Foto: Urban City // B.P.

U borbi sa inflacijom Narodna banka Srbije povećala je 11. put za godinu dana referentnu kamatu, sada za 0,25 poena na 5,5 procenata.

To utiče na poskupljenje dinarskih kredita. A da bi pomogla dužnicima kojima je postalo teško da plaćaju rate podseća ih da mogu da produže rok otplate – za gotovinske i potrošačke kredite najduže do devet godina, za auto-kredite do jedanaest godina, a stambene za dodatnih pet godina.

Kamate već mesecima rastu i za dinarske i za kredite u evrima. Dužnici se bar za sada dobro drže – takozvanih nenaplativih kredita manje je od tri odsto. Kome god rata postane prevelika, može od banke da traži produženje roka otplate.

“U slučaju da podnosite zahtev za ovu vrstu ustupka, potrebno je da upoznate banku sa okolnostima koje negativno utiču na mogućnost da redovno izmirujete svoje obaveze prema banci, nakon čega banka procenjuje da li postoje posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje vašeg finansijskog položaja”, objašnjava Ivana Joksimović iz Sektora kontrole NBS.

Bankari kažu nema mnogo zainteresovanih. Klijenti su oprezni jer produženje može da se odobri samo jednom, bez dodatnog podizanja gotovine za razliku od klasičnog refinansiranja kredita. Drugi razlog je računica – da produženje otplate košta.

“To je jedno prepakivanje obaveza gde ćete vi sada plaćati manje, ali na kraju puta ćete efektivno platiti više. Na primeru za jedan prosečan kredit u Srbiji koji je 33.000-34.000 evra, ako ga produžite sa 10 na 15 godina, vi ćete u ovom momentu po ovim kamatnim stopama, platiti manje 100 evra mesečno anuiteta što je dobro, ali ćete kumulativno, platiti do 6.500 evra više banci”, ističe Nikola Stakić, profesor univerziteta Singidunum.

Banka podižu i svoju maržu

Na poskupljenje ne utiče samo to što Narodna banka povećava referentnu kamatu. Istovremeno i banke dižu fiksni deo kamate, odnosno svoju maržu. I tako i svoje povećane materijalne troškove prebacuju na klijente.

“Prema mojim saznanjima, većina banaka nije podigla to. Upravo je to tržišna kategorija i svaka banka se bori za klijenta i uloga banaka je i da u ovakvim situacijama nastave kreditiranje i građana i privrede. Sad je samo stvar apetita i rizika koje žele da preuzmu.
Moja poruka je – strpimo se još nekih šest meseci do godinu dana. Proći će ovo, a onda će rate ponovo početi da padaju”, smatra generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.

Problem je samo što i kamate i marže, kao što se dešava i sa cenama drugih proizvoda, mnogo brže i lakše porastu, ali teže idu nadole kada razlozi za poskupljenje prođu i gotovo nikada se ne vrate na početni nivo.

KOMENTARIŠI