Završen 28. FESTEF: Zlatni pastir filmu “Lu-lu-lu-lu”

Završen 28. FESTEF: Zlatni pastir filmu “Lu-lu-lu-lu”

Foto: CZK Kučevo

U petak 19. jula završen je 28-mi Festival televizijskog etnološkog filma i po odluci žirija, „Zlatni pastir“ je dodeljen filmu „Lu-lu lu-lu“, autora Predraga Todorovića.

U daljem tekstu sledi lista svih dobitnika nagrada i priznanja:

GRAN PRI Festivala „Zlatni pastir“ dodeljuje se filmu „Lu-lu lu-lu“, autora Predraga Todorovića, u produkciji TV Centra iz Svilajnca.
Film u prvi plan postavlja poteškoće sa kojima se strpljivo i vedro nosi osamdesetpetogodišnja Stana Milovanović dok pokušava da prenese svojoj ćerki Živojki umeće pevanja pastirskih „pesama bez reči“. Autorski tim uspeo je da njenu duhovitost nenametljivo i efektno prenese na film i da ličnu priču proširi na važne etnološke teme čuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Vlaha i tešku sudbinu današnjih sela.

„Sredbrni pastir“ za etnološki zapis dodeljuje se filmu „Igranka za pokojnog Emilijana“, autora Predraga Todorovića, u produkciji TV Centra iz Svilajnca.
Filmski zapis na pažljiv, odmeren i celovit način prenosi intimnu i tragičnu priču o igranci koju ožalošćeni roditelji namenjuju svom pokojnom sinu, što je osoben deo kulta mrtvih kod Vlaha.

„Srebrni pastir“ za najbolju režiju dodeljuje se Radomirki Siljanoski za film „Veštičji rez“, u produkciji Evgenija Hiperprodakšn.
Pronalazeći efektna rediteljska rešenja, u simboličnom slikanju ljubavnih bajalica i kletvi, autorka pravi kreativni iskorak u obrađivanju etnoloških tema.

„Srebrni pastir“ za najbolji scenario dodeljuje se Jeleni Jovčić i Vladimiru Periću, za film „Vertep u Sremu“, produkcija Remorker, Muzej Srema i Vladimir Perić.
Zahvaljujući preciznom i zanatski tačnom scenariju, filmski zapis prati pripremu vertepa, obnovljene obredne povorke, koja na Badnje veče u sremskom selu Laćarak, slavi rođenje Isusa Hrista.

„Srebrni pastir“ za najbolju kameru dodeljuje se Igoru Petričeviću, za film „Ako me primaš za brata, ja tebe primam…“, u produkciji Radio televizije Vojvodina.
Snimatelj je pokazao vanredan osećaj za detalje, gotovo neprimetna preoštravanja slike sa jednog na drugi plan i majstorsko slikanje pejzaža kao okvira za ljudski susret između vera i kultura.

„Srebrni pastir“ za najbolju montažu dodeljuje se Nikoli Uspenskom, za televizijsku reportažu „Homoljski zmaj“, u produkciji TV Prva.
Iz bogatog snimateljskog materijala, montažer Nikola Uspenski umešno je složio zanimljivu i gledaocima prijemčivu priču o mitološkim bićima, Homoljskom zmaju i Šumskoj majci.

„Srebrni pastir“ za najbolji amaterski film dodeljuje se filmu „Put narodne nošnje“, krativnog timu OŠ „Milisav Nikolić“ iz Boževca, u produkciji OŠ „Milisav Nikolić“ Boževac.
Uz autentična svedočenja kazivača, mladi gledaoci se na detaljan i celovit način upoznaju sa nastajanjem, vrstama i obeležjima narodne nošnje.

„Zlatni pastir“ i povelja „Cedric Dallier“ za nabolji strani film dodeljuje se autorki Erlini Kardani, iz Norveške za film „U ime….“.
Šta se dešava kad jedan savremeni muškarac sa Zapada zbog partnerke prelazi u islam, dok se ona bori da izbegne ograničenja koja nameće šerijatski brak? Prateći nova strujanja u dokumentarističkom izrazu, autorski i životni par, poreklom iz udaljenih kultura i religija, snima se međusobno više od pet godina. Na taj način se kroz uvid u porodičnu intimu, otvaraju mnogo šira pitanja tolerancije i savremenog odnosa prema religiji.

„Srebrni pastir“ u stranoj konkurenciji za otvaranje ključnog pitanja savremene etnologije i antropologije o odnosu tradicije i modernosti, iskazanog kroz vizuelne medije dodeljuje se autoru Danu Jongblutu, iz Holandije, za film „Mudrost planina“.
Rekonstruišući pomalo romantičnu vizuru holandskog istraživača, koji se bavi tradicionalnim jelima i poljoprivredom pamirskog naroda, autor dramaturški jasno publici predočava ključne izazove modernizacije. Može li se ostati veran tradicionalnoj kulturi i ishrani, a istovremeno prilagođavati savremenim životnim stilovima!?

Žiri je odlučio i sledeće:

Specijalno priznanje dodeljuje se Nebojši Iliću Ilketu za film „Put jedne niti“, u produkciji Jug film Vlasotince i PU „Milka Dimanić“ Vlasotince.
Na efektan način, stavljajući decu predškolskog uzrasta u neposredan kontakt sa starinskim postupkom izrade i bojenja odeće, film razvija svest najmlađe publike o važnosti čuvanja običaja i nematerijalne kulturne baštine.

Specijalno priznanje dodeljuje se Seadu Šabotiću, iz Crne Gore, za film „Nekom svome“, za dosledan i odmeren rediteljski postupak i odabir neobičnog ugla iz kojeg se baca svetlo na često obrađivanu temu – napuštanje zavičaja.
Specijalno priznanje dodeljuje se Gulzat Egemberdijevoj, iz Nemačke, za film „Žrvanj“, za intimne ispovesti koje svedoče o istrajavanju na surovom običaju otmice neveste, u seoskim sredinama Kirgistana, uprkos savremenim zakonima koji to zabranjuju.
Specijalno priznanje dodeljuje se Rezi Madžlesiju, iz Irana, za film „Susret“, za raskošnu fotografiju i suptilno poigravanje očekivanjima gledalaca u prikazivanju svakodnevice jedne izdržljive ali usamljene iranske seljanke. Njeno predano i posvećeno pripremanje hrane za verski praznik jedva da biva primećeno od strane njenih sinova iz grada.
Specijalno priznanje dodeljuje se Ani Asevedo, iz Brazila, za film „U potrazi za zemljom bez zla“, za visoko estetizovanu fotografiju i disketno nagoveštavanje promena koje slede maloj zajednici Gvarana na periferiji Ria de Žaneira.

Za beleženje vrednog kulturnog nasleđa Žiri diplomama pohvaljuje i:

Snežanu Šaponjić Ašanin, za film „Seoska slava“, produkcija Narodni muzej Čačak, za znalačko praćenje litija oko seoskih zapisa u čačanskom kraju;

Novicu Savića, za film „Bistričke vodenice“, produkcija RTS – studio Požarevac, za kondenzovanu i efektnu priču o novom životu vodenica u blizini Petrovca na Mlavi i raznim narodnim verovanjima koja ih prate;

Miljanu Vuković za film „Vatra za mrtve“, produkcija TV Prva, koji umešno raspliće koloplet običaja posvećenih mrtvima u kučevskom kraju.

KOMENTARIŠI