Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj.
Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Kao arhijerej živio je u manastiru Tvrdošu odakle je utvrđivao u pravoslavlju vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.
Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.
U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim iscjeljenjima.
Poklonička putovanja narodna u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas.
Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogarodice. U te dane u Ostrog se okuplja i po deset i dvadeset hiljada pobožnih poklonika.
I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i gde počivaju njegove svete mošti, mesto isceljenja na kojem mnogi nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.
Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko Svetog Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja.
U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostroga, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala.
Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.
Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju u njegovu čast mnogobrojnih hramova. Posebno je lep hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću.
Godine 1935. otvorena je u Beogradu bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu čuva se i danas njegov sveti omofor.
Hiljade vernika večeras ispred Manastira Ostrog
U njegovu moć isceljenja veruju pripadnici hrišćanske, ali i muslimanske vere, pa se večeras i sutra očekuje dolazak više desetina hiljada pobožnih poklonika iz mnogih gradova Crne Gore, Republike Srpske, Srbije i okruženja.
Tradicionalna duhovno-kulturna manifestacija “Dani Svetog Vasilija Ostroškog”, koja je počela 8. maja, biće završena sutra u 18.00 časova svečanom litijom ulicama Nikšića.
Veliku pažnju javnosti proteklih dana privukla su dva mladića iz Berana Aleksandar Bojović i Ivan Trifunović koji su krenuli peške na hodočašće prema Manastiru Ostrog u slavu rano preminulog druga Miraša Pođanina.
Tu su i mladi Trebinjci koji su prenoćili na granici, a zatim se zaputili ka svetilištu pod Ostrogom gde su mošti najsvetijeg Srbina iz Hercegovine.
Sedmoro fočanskih biciklista krenulo je jutros iz Foče na put dug 135 kilometara, za manastir Ostrog u Crnoj Gori, na poklonjenje moštima Svetog Vasilija Ostroškog.
Tri dana ranije u manastir Ostrog pešice se uputio Goran Radović iz Rijeke Čelebićke kod Foče, koji se iz svog sela spustio obalom Tare do Šćepan Polja, gde se pridružio hodočasnicima sa Sokoca, koji su se prethodnih dana uputili ka svetinji.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja sutra Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog.
