“I dadoše oni živote svoje, za krst časni i slobodu slavnu.”
Danas je na Vranjevcu, brdu u ataru seoskog naselja Kula, u opštini Malo Crniće, obeležena 104. godišnjica bitke na pomenutom brdu, koja se odigrala u oslobodilačkom ratu 1912-1920.
Veliki broj građana, kako opštine Malo Crniće, tako i okolnih opština, čiji su preci ostavili svoje živote među rovovima na Vranjevcu, došli su da odaju počast svojim precima, i pomognu da se njivova žrtva za slobodu naše zemlje nikada ne zaboravi.
Sveštenici crkava i manastira okolnih naselja najpre su održali opelo za stradale, intonirana je himna u izvedbi hora manastira Rukumija, a onda su položeni venci na spomenik stradalima.
Vence su položili predstavnici Vojske Srbije, garnizona Požarevac, predsednik opštine Malo Crniće, predsednik Skupštine opštine Malo Crniće, predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-1920, predstavnici SUBNOR-a, predstavnici škola, i mnogi drugi.
Potom se prisutnima obratio predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević rečima:
“Ponovo smo danas ovde, na ovoj svetoj zemlji, našoj, prelepoj, srpskoj. Kad se osvrnemo oko nas i doživimo ovaj veličanstveni spoj prirode na brdu Vranjevac, spoj nebeskog plavetnila i smaragdnog drveća, iznova shvatamo koliko je naša zemlja Srbija lepa i posebna, i ne iznenađuje činjenica da su se vekovima kroz našu burnu istoriju velike sile borile da gospodare ovim tlom.
Brdo Vranjevac je svedok jedne krvave bitke, jedne velike žrtve srpskog naroda, ali isto tako i velike hrabrosti i odlučnosti. Kada se naš narod jedva malo oporavio od prethodnih ratova i borbi, a tada najskorijih balkanskih, usledio je poziv otadžbine za pomoć i odbranu na samom početku Velikog rata na našim prostorima. Neprijatelj je želeo da prkosne Srbe pokori što pre, i udario je silovito na Deveti puk Dunavske divizije 07. oktobra. Iako su srpski vojnici znali da su brojčano slabiji, nisu se predavali, jer su znali šta štite i brane.
Žrtva naših predaka, naših boraca, kroz celokupnu istoriju nikada ne može biti dovoljno istaknuta, ali ovo spomen obeležje je podignuto njima u čast, a danas ih se sećamo i odajemo im počast i veliku zahvalnost, jer smo na kraju Velikog rata ipak bili slobodni.
Nikada ne smemo prestati da branimo našu zemlju, jer bismo time omalovažili sve naše junake i borce za slobodu. Zvuk granata i zveket oružja niko ne želi u ovom modernom i naprednom vremenu, ali Srbija mora ostati slobodna zemlja, a njeni građani bezbedni i zaštićeni.”
Po završenom obraćanju predsednika opštine, prisutnom građanstvu se obratio i predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-1920, Goran Dačić:
“Životi ljudi, običnih i onih najvećih, budu pa prođu, kao svitac u letnjoj noći. Zaborave se i oni, i počasti, i sva njihova dela koja su učinili….Ono što ostaje da trajno svedoči jesu knjige i spomenici.
Tokom proteklih godina, Udruženje potomaka ratnika je uz učešće svih opština našeg okruga, potomaka i poštovalaca tradicije oslobodilačkih ratova, Vojske Republike Srbije, dobrotvora, preduzeća, preduzetnika, kao i nadležnih institucija, uz svesrdnu podršku opštine Malo Crniće, radila na izgradnji i podizanju spomenika, kao i na stvaranju uslova za obeležavanje godišnjica bitke na Vranjevcu i odavanja dužnih počasti hrabrim borcima koji su štitili odstupnicu srpske vojske.”
Članovi hora manastira Rukumija predstavili su se pesmama “Oj Srbijo,mila mati”, “Marš na Drinu” i mnogim drugim, kao i govornici, koji su ovom obeležavanju udahnuli jednu novu dimenziju, da se stradalima na ovom brdu nikada ne zaboravi ime.
