PODELI
Foto: Urban City / B.P.

Čak 17, a prema nekim saznanjima i 18 rimskih imperatora – rođeno je na području naše zemlje, što predstavlja petinu svih vladara Rimskog carstva. To je najveći broj rimskih careva koji su rođeni van Italije. Projekat „Putevima rimskih imperatora” – uveliko je u pripremi.

„Prvo nauka iznese to što ima kao podatak, a onda ima jedan proces, koji traje, i polako upoznajemo širi auditorijum sa time, polako upoznajemo i državu da obrati pažnju na nas i evo, imamo radosne vesti, da tih 17, ili 18 rimskih imperatora, prosto, to je jedna naučna priča o tome do kada je Rimsko carstvo…  Pa u tom smislu je i kontekst toga”, objasnio je, gostujući u Jutarnjem programu doktor Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta „Viminacijum”.

Foto: Urban City // B.P.

„Država je prepoznala značaj toga. I ona ima naravno, ne samo finansijski uticaj, nego ima i jedan imidž koji daje jednoj zemlji. Znači, nema niko taj broj imperatora, osim naravno Italije”, dodao je dr Korać.

U toku je rad na Studiji izvodljivosti za antičke lokalitete, a Arheološki institut priprema studiju za projekat „Putevima rimskih imperatora”.

Studija koja će se raditi tokom narednih 12 meseci je deo državnog kapitalnog projekta koji se realizuje u okviru programa „Srbija 2025″ i predstavljaće opsežnu analizu postojećeg stanja arheoloških lokaliteta, njihovog sadašnjeg i budućeg uticaja na socio-ekonomski razvoj okruženja, uz davanje predloga za unapređenje turističke infrastrukture.

„Praktično je to počelo u decembru 2019, kada je predsednik uvrstio u Razvoj Srbije 2025, sa nekih 17,5 miliona evra ceo projekat, a onda je Ministarstvo trgovine i turizma odobrilo prošle godine sredstva u visini od petnaest miliona da krenemo sa studijom”, dodao je dr Korać, koji se nada da će studija biti gotova do jeseni ove godine, a da će 2025. godina biti dočekana sa otvorenom celom rutom.

Veliki broj lokaliteta je vezan za ekonomski nerazvijene krajeve – istočnu i južnu Srbiju – u kojima opada broj stanovnika, pa se procenjuje da bi realizacija projekta doprinela razvoju malih lokalnih preduzeća i porodičnih radionica koje bi pružale različite usluge duž jedinstvene kulturno-turističke rute.

„Ruta je dugačka 600 kilometara, bazira se na delu istočne i južne Srbije, već sada smo napravili studiju, i gotovo 4.000 radnih mesta će moći da se otvori na toj ruti u različitim delovima i na različite načine, i još toliko ljudi koji će od sebe moći da daju, da ta ruta može da živi – ili svoj proizvod kojim raspolažu, ili nekim drugim stvarima vezanim za to da ruta živi u pravom smislu te reči”, ispričao je dr Korać.

Korać je najavio i da će se raditi na tome da Trajanova tabla bude vidljivija, da će se praviti hologram Trajanovog mosta, ali i da će se raditi na njegovoj rekonstrukciji.

„Najlepše je to što su svi lokaliteti na preliminarnoj Uneskovoj listi. Zamislite kad ukrstite te dve stvari – gde nam je kraj…”, dodao je dr Korać.

Naglašava da je prezentacija lokaliteta – centralna stvar, i da „neko ko dođe da ih pogleda, u njima treba i da uživa, i naravno, napravi lepe fotografije”.

KOMENTARIŠI