PODELI
Foto: Dragan Despot Đorđević

Vojvoda Dušan Dimitrijević Brđanin,  rođen je pre 140 godina  u Rabrovu na današnji dan 9. decembra 2022. u 12 h u Rabrovu obeležen je ovaj jubilej otkrivanjem murala sa likom Vojvode Duleta.

Portret je delo Branko Vasiljevic , umetnika iz Beograda (Branko Vasiljević, rođen je u Šapcu 1952. je slikar, fotograf, penzionisani pukovnik i prof francuskog jezika i književnost. Od 2002.aktivno se bavi slikanjem. Izlagao vise puta samostalno u zemlji i van njenih granica. Učesnik je likovnih kolonija. Živi na relaciji Beograd – Vinci).

Dragan Despot Đorđević, književnik , u ime Kulturnog epicentra, organizatora obeležavanja jubileja istakao je da se na ovaj način ukazuje široj zajednici i javnosti kako se treba odnositi prema znamenitim licnostima i da je ovo početak osvetljavanja ličnosti i dela Vojvode Duleta, nedovoljno poznatoj širok javnosti.

Dušan Dimitrijević Vojvoda Dule (1882-1964) bio je advokat i četnik i komitski vojvoda u Staroj Srbiji u vreme borbi za Makedoniju početkom 20. veka.

Dule je rođen 9. decembra 1882. godine u Rabrovu . Još kao student prava na Velikoj školi uključuje se u rad omladinskih grupa protiv dinastije Obrenović. Kao urednik časopisa Oslobođenje, daje moralnu podršku četničkoj akciji, a 1904. godine odlazi u četu Vojislava Tankosića i učetvuje u borbi na Čelopeku. Student a mladi komita Dimitrijević je 27. maja 1907. godine učestvovao i u slavnoj borbi kod sela Drenova, kada su srpski četnici uništili bugarsku komitsku četu vojvode Stevana Dimitrova.

Godine 1910. proizveden je u čin rezervnog konjičkog kapetana II klase. Radio je Dušan do balkanskih ratova kao sudski pisar, a nakon rata bavio se advokaturom u Beogradu. Bio je oženjen Smiljanom, uz koju se pred Drugi svetski rat bavio i humanitarnim radom.

Uoči Prvoga balkanskoga rata bio je u važnoj misiji kod Arnauta, i sastajao se sa Isom Boljetincem. Godine 1913. ističe se hrabrošću u redovnim jedinicama srpske vojske u Prvom balkanskom ratu. Vojvoda Dule je kao rezervni konjički oficir (kapetan I klase, od 1912) predvodio srpske komite, kao prethodnicu srpske vojske, tokom oslobađanja Arnautluka. On je 18. januara 1913. godine zauzeo Elbasan, razoružao Arnaute i proglasio srpsku vlast. Postao je prvi predsednik (srpske) opštine Elbasan. U tom ratu bio je teško ranjen, ali nije hteo da čeka potpuno ozdravljenje, nego se napola zalečen vratio u jedinicu.  Za vreme atentata na čuvenog vojvodu Vuka, pogođen je metkom Dimitrijević, kada je svojim telom zaštitio svog komadanta.

U Prvom svetskom ratu opet četuje i biće poslat u Bosnu. Septembra 1914. godine komitske čete su preformirane, a Dimitrijeviću je poverena komanda nad četvrtim, Zlatiborskim odredom. Prešao je odred 11. septembra Drinu i izbio na Han Pijesak gde mu se pridružilo 50 bosanskih seljaka. Dospeo je Dimitrijević neprijatelju iza leđa i izazvao poremećaje i paniku, pa se povukao. Kada se odred reorganizovao i popunio sa još 150 komita došao je neprijatelju iza leđa, sada kod Vlasenice. Do povratka u Srbiju, delovao je i u okolini Visokog, Sarajeva i Srebrenice te 1914. godine. Pridružio se zatim regularnim srpskim trupama i sa svojom četom učestovao u borbama na Medveđoj i Leskovoj Gori. Do 17. novembra 1914. godine štitio je odstupanje Srpske vojske ka Užicu. Kada je vojvoda Dule ranjen u Suvoborskoj ofanzivi, njegov odred je rasturen.

Tri puta je u ratovima opasno ranjavan, ali se uvek veoma kratko zadržavao na lečenju, i poluzalečen se vraćao na front. Iz Prvog svetskog rata izlazi kao kapetan (ili major)[9] 1918. godine. Odlikovan je Karđorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda i Ordenom Sv. Save petog reda (1915). Bio je šef dela naše delegacije na međunarodnoj komisiji za ratne reparacije u Parizu. Posle rata vraća se pravima, i objavljuje niz stručnih knjiga iz te oblasti. Izabran je za narodnoga poslanika 1923. godine na listi Zemljoradničke stranke, u Bihaću, u Bosni. Prilikom agitacije po Bosni bio je pretučen i uhapšen od strane lokalnih moćnika.

Vojvoda Dule je u međuratnom periodu aktivan u Udruženju četnika. Na godišnjoj skupštini 1925. godine izabran je za predsednika Nadzornog odbora tog udruženja.U međuvremenu napreduje, svojim stavovima i govorima dobija na značaju. Na skupštini Udruženja četnika održanoj maja 1927. godine, komitski vojvoda Dimitrijević je izabran za potpredsednika Uprave. On je 1931. godine beogradski advokat i potpredsednik i (istovremeno) doživotni počasni predsednik tog udruženja. Pred Drugi svetski rat stare srpske komite 1937. godine stvaraju svoje posebno “Udruženje starih četnika”, u kojem je takođe aktivan Dimitrijević.

Ognjen Štrbac iz Rabrova pokrenuo je inicijativu o formiranju udruženja građana koje će se baviti očuvanjem sećanja na Vojvodu Duleta i njegovu ulogu u vojno-političkom životu u Srbiji u prvoj polovini 20 veka.

Ognjen Štrbac prilikom otkrivanja murala istakao je da će do kraja godine biti odrzana osnivačka skupstina udruženja građana ” Vojvoda Dule” i da već postoje značajne inicijative koje čekaju na realizaciju a koje će biti od značaja kako za očuvanje sećanja tako i za vraćanje relevantnih istorijskih ličnosti i događaja u okvire kakve  su zaslužili svojim delovanjem a kojima su i nas zadužili, te i da  ne smemo zaboraviti i napustiti put koji su svojim životima trasirali za nase generacije i one koje dolaze.

KOMENTARIŠI