Za pacijente parče papira, za lekare administrativni deo posla, za apotekare ček. U apoteku se najčešće dolazi sa jednim, ponekad s čak dvadeset, ali svaki recept prolazi kroz ruke stručnjaka.
Jedan lekar dnevno u proseku propiše 60 recepata. A pacijenti, posebno oni hronični, svakog meseca prolaze istu proceduru zakazivanja, brojanja preostalih tableta i čekanja kod lekara za recept. Za planiranje u zdravstvu zadužen je institut za javno zdravlje Batut, za uvođenje elektronskog recepta sarađuje sa Ministarstvom zdravlja.
“Onog momenta kada se svi ti preduslovi budu ostvarili, a takva aktivnost se očekuje uskoro, sam elektronski recept će izvrširiti svoju misiju i obezbediti pre svega uštedu vremena građanima koji budu dolazili kod svojih izabranih lekara”, objašnjavaju iz Batuta. “Istovremeno će omogućiti da lekar u budućnosti može duže da se posveti drugim preventivnim sadržajima u radu sa svojim korisnicima zdravstvene zaštite, a da se istovremeno nepotrebne posete radi propisivanje lekova smanje u značajnom broju”.
U Srbiji se godišnje izda 60 miliona recepata.
Osim uštede vremena i živaca kako pacijenata tako i lekara, uvođenje e-recepta uštedeće godišnje i oko dva miliona evra, koliko se troši na štampanje obrazaca za terapiju.
