PODELI

Pećina Ceremošnja ili Jovanova pećina nalazi se kod istimenog sela u severnom delu Homoljskih planina, južno od Kučeva u Braničevskom okrugu. Ekipa Urban City je posetila ovu pećinu prethodnog vikenda, a u nedostatku obeležavanja jubileja ovog blaga našeg kraja, ali i ovog dela Srbije i šire, podsećamo vas na najbitnije detalje i zanimljivosti ove pećine.

Foto: Urban City

Ceremošnja gravitira prema srednjem Peku i veoma je bogata pećinskim ukrasima. Dugačka je 775.5 m. Uređena je za razgledanje u periodu od 19.02.1978. do 04.07. 1980. godine, kada je otvorena za javnost i dužina uređene staze iznosi 431 m.

Foto: Urban City

Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je nepravilno kružnog oblika i veoma podseća na amfiteatre starog Rima. Širina Arene kreće se od 40-50 m, a visina od 20-24m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta. Posebno se izdvajaju monumentalni oblici: ”Na večnoj straži”- dinamičan pećinski stub, koji je i amblem Ceremošnje, ’’Vodopad’’ – masivni kalcitni kaskadni stub, visok preko 10m, ’’Lepa Vlajna’’ – lepršavi snežno beli stub od kristalnog iskričavog belog kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja. U blizini je i stalagmit ”Mladoženja”, i čudno srasla dva pećinska stuba ”Drugovi”. Ukupna dužina sistema Arene iznosi 105 m.

U Ponorsku dvoranu se ulazi iz Arene kroz jedan lepo formirani otvor u visokom pregradnom draperijskom zidu. Otvor je nazvan ”Dveri”, jer veoma podseća na oltarske dveri. Ponorska dvorana je dobila ime po levkastom ponoru koji se u njoj nalazi. Dvorana je dugačka 36 m a široka 18 m. U mnoštvu nakita, kao raritet izdvaja se Raspukla sfera – ogromna polulopta od trakastog bigra, različito obojenog, ispucala i sa odvojenim sfernim komadima. Poluprečnik ove lopte kreće se od 3,5 do 4,0 m. Dužina sistema Ponorske dvorane iznosi 99 m.

Foto: Urban City

U Andezitsku dvoranu se ulazi iz Arene širokim hodnikom. Ime je dobila po Andezitu, koji je u osnovi čitave dvorane. Dvorana je eliptičnog oblika, dugačka 60 m a široka 15-20 m. U Andezitskoj dvorani ima nekoliko atraktivnih grupa nakita, pri čemu se izdvajaju ’’Krajputaši’’- grupa neobičnih stalagmita. Posebno je privlačan snežno beli tavanični nakit. Ukupna dužina njenog sistema je 76 m.

Južni kanal je poslednji deo Ceremošnje, na čijem je kraju i izlaz iz pećine. On počinje na mestu kod Lepe Vlajne u Areni. Južni kanal je siromašan nakitom ali postoji izvestan broj interesantnih oblika. Južni kanal je dugačak 107,7 m, a sa kratkim slepim kanalima 172 m. Na južni kanal se nastavljaju dva dugačka nešto uža istočna kanala. Na kraju prvog od ova dva kanala je i izlazni otvor iz pećine.

Turistička staza u Ceremošnji je jednosmerna, kružna, što pruža najpovoljnije uslove za turističko korišćenje pećine. S obzirom da je pećina Ceremošnja pećina ponorskog tipa i da je otvorena, ona trpi spoljašnje uticaje.

Foto: Urban City

U zimskom periodu temperatura iznosi 6 stepeni, relativna vlažnost vazduha 78%, a u letnjem periodu 72 % vlažnosti. U Ceremošnji nema strujanja vazduha. U pećini su pronađeni ostaci pećinskog medveda koji je živeo pre oko 100.000 godina.

Ono što je interesantno da je u pećini pre izvesnog vremena organizovano i venčanje, a na svečanom otvaranju bio je i simfonijski orkestar.

Ispred pećine nalazi se vremešan lovački restoran sa domaćom hranom gde se inače i čeka vodič, a ulaz za pojedinačne posete iznosi 300 dinara. Savetujemo vam da u pećinu ulazite dobro obučeni, što se najviše odnosi na obuću, kako se kojim slučajem zbog vlage ne bi okliznuli.

Ono što je prava pravcata bruka je put do pećine koji više decenija nije obnovljen i pun je udarnih rupa.

Foto: Urban City

Ukoliko pada kiša, što se i ekipi Urban City desilo, nastaje pravi pravcati rebus kako izbeći rupe koje su pune vode. Takođe, kod ulaza u pećinu i na samom putu nedostaje turistička signalizacija, a o suvenirnici da i ne govorimo. Smatramo da ovakvo prirodno blago zaslužuje šire vidike opštinskog rukovodstva u Kučevu.

Ako krećete iz Požarevca, računajte na oko sat i po putovanja i 71km vožnje. Kompletan put možete pogledati OVDE.

KOMENTARIŠI