PODELI
Foto : Urban City

Postavka predstavlja svedočanstvo zatočenika i zločina njihovih tamničara.

Sam logor bio je sinonim na represiju nad civilnim stanovništvom, pripadnicima rasnih, etničkih i religijskih grupa, političkim i ideološkim protivnicima.

Foto : Urban City

Autorski tim projekta čine Isidora Stojanović i Snežana Lazić, viši arhivisti Istorijskog arhiva Beograda i dr Jasmina Nikolić, arhivski savetnik i direktor Istorijskog arhiva Požarevac.

„Analizom logorskih knjiga kao arhivskih izvora utvdili smo da je u banjičkom logoru bilo 1683 zatočenika sa prostora opštine Požarevac i Braničevskog okruga. Starosna i polna struktura ovih zatočnika bila je šarenolika, zatvarani su odrasli muškarsi i žene, ukupno njih 136 i četvoro dece. Streljano je 286, sedam je likvidirano, 15 je umrlo u logorskoj ambulanti, 575 je odvedeno na rad, 724 je pušteno iz logora, dok nedostaju podaci za 90 ljudi”, navela je dr Jasmina Nikolić.

Foto : Urban City

Izložbu je otvorio zamenik gradonačelnika Požarevca Saša Pavlović sledećim rečima:

„Prvi deo naziva ove izložbe još uvek budi strašne uspomene i sećanje na užase nepojmljive ljudskom biću kod onih koji su ih i sami doživeli. Kod nas ostalih koji smo o tom sumornom delu naše istorije samo slušali, stvara se ništa manja nelagoda, ali i neverica da se to moglo dogoditi pre manje od osam decenija. Ono što nas sve podjednako boli je to što su u organizaciji tog logora smrti učestvovali i oni koji su naše krvi. Stražarili su nad zatočenima i oni koji su nekoliko godina ranije sa njima radili zajedno, živeli zajedno, možda zajedno tugovali i veselili se.

Foto : Urban City

Tragedija kazuje da su unutar ovog nemačkog logora smrti, patnje i bola srpski zatočenici pronalazili snage da se dele po ideologiji i po tom osnovu međusobno svađaju i ubijaju.
Ta tragedija koja kazuje da se sve to dešavalo u trenutku kada su imali zajedničkog neprijatelja je zapravo mnogo veća i dalekosežnija od same okupacije i broja onih koji je nisu preživeli.

Upravo ti koji je nisu preživeli, siguran sam, želeli su da njihovi potomci žive složno jedni sa drugima a mi danas smo svedoci da i sada itekako brzo i lako možemo naći razlog da se posvađamo jedni sa drugima iako znamo šta nam je u prošlosti sve to donosilo.

Foto : Urban City

Kao građani Požarevca, naročito nam je važno da saznamo nešto više o sudbinama žitelja Braničevskog okruga u banjičkom logoru. Zato sam zahvalan istorijskom arhivu Požarevac na dokumentima i fotografijama koje su pred nama. One sa sobom nose strašna svedočenja, i možda će neko gledajući ih prepoznati neki podatak, lik ili prezime koje će ga podsetiti na nekog pretka, poznanika ili komšiju.

Ukoliko se to desi, a mislim da je to i glavna poenta ove izložbe, valja se setiti da se ovakvi užasi ne dešavaju tamo nekom ko je daleko, već su se desili u ovoj zemlji pre manje od osamdeset godina. Neka nam svima posluže kao opomena da se ovakva mračna doba mogu sprečiti samo, jedino i isključivo snagom države koju jedino može doneti sloga naroda, nas koji u njoj živimo.“

Izložba je otvorena do 14. oktobra.

 

KOMENTARIŠI