PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

Posle dve godine života u pandemijskim uslovima, verovatno se svi možemo složiti da zdravlje nema cenu. Ima nekoliko bitnih faktora u očuvanju zdravlja, kao što su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna.

Foto: Pixabay // ilustracija

Međutim, bez obzira na to koliko pazimo na zdravlje, uvek se možemo naći u situaciji koja ugrožava naše zdravstveno stanje.

Bilo da je neki manji problem ili ozbiljna bolest, prevencija je ključna i u većini slučajeva najbolji lek. Kako bismo sprečili razne tretmane i operacije, preporučeno je redovno raditi sistematske preglede. Ako niste sigurni koliko često i šta treba pregledati, saznajte više u nastavku teksta.

Značaj sistematskih pregleda

Ako do sada niste bili svesni značaja lekarskih pregleda, vreme je da se upoznate sa svim dobrim stranama ove prakse. Preventiva ima nekoliko benefita, od kojih su rano otkrivanje i reakcija ključni. Kako podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju, moguće je sprečiti čak 80% hroničnih oboljenja ako se otkriju na vreme. 

Ranim otkrivanjem moguća je brza reakcija koja može da umanji ili potpuno otkloni zdravstvene smetnje, kao i dalje razvijanje bolesti. Kako mnoga oboljenja nisu praćena očiglednim simptomima, pregled lekara je neophodan za ranu dijagnozu. Ne želite da vas nešto neočekivano zaboli i morate da čekate satima dok vas ne pregledaju – bolje je primetiti problem na vreme, stoga imajte u vidu da samo zato što se osećate zdravo ne znači i da jeste.

Kada reagujete na vreme, takođe čuvate vreme i novac. Gledajte to s ove strane, sistematski pregled će koštati mnogo manje nego duga terapija ili operacija, dok su poneki preventivni pregledi za individue određenog doba čak i besplatni. Plus, kako možete sistematski obaviti u jednom danu, imaćete više vremena za aktivnosti koje vas usrećuju bez strepnje o vašem zdravlju. Ovo sve dovodi do boljeg kvaliteta života.

Kada uraditi kompletan sistematski pregled?

Da biste iskusili sve prednosti preventivnih pregleda, neophodno je da ih redovno zakazujete. Na primer, preporučuje se da uradite sistematski pregled jednom godišnje. Možete se konsultovati sa svojim lekarom da vidite koje preglede preporučuje za osobu vaših godina i saznate koje preglede možete obaviti besplatno.

S druge strane, možete otići u privatnu polikliniku i odraditi sve u jednom danu o svom trošku ili potražiti neku dopunsku vrstu osiguranja kako bi cena bila niža. Većina poliklinika nudi razne usluge tako da možete pregledati celo telo i biti sigurni da ste potpuno zdravi.

Štaviše, imajte u vidu da je za neke poslove obavezan godišnji pregled. Stoga, isplanirajte kada vam najviše odgovara da uraditi detaljan pregled i zakažite sve na vreme.

Koji pregledi su neophodni?

Što se tiče samih pregleda, počnite sa odlaskom kod svog lekara opšte prakse. Oni mogu uraditi neke osnovne preglede kao što su merenje krvnog pritiska, šećera u krvi i analizu krvne slike i urina. Ukoliko oni primete neke vrednosti koje odstupaju od referentnih, uputiće vas kod potrebnog specijaliste.

Nakon toga, otiđite kod svog zubara koji će pregledati vaše zube i utvrditi da li imate problema sa karijesom, kamencom ili nekim težim oboljenjem. Iako vas ništa ne boli kada jedete hladno, toplo ili slatko, stomatolog će na vreme primetiti i sprečiti veči problem. Obaviti pregled jednom ili dvaput godišnje je dovoljno.

Takođe želite da zakažete pregled kod interniste koji će obaviti razne testove i proveriti ukoliko imate problema sa glavom i vratom, plućima, srcem, ekstremitetima, i tako dalje. Na primer, mogu koristiti ultrazvučnu dijagnostiku kako bi ustanovili da li imate problema sa krvnim sudovima, štitnom žlezdom, mokraćnom bešikom, jetrom, bubrezima, slezinom, pankreasom ili nekim drugim organom.

Ne zaboravite da posetite i dermatologa barem jednom godišnje. Dok postoje relativno manji problemi kao što su akne, ekcemi i psorijaza, takođe možete biti suočeni sa melanomom tj. rakom kože. Kako je on izlečiv ako se primeti na vreme, poseta specijalisti je ključna za uspeh.

Preporučuje se i skrining za otkrivanje depresije barem jednom u tri godine za pojedince starije od 18 godina.

Šta žene treba da pregledaju češće?

Uz prethodno navedene, žene treba da rade Pap test i ultrazvuk jednom godišnje kako napune tridesetu. Posle četrdesete, mamografski pregled dojki je potreban svake dve godine, dok su EKG i ultrazvuk srca preporučeni svakih pet. Posle pedesete, testovi gustine kostiju su važni kako bi se osteoporoza primetila na vreme te kolonoskopija i ultrazvuk abdomena da bi se rak debelog creva dijagnosticirao na vreme.

Merenje nivoa holesterola i šećera u krvi kao i krvnog pritiska su neophodni takođe. Plus, provera hormona štitne žlezde i nivoa vitamina D se isto ne smeju zaboraviti.

Šta muškarci treba redovno da kontrolišu?

S druge strane, svaki muškarac bi trebalo da uradi ultrazvuk karlice i abdomena i internistički pregled sa EKG-om jednom godišnje. Rendgen pluća, dopler arterija vrata, ultrazvuk štitne žlezde i pregled urologa su neophodni jednom u par godina. Ukoliko vi ili urolog sumnjate na bolest prostate, takođe se može sprovesti pregled prostate da se ustanovi da li postoji neki tumor i da li se širi na okolno tkivo.

Kao što vidite, postoji mnoštvo pregleda koji su važni kako biste sačuvali svoje zdravlje. Kako je uvek bolje sprečiti nego lečiti, raspitajte se gde možete uraditi ove preglede i počnite da više brinete o sebi.

KOMENTARIŠI