Prošle godine, u najvećem delu Srbije disao se čist vazduh, navedeno je u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine. Izuzetak su veliki gradovi u kojima se zbog prekomernog zagađenja palila crvena lampica.
Beograd, Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Subotica, Požarevac, Zaječar, Beočin – gradovi su sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji.
U zoni Srbija tokom 2019. godine vazduh je bio I kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, osim u Valjevu, Kraljevu, Požarevcu i Zaječaru.
Na teritorijama gradova Valjeva i Kraljeva tokom 2019. godine vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija suspendovanih čestica RM10 i RM2.5, a u Požarevcu i Zaječaru zbog prekoračenja granične vrednosti za suspendovane čestice PM10.
Benzo(a)piren
Rezultati merenja benzo(a)pirena tokom 2019. godine pokazala su da je prekoračena ciljna vrednost (1ng/m3) u Požarevcu 2ng/m3.
Za ocenu kvaliteta vazduha korišćeni su validni podaci dobijeni fiksnim merenjima automatskim referentnim metodama kao i gravimetrijskom metodom za PM10 sa minimalnom vremenskom pokrivenošću od 75% tokom kalendarske godine.
Uzrok 13 odsto smrtnih slučajeva u Evropi
Redovnim praćenjem meri se količina čestica PM-10 i PM-2.5, ugljen-monoksida, benzena, prizemnog ozona, teških metala. Šta ide u vazduh u slučaju havarija i kada gore deponije – teško je utvrditi.
Zagađenje vazduha najveći je ekološki zdravstveni rizik u Evropi.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, zagađenje vazduha uzrok je oko 13 odsto smrtnih slučajeva u Evropi.
Može prouzrokovati dijabetes, plućne bolesti i rak, a istraživanja pokazuju i veću stopu smrtnosti kod pacijenata zaraženih koronavirusom.
U budućnosti ćemo imati i preciznije podatke o kvalitetu vazduha jer su merne stanice poboljašane, a pokriveno je 85 odsto teritorije Srbije.
