je najavilo i uvođenje elektronskog kartona (eKarton).
Sajt za postavljanje i gledanje video snimaka YouTube najpopularnija je društvena mreža među američkim tinejdžerima, dok popularnost Facebooka među tom populacijom opada, pokazuju rezultati istraživanja.
Prema istraživanju Pju risrč centra (Pew Research Center), oko 85 odsto tinejdžera između 13 i 17 godina koristi Jutjub, što je više u poređenju sa 72 odsto tinejdžera koji koriste društvenu mrežu Instagram i 69 odsto koji koriste Snapchat.
Popularnost Fejsbuka opada među tinejdžerima u SAD, pa tu društvenu mrežu koristi 51 odsto, što je manje u odnosu na 71 odsto u periodu između 2014. i 2015.
Pju centar ne navodi razloge za opadanje popularnosti Fejsbuka, ali dodaje da tinejdžeri tradicionalno prestaju da koriste mreže koje su postale mejnstrim i koje koriste njihovi roditelji.
U istraživanju se navodi da 95 odsto tinejdžera ima pametni telefon ili pristup takvom uređaju, što je veliki skok u odnosu na 73 odsto u prošlom istraživanju. Oko 45 odsto tinejdžera izjasnilo se da koristi internet “gotovo svakodnevno” i to je gotovo duplo više u odnosu na prethodno ispitivanje.
Mnogi eksperti zabrinuti su zbog sve mlađih korisnika društvenih mreža, posebno zbog male dece koje koriste društvene mreže, uključujući i Facebook Messenger dizajniran za decu.
Kako se navodi u istraživanju, nije jasno da li su društvene mreže dobre ili loše za decu. Skoro polovina ispitanih tinejdžera smatra da korišćenje društvenih mreža nema nikakav uticaj na njih, 31 odsto smatra da je uticaj pozitivan, a 24 da je negativan.
U istraživanju koje je rađeno od 7. marta do 10. aprila učestvovala su 743 ispitanika.
Kompanija Hendi potvrdila je da zatvara radnje u Srbiji.
“Posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL DOO vremenom prestaje da radi. Želimo da Vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci“, piše na sajtu kompanije.
Foto: HANDY printscreen
Katanac na radnje stavljen je praktično preko noći, a svi zaposleni ostali su bez posla. Sve poslovnice su zatvorene u jednom danu, a radnike niko nije obavestio kakva ih sudbina očekuje. Isto se desilo i sa radnjom u Požarevcu, a ova kompanija je svojevremeno posedovala radnje na 2 lokacije u našem gradu. Interesantno je da je do kraja aprila 2018. godine bio aktivan i oglas na sajtu poslovi.infostud za radno mesto u Požarevcu.
Handy u Požarevcu
Posle vesti da je poznati lanac mobilnih teledona iznenada propao, čulo se i da je ista sudbina zatekla radnike i Bugarskoj. I to još u martu.
Pakovanje…
Tada je objavljeno i da je bugarski mobilni operater Mobiltel (Mtel) prekinio saradnju sa Hendijem posle 13 godina saradnje. Portal PC Press navodi da je povlačenje možda posledica otkazivanja ovog velikog ugovora.
Predškoska ustanova „Ljubica Vrebalov“ u petak 1.juna 2018. godine organizovala je tradicionalni ispraćaj predškolaca – popularnu Balonijadu u centru Požarevca.
Foto: Urban City
Svečanim puštanjem balona u bojama vrtića počeo je događaj, a zatim je usledio program „Rastimo uz ples“.
Foto: Urban City
Na otvaranju balonijade Bojan Ilić, predsednik Skupštine Grada Požarevca rekao je da svaki ispraćaj pored toga što donosi uzbuđenje i radost pred novim izazovima, donosi i malo tuge zbog vremena što je prošlo.
Foto: Urban City
Ilić je poželeo sreću mališanima u školskim klupama.
Foto: Urban City
Program je obuhvatao 12 dečijih numera uz koje je oko 850 mališana zaplesalo na trgu.
Foto: Urban City
Kao podrška budućim đacima prvacima igrali su i njihovi godinu dana mlađi drugari, dok su mališani sa roditeljima plesali dve tačke.
Foto: Urban City
Veliku podršku pružili su i drugari iz udruženja osoba sa daunovim sindromom 8. dan.
U Srbiji je od januara do aprila ove godine boravilo 867.453 turista, što je za 10 odsto više nego u istom periodu 2017. godine, saopštila je Turistička organizacija Srbije.
Domaćih turista je bilo 475.464, što je 55 odsto od ukupnog broja, a inostranih 391.989, odnosno 45 odsto.
U prvih pet meseci 2018. godine bilo je skoro dva i po miliona noćenja, što je 11 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Strani turisti imali su nešto manje od 900.000 noćenja i najviše su boravili u Beogradu. Najveći broj tih turista bio je iz Bosne i Hercegovine, zatim iz Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Bugarske, Makedonije.
Domaći turisti su imali milion i po noćenja, a najviše su boravili u planinskim mestima – Kopaoniku, Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji i Tari.
Nakon što je lider radikala Vojislav Šešelj dobio ovlašćenje od Milorada Ulemeka Legije, za reviziju postupka u slučaju ubistva premijera Zorana Đinđića, danas je ovlašćenje sa istim ciljem dobio i od Zvezdana Jovanovića.
Legija i Jovanović osuđeni na po 40 godina zatvora za ubistvo Đinđića.
Šešelj je na konferenciji za novinare u Požarevcu rekao da mu je i Jovanović potpisao ovlašćenje da mu bude pravni savetnik i da preduzme sve pravne radnje u cilju ostvarivanja prava na obnovu sudskog postupka.
Kako je naveo, podnošenje zahteva za obnovu procesa očekuje se krajem juna.
Šešelj je na konferenciji za novinare rekao da je u poseti Jovanoviću proveo sat vremena.
“Podsetio je da je slično ovlašćenje dobio juče i od Milorada Ulemeka Legije i da sada, u kontaktu sa njihovim advokatima, prelazi na posao”, saopšteno je iz SRS.
Iako, kako je rekao, smatra da su “ove presude neodržive”, Šešelj kaže da predstojeća pravna procedura “neće biti lagana stvar”, ali da je u tom pogledu optimista i da se ti procesi moraju obnoviti.
Upitan o zamrznutim sredstvima na bankarskim računima u inostranstvu, o čemu su izvestili beogradski mediji, Šešelj je rekao da se taj novac na računima nalazi od 1989. godine, kada je na vlasti i dalje bio ”komunistički režim” sa kojim je bio u sukobu, čime je sačuvao imovinu od oduzimanja.
U Srbiji će danas ujutru i pre podne biti pretežno sunčano, posle podne i uveče promenljivo oblačno sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom, saopštio je RHMZ.
Duvaće slab, promenljiv vetar, u zoni pljuska ponegde umeren i jak. Najniža temperatura od 10 do 19 stepeni, a najviša od 28 do 31 stepeni.
U Požarevcu će pre podne biti pretežno oblačno sa sunčanim intervalima, posle podne i uveče promenljivo oblačno, u pojedinim delovima grada pljusak i grmljavina. Najniža temperatura biće oko 17, a najviša oko 30 stepeni.
Žuto upozorenje za oluje sa grmljavinom
Lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina
UTICAJ: Rizik od udara groma, opasnost zaživot ljudi i životinja, problemi u radu svih uređaja koji koriste električnu energiju, rizik od iniciranja pojave vatre, problemi u telekomunikacijama. Mogući problemi u transportu električne energije zbog udara groma. Moguća je lokalna pojava intezivnih pljuskova, bujica i jakih udara vetrasa štetama na pokretnoj i nepokretnoj imovini.
Crveni krst Veliko Gradište, u saradnji sa republičkim Institutom za transfuziju krvi – Beograd, organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će se održati u nedelju, 10. juna, u vremenu od 9 do 15 časova, u prostorijama Mesne kancelarije Majilovac.
Pozivaju se svi dosadašnji davaoci krvi koji su nebrojeno puta do sada uzeli učešće u ovim akcijama kao i potencijalne davaoce krvi koji to treba da urade prvi put da iskažu svoju humanost i uzmu učešće u ovoj humanoj akciji, navodi se u saopštenju Crvenog krsta Veliko Gradište.
Program na lokalnoj televiziji u Naningu, prestonici kineskog autonomnog regiona Guandži Žuang, od juna će voditi jedan robot, saopštila je ta televizija.
Beli robot visine 1,21 metar i težine 29 kilograma nazvan „Čao Neng Sjao Bai“ vodiće novi medijski program zajedno sa još jednim voditeljem, a baviće se pretragom i analizom podataka.
Robot može da radi od osam do 12 sati uz četvorosatno punjenje baterije, prenosi Sinhua.
Kako se navodi, može i da priča i pleše sa ljudima.
Prva emisija koju će voditi robot biće emitovana 6. juna na kanalu Naning TV i Naning njuz APP.
Iznad reke Jangce u Vuhanu, glavnom gradu pokrajine Hubej u centralnoj Kini, postavljene su nebeske lestvice između dva glavna stuba. Njihova funkcija jeste podrška radnicima tokom procesa izgradnje mosta.
Najavljuju most koji se može pohvaliti najdužim rasponom na svetu sa dva stuba. Dizajnirana je dužina od 4,13 km. Samo glavni raspon čeličnog visećeg mosta duži je od 1.700 metara.
„Naš most ima najduži raspon među mostovima preko reke Jangce, dug je 1.738 metara, ima i najveću nosivost. Važan je za izgradnju i ima uticaj na sigurnost svakog radnika“, objasnio je tehnički direktor Huang Zijian.
Dvanaest radnika nekoliko puta testira zaštitnu mrežu i čelične grede na visini od 228 metara iznad reke. Za podizanje 10 nosivih užadi potrebna je izuzetna preciznost.
Dozvoljena je samo greška od pet centimetara uz uračunat uticaj vremena, temperature i sile vetra.
Očekuje se da će izgradnja mosta biti završena 2019. godine.
