PODELI
Ledolomac "Greben" na Đerdapu

“Tokom ledenih januarskih dana bilo je rizično i za hidroelektranu Đerdap. Da smo ove godine imali ledolomce, ne bi prošli mnogo jeftinije, jer on košta oko dva miliona evra, a održavanje i rad u ovakvim zimskim uslovima oko 400.000 evra godišnje. Ali, moraćemo da ih kupimo, jer su i te kako evidentne klimatske promene”, rekla je Mihajlović u intervjuu za agenciju Beta.

Srbija je, prema njenim rečima, imala sreće jer kada je zatražila ledolomce od Mađarske, toj susednoj državi nisu bili potrebni, pa je mogla da ih ustupi Srbiji po ugovoru koji je potpisan još za vreme Josipa Broza Tita. Ona je istakla da je ukupna šteta zbog leda tokom januara na rekama i železničkom saobraćaju u Srbiji 1,4 miliona evra.

Na pitanje kako se odvija proces legalizacije objekata, Mihajlovićeva je istakla da je do sada popisano 650.000 objekata, a legalizovano 50.000.

“Plan je da se popis nelegalnih objekata završi za nekoliko meseci i zato je lokalnim samoupravama i gradovima, koji su nadležni za taj posao, Vlada Srbije pritekla u pomoć i odobrila zapošljavanje 1.100 ljudi koji imaju zadate kvote koliko rešenja dnevno treba da potpišu”, objasnila je ministarka.

Kada se završi popis to će, kako je dodala, do sada biti prva baza podataka o izgrađenim objektima u Srbiji.

Upitana da li će država morati da pritekne u pomoć lokalnim samoupravama i gradovima kada započne rušenje nelegalnih objekata, kojima su zauzete obale reka, ona je rekla da Zakon o ozakonjenju nije zakon o rušenju, već pomoć građanima da jeftino ozakone svoje nelegalne objekte. S druge strane, opštine treba da naprave spisak onih objekata koji ne mogu po zakonu biti ozakonjeni, i to su već mogle da naprave, jer je zakon donet u novembru 2015. godine.

“Samouprave imaju sva sredstva i institucije da poruše nelegalne građevine i uvedu red, ali ako budemo morali da pomognemo, nije isključeno da nećemo”, dodala je Zorana Mihajlović.

 

KOMENTARIŠI