PODELI

“Dečija nedelja” je ove godine organizovana tako što se vodilo računa o zdravlju i bezbednosti u skladu sa poštovanjem svih epidemioloških mera u borbi protiv širenja koronavirusa.

Manifestacija “Dečija nedelja” svečano je zatvorena u nedelju u Beogradu. OŠ “Milisav Nikolić” iz Kobilja, opština Malo Crniće, postigla je na tom događaju veliki uspeh. To je ujedno i jedina osnovna škola iz Braničevskog okruga na tom takmičenju za mlade talente.

Uno Mandzukić, učenik trećeg razreda sa svojih 8 godina ušao je u uži izbor nagrađenih radova sa svojim izvanredno napisanim literalnim radom na temu “Zasto volim Srbiju”. Uno Mandžukić sa svojom uciteljicom Zoricom Tošić imao je čast da prisustvuje svečanosti u Palati Srbije u okviru ceremonije zatvaranja ovogodišnje “Dečije nedelje”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na zatvaranju “Dečije nedelje” u Palati “Srbija” poručio deci da pored igre treba da budu vredni, odgovorni i da vole svoju zemlju. Istakao je da se čitajući njihove radove uverio u izuzetnu ljubav koju gaje prema Srbiji.

“Pročitao sam radove Dunje, Nevene, Patricije i Gabrijele. Mislio sam da su nove generacije te koje se razumeju u virtuelni svet i pogrešno uveren da manje uče, da su manje pismeni od prethodnih generacija. Radovi koje sam pročitao su izvanredni, pisala su ih deca izuzetnog talenta. Pokazali su izuzetnost, borbenost, ljubav prema Srbiji”, rekao je predsednik u obraćanju na svečanosti.

Manifestacija “Dečija nedelja” slavi pravo dece da uživaju u detinjstvu i mladosti, a ujedno je i prilika da najmlađi pokažu svoje veštine, sposobnosti i talente.

U osnovi njene pripreme je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine, a programski ciljevi projekta se iz godine u godinu prilagođavaju potrebama i problemima dece.

Ovom prilikom vam predstavljamo literarni rad na temu “Zašto volim Srbiju”:

“Srbija je moja domovina. U njoj sam rođen. Tu se nalazi moj dom, moja porodica, moja maca i kuca, igračke i svi moji drugovi.

Srbija je mnogo lepa. Meni najlepša. Bogata je ravnicama, dolinama, brdima i planinama
i tu su smeštena najlepša sela i gradovi. Reke su bogate ribom, a pašnjaci su puni
belih stada. Cvetnim livadama lete šareni leptiri, a u hladu drveta čobanin u frulu
svira. Šume su pune ptica. Njive se zlate od žita, voćnjaci plave od šljiva, a u
košnicama zuje pčelice.

Proleće je zeleno. Leto šareno. Zlatna jesen bogata plodovima. Zima bela i hladna. Imam
utisak da se godišnja doba međusobno takmiče ko će lepše oslikati pejzaže Srbije. Ne
možeš se nagledati lepote koja mami.

Ko god u Srbiju dođe, gladan ne ode. Bogate trpeze ukusnih zalogaja su ponos svake
domaćice.

Svaki kraj svoj vašar ima. Svuda se igra kolo i pevaju pesme. Zvone manastirska zvona.
Školu krase razigrani i pametni đaci.

Moj ujka ne živi u Srbiji. Živi i radi u drugoj državi. Najsrećniji je kada dođe kod nas
na odmor. Tada uživa u bakinoj pogači i mladom siru. Setno mi govori da lepo učim, da
budem dobar đak i da nikada ne napustim Srbiju. Mislim da je zaista nikada neću
napustiti. Najsrećniji sam i najsigurniji u svom domu, a moj dom je Srbija.”

KOMENTARIŠI