Konferencija o podsticanju preduzetništva “Startuj legalno 2020”, u organizaciji Vlade Srbije i NALED-a, uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, koji implementira GIZ, održana je u Palati Srbija.
U poslednjih pet godina Srbija je bogatija za više od 53.000 firmi i preduzetničkih radnji i prošlu godinu završila je sa 390.767 aktivnih privrednih subjekata po čemu je 17. zemlja u Evropi. Početnicima u biznisu na raspolaganju je više od 10 državnih programa podsticaja i lokalne mere podrške, a vetar u leđa preduzetništvu dalo bi dalje poresko rasterećenje, smanjenje birokratije i sive ekonomije.
Premijerka Ana Brnabić pozvala je sve koji imaju dobru poslovnu ideju, da se upuste u biznis i iskoriste neki od ponuđenih programa.
– Podrška preduzetništvu je jedna od ključnih stvari za stvaranje zdrave, jake, dinamične ekonomije. Iz tog razloga smo danas predstavili šta je sve od povoljnih sredstava na raspolaganju svim preduzetnicima, početnicima u biznisu, sa jasnom porukom da je država na njihovoj strani i da ćemo ih uvek podržati – rekla je Brnabić.
Premijerka je podsetila da je njen prioritet stimulisanje zapošljavanja mladih i investiranje u nauku, inovacije, istraživanje i razvoj i digitalnu ekonomiju, a sve u cilju bržeg ekonomskog rasta i bolje perspektive za sve građane Srbije. Dodala je da se potreba preduzetnika za povoljnim sredstvima za razvoj biznisa ogleda i u programu povraćaja 65-75% poreza i doprinosa za novozaposlena lica, s obzirom na to da je od 2016. kada je startovala ova mera, nju iskoristilo ukupno 185.000 poslodavaca odnosno gotovo polovina privrede i da je ukupna vrednost olakšica procenjena na više od 19 milijardi dinara.
Panel diskusij – Startovati legalno u Srbiji: Prednosti i izazovi učestvovao je gradonačelnik Grada Požarevca i član Izvršnog odbora NALED-a Bane Spasović koji je istakao da je Požarevac pre nekoliko godina prepoznao potrebu stvaranja fondova za podsticaj privrednicima, kroz stvaranje uslova za osnivanje novih preduzeća, proširenje kapaciteta postojećih i otvaranje novih radnih mesta.
„Sa tim ciljem izradili smo Program lokalnog ekonomskog razvoja koji je naša pravna osnova za dodelu podsticaja. Po svojim mehanizmima naš program oslanja se na Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja. Podsticaje dodeljujemo u više oblika jedan od njih je u novčanim iznosima koji se kreću od 1.250 – 3.570 evra po radniku, u zavisnosti od broja novozaposlenih, po principu da što više radnika investitor zaposli, iznos podsticaja po radniku je viši. Investitor je dužan da obezbedi učešće od najmanje 25% opravdanih troškova ulaganja iz sopstvenih sredstva ili iz drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć. Podsticaje koje nudi Grad do sada je koristilo ukupno šest firmi, a sredstva smo dodeljivali po obe glavne mere, počev od podsticanja zapošljavanja, preko uvođenja standarda (konkretno za uvođenje HASAP-a), do uvođenja inovacija. Za konkurs se svake godine izdvaja 20 miliona dinara. Kada je reč o Požarevcu, nastojali smo da stvorimo sistem koji će biti prilagođen potrebama privrede. U tome nam je naročito pomogao proces sertifikacije za povoljno poslovno okruženje sproveden u saradnji i pod nadzorom NALED-a, a koji sadrži niz kriterijuma koji kada se ispune daju zaokružen sistem za adekvatnu saradnju sa privredom. Sertifikat smo dobili prošle godine, što je bio veliki uspeh za nas. Nivo rada i usluga postignut kroz proces sertifikacije nastojaćemo da zadržimo i unapredimo gde god je to moguće, jer je to naša osnova za rad sa privredom.“
Spasović je još rekao da će u narednom periodu nastojati da unapredi rad lokalne samouprave na novim poljima. Tu se pre svega misli na rad na što većem povezivanju i umrežavanju lokalnih privrednika sa ostalim institucijama – lokalnom samoupravom, privrednom komorom, Regionalnom razvojnom agencijom, dijasporom i međusobno.
