Putarine i na puteve nižeg reda u Srbiji

Putarine i na puteve nižeg reda u Srbiji

Foto: Pixabay // ilustracija

Putevi Srbije već nekoliko godina unazad najavljuju mogućnost uvođenja putarina na putevima nižih kategorija za teretna vozila koja ih trenutno besplatno koriste, a sada se stiglo i do studije opravdanosti.

Ovo javno preduzeće raspisalo je tender za izradu dokumenta koji treba da analizira potrebu za uvođenjem sistema naplate putarine na novim – budućim deonicama autoputa i na putevima nižeg reda

Cilj Studije je, kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na pomenutim kategorijama saobraćajnica, za komercijalna vozila težine preko 12t.

Očekuje se da dokument da odgovore na pitanja o svrsishodnosti izrade takve studije i koji sistem za naplatu putarine bi bio optimalan.

– Od uvođenja naplate putarine u Srbiji, uočeno je da veći broj teških teretnih vozila u cilju izbegavanja plaćanja putarine na autoputevima izbegava njihovo korišćenje i kao alternativne koristi puteve nižeg reda, naročitio magistralne puteve I i II reda. Ovo dovodi do pojačanog habanja tih puteva i iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, a pritom i usporava saobraćaj na ovim putevima, dovodi do povećanja saobraćajnih udesa i direktno umanjuje prihod od naplate putarine na autoputevima – kaže se u objašnjenju razloga za izradu studije.

Studija će uključiti slična rešenja u Evropi, izbor adekvatnog rešenja za Srbiju, tehničko rešenje sistema, procenu troškova, pregled deonica na kojima ima smisla uvođenje naplate putarine na magistralnim putevima, kao i isplativost tog sistema.

Prema ranijim spekulacijama, naplata bi mogla najpre da počne na Ibarskoj magistrali i na putu između Beograda i Niša.

Stručnjaci se slažu da potreba za naplatom putarine na putevima nižeg reda postoji i da je svrsishodna, ali ističu i da se korisnicima zauzvrat mora ponuduti određeni nivo usluge.

– Samo uvođenje putarine, bez unapređenja nivoa usluge puta, korisnici će prihvatiti negativno – upozorio je za eKapiju profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Draženko Glavić kada smo pre tri godine sa njim razgovorali na ovu temu.

KOMENTARIŠI