PODELI
Foto: Urban City / ilustracija

Odlukom Vlade na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije dizel za poljoprivrednike je 179 dinara.

Proizvođači pozdravljaju volju države da im pomogne, ali kažu da dosta njih pomoć neće osetiti. U mnogim mestima nema NIS-ovih pumpi pa idu do njih i po nekoliko desetina kilometara, a gorivo mogu da toče samo u rezervoare. U tržišnoj inspekciji kažu da se takvom odlukom sprečavaju zloupotrebe.

Da dizel za poljoprivrednike na NIS-ovim pumpama neće poskupeti narednih mesec dana, obradovalo je proizvođače. Ipak, radost nije dugo trajala, jer je istom uredbom predviđeno da subvencionisano gorivo može da se toči samo u rezervoare radnih mašina, a ne i u kanistere ili cisterne.

Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije ukazuje na to da je najbliža NIS-ova pumpa na 15 kilometara od Bavaništa.

“Ako budem išao do pumpe i nazad potrošiću deset litara goriva sa traktorom, tako da je to neisplativo. Samim tim smo primorani da sipamo na pumpama koje se nalaze u našim naseljenim mestima”, naglašava Jakšić.

Gorivo nije jedini trošak koji imaju poljoprivrednici prilikom odlaska na najbližu NIS-ovu pumpu.

Praktično tri-četiri sata poljoprivrednik troši u nabavci goriva.

“Da bi se ova namera Vlade ostvarila mislimo da bi dobro da se dopusti poljorpivrednicima da naftu uzimaju u cisternama i kanisterima, zavisno od toga kolike površine rade uz određene potvrde registrovanih gazdinstava”, predlaže poljoprivrednik iz Malog Crnića Jovica Jakšić.

Iz tržišne inspekcije poručuju da u ovom trenutku niko, pa ni poljoprivrednici, ne može da sipa subvencionisano gorivo van rezervoara.

Slaviša Petković iz Republičke tržišne inspekcije ističe da se derivati kojim je ograničena cena mogu sipati samo u rezervoare vozila kako se ne bi došlo u situaciju da neko neovlašćeno skladišti i gomila gorivo van maloprodajnih mreža, a da na pumpama dođe do nestašica.

Mnogim poljoprivrednicima gorivo je potrebno i za druge mašine, koje ne mogu u saobraćaj, pa se pitaju kako će za njih obezbediti energente. Slično pitanje imaju i oni koji koriste kosilice, motorne testere, radne mašine.

Slaviša Petković za to vidi rešenje u točenju aditivirane vrste derivata, koji nisu obuhvaćeni uredbom.

“Većina benzinskih stanica u Srbiji prodaje aditivirane derivate i formiranje cena tih derivata je potpuno slobodno. Da li se time krši neki drugi propis, to je iz aspekta nadležnosti drugih inspekcija”, kaže Petković.

U Srbiji ima oko 350.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Pred mnogima od njih je jedan od najvažnijih poslova – prolećna setva koja treba da se obavi na više od dva miliona hektara.

KOMENTARIŠI