Svetski dan borbe protiv AIDS-a obeležava se 1. decembra. To je dan kada se iskazuje podrška za ljude koji su HIV pozitivni i članove njihovih porodica.
Bolest koja je, otkad se pojavila 1981. godine u SAD, do sada odnela preko 25 miliona života, i dalje je prisutna širom sveta. Svetski dan borbe protiv side obeležava se od 1988. godine, a crvena traka, kao simbole borbe protiv bolesti i solidarnosti sa obolelima, ustanovljena je 1991. godine.
Prema izveštaju Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS, u svetu danas sa ovim virusom živi oko 34 miliona ljudi. U Evropi ih je 2,3 miliona, a da mnogi od njih nisu ni svesni ove činjenice. Svetski dan borbe protiv side usmeren je upravo iz ovog razloga na podizanje svesti o potrebi pravovremenog testiranja na virus HIV-a, kao i na smanjivanje stigme koju ovaj virus nosi.
U Srbiji, prema zvaničnim podacima, danas sa virusom HIV-a živi 1766 osoba, a najnovije procene UNAIDS-a pokazuju da još oko 1800 osoba u našoj zemlji ne zna da je inficirano HIV-om. Kod nas, najveći broj zaraženih osoba je starosne dobi između 25 i 49 godina, a većina zaraženih sazna da su inficirani kada su već u fazi bolesti.
Šta je HIV? HIV je skraćenica od “Human Immunodeficiency Virus”, virus humane imunodeficijencije. AIDS ili sida, poslednji je stadijum infekcije. Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti, virus mora da dospe u krv, gde se vezuje za CD4 i T-limfocite. Nakon vezivanja, on ulazi unutar ćelije, „ugrađuje“ se u njeno jedro i pod uticajem različitih stimulansa počinje da se razmnožava.
Kada broj CD4 limfocita padne ispod kritičnog nivoa i kada se pojave oportunističke infekcije, nastupa stadijum bolesti, side. Bez uzimanja lekova, HIV infekcija obično napreduje do side u proseku oko deset godina. Antiretrovirusni lekovi produžavaju period trajanja HIV infekcije i odlažu ulazak u fazu bolesti. Zbog toga pravovremeno otkrivanje virusa utiče na usporavanje „ulaska“ u bolest, a istovremeno smanjuje medicinske troškove potrebne za lečenje.
