Osumnjičenom je određen pritvor, a tužilac je naložio obdukciju, koja će pokazati tačan uzrok smrti, ali i to da li je pokojna Radinka bila silovana ili je, kako tvrdi njen napadač, to krivično delo izvršeno samo u pokušaju.
Prema nezvaničnim informacijama, V. J. je izjavio da je kod starice došao u pripitom stanju u nameri da je siluje. Ubistvo je, kako je kazao, izvršio da ga ona ne bi nakon toga prijavila policiji.
– Žena se branila kad ju je osumnjičeni napao – navodi izvor iz istrage za Novosti. – Uspela je da dohvati i kuhinjski nož i njime napadača poseče po ruci. Međutim, on ga je oteo od nje i posekao je po telu i vratu i tako joj naneo povrede usled kojih je ona preminula. Nakon toga je pobegao, ali je istog dana lociran u okolini Vršca i uhapšen.
Beživotno telo nesrećne žene pronašla je njena komšinica. Ona se zabrinula što je nije celo jutro videla. Zatekla ju je na podu u lokvi krvi i odmah je pozvala Hitnu pomoć i policiju. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.
U prvom trenutku se sumnjalo na samoubistvo, jer u kući nije bilo tragova izvršene premetačine i pljačke. Prema rečima komšija, Radinka je živela sama, jer joj sin radi u Italiji, gde je radio i njen pokojni suprug, a ćerka sa porodicom živi u Požarevcu.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 35 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 3.479, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 8.845 osoba, a registrovano je 1.787 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 229 pacijenata.
Ukupno je hospitalizovano 6.311 osoba.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 353.907 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,98 odsto.
Do 15 časova 7. januara u Srbiji je testirano ukupno 2.366.947 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je svim vernicima Božić.
Podsetimo, predsednik Vučić, Božić je dočekao u manastiru Hilandar, na Svetoj Gori, a dočekan je u znaku poštovanja i retkih počasti.
Vučića su, na dolasku, ispred manastira dočekali iguman Hilandara, arhimandrit Metodije i veliki broj monaha.
Na ulazu u manastir, u čast srpskog predsednika, prvog posle 20 godina kojeg su zvanično ugostili monasi Hilandara, bile su istaknute tri zastave: srpska, grčka i hilandarska, što se čini samo o velikim praznicima i kada dolaze najviši gosti.
Odmah po dolasku, iguman Metodije pratio je predsednika Vučića u Saborni hram vavedenja bogorodice, u koji su ušli sami njih dvojica.
Iguman je potom ostavio srpskog predsednika da se sam pokloni svetinjama i proboravi neko vreme u Hramu.
Vučić se, inače, najduže zadržao pred ikonom Bogorodice trojeručice.
Posle toga, predsednik Vučić razgovarao je sa starešinstvom manastira Hilandar sa igumanom Metodijem na čelu, a potom je arhimandrit u njegovu čast priredio svečanu Badnju večeru, za “skromnom, ali predivnom manastirskom trpezom”, u najužem krugu, odnosno u prisustvu samo dva monaha, pored dva gosta iz Srbije.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac od 6. jamuara, u Braničevskom okrugu u prethodna 24 sata registrovane su još 44 osobe koje su pozitivne na virus COVID-19.
U Požarevcu i Petrovcu na Mlavi po 13, u Kučevu 10, u Velikom Gradištu četiri, u Malom Crniću tri i u Žabarima jedna.
Računajući i nove slučajeve, od početka epidemije u Požarevcu ukupan broj zaraženih je 2.936, u Petrovcu na Mlavi 1.176, u Velikom Gradištu 882, u Kučevu 518, u Golupcu 359, u Malom Crniću 301, u Žagubici 235 i u Žabarima 174.
Samo ujutru i pre podne u centralnim, južnim i istočnim krajevima, mestimično sa kišom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom.
Vetar će biti slab, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 1 do 6 stepeni, a najviša dnevna od 6 do 10 stepeni Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Vreme u Beogradu
U Beogradu će biti umereno do potpuno oblačno i suvo. Vetar slab, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura oko 4, a najviša dnevna oko 8 stepeni Celzijusa.
Izgledi vremena za sedam dana – do 14. januara
Do kraja nedelje umereno do potpuno oblačno i hladnije sa padavinama, a samo u subotu na severu i zapadu uglavnom suvo. U brdsko – planinskim predelima sa snegom, a u nižim predelima mešovite padavine, kiša i sneg.
U petak i nedelju kiša će se ponegde na jugu i jugozapadu lediti pri tlu. Za dane vikenda očekuje se stvaranje, odnosno povećanje visine snežnog pokrivača u većem delu Srbije.
U ponedeljak postepeni prestanak padavina. U utorak suvo i hladno. U sredu novo naoblačenje sa padavinama, u nižim predelima sa kišom i snegom, a u višim predelima sa snegom.
Svim vernicima koji danas slave rođenje Hristovo, redakcija Urban City želi srećan Božić. Hristos se rodi!
Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u gradu Vitlejemu. Za vernike je Božić najradosniji hrišćanski praznik i obeležava se tri dana.
U Srbiji je Božić od jula 2001. godine jednodnevni državni praznik.
Običaj je da se na današnji dan mesi kolač – česnica i u njega stavlja novčić, lomi se na delove, a onaj ko nađe novčić biće srećne ruke tokom cele godine.
Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.
Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.
Danas 6. januara, na Badnji dan služena je jutarnja Liturgija i time je označen početak Božićnog slavlja.
Prodaja badnjaka u Požarevcu, Foto: Urban City
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče organizuje se osvećenje i paljenje badnjaka tri crkve u Požarevcu, a posle toga i tradicionalni vatromet.
Foto: Urban City
Ulice oko 18 časova postaju puste, radnje se zatvaraju, a Požarevljani tradicionalno ovaj dan provode u toplini porodičnog doma.
Badnja večera
Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Foto: Pixabay // ilustracija
Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike.
Bdenje
U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja.
Znalo se da kad počnu pucnji da se razležu, značilo je da badnjaci prispevaju.
Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminula je 39 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 3.444, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 13.512 osoba, a registrovana su 2.882 slučaja zaraze.
Na respiratorima su 234 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovano 6.405 osoba.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 352.120 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,98 odsto.
Do 15 časova 6. januara u Srbiji su testirane ukupno 2.358.102 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Od mnogih legendi koje je narod smislio o Golupcu i njegovoj veličanstvenoj Tvrđavi, najpopularnija je ova o izvesnom Turčinu, oženjenom za princezu iz ovih krajeva. Po predanjima, princeza je bila zaljubljena u drugog, meštatina iz obližnjeg sela, kog je svakog dana posećivala, piše National Geographic.
Ljubomorni muž, a komandant Golubačke tvrđave, hteo je preljubi da stane na put, pa je ženu zatvorio u najvišu kulu, koju Golupčani po obliku nazivaju Šešir-kulom, gde su joj jedino društvo pravili golubovi. Princeza ih je hranila i sa njima razgovarala, skraćujući zatočeničke godine, bajkovit je opis tobože istorijske situacije.
Priča dalje kaže da mužu ovo nije bilo dosta, već je svoju ženu odvezao čamcem do na sred Dunava, gde je lancima vezao za stenu koju zovu Babakaj.
“Veruje se da je on od nje zahtevao da se pokaje, izvikujući te reči na turskom”, priča mladi istoričar Jovan Kocmanović, autor kinjige “Golubac iz brodića”.
Iz srpskog ili ženskog inata, princeza nije htela, pa je ostala zavezana na današnjoj vodenoj granici između Rumunije i Srbije. U narednom dugom periodu, nju su hranili i pojili golubovi, u znak zahvalnosti za to što je ona njima činila. “Tu priču narod završava rečenicom da je duh princeze još uvek živ, čim golubovi i dan danas sleću na stenu Babakaj”, kaže Kocmanović.
Foto: Urban City
Svaku legendu treba shvatiti vrlo uslovno, ali je činjenica da su svi narodi, Vizantinci, Ugaru, Turci i Srbi, koji su se borili oko srednjevekovne tvrđave na oko tri kilomentra nizvodno od Golupca, fortifikaciju nazvali po golubu.
Ova konkretna priča nastala krajem 18. veka, kada su Srbi na ovim prostorim još uvek robovali pod Turcima, pa odražava “srpsku nacionalnu istoriju” kroz suprotstavljene likove, kako Kocmanović objašnjava. Zapravo, legendama se stvarala društvena klima iz koje je trebalo da bukne revolucija.
Slične su priče smišljene po čitavoj budućoj ustaničkoj, Karađorđevoj Srbiji, poentira Kocmanović. Istorijska verzija sudbine Golupca uzbudljiva je, iako se njen početak ne zna do danas, jer arheolozi nisu našli dovoljno dokaza o tome ko je Tvrđavu sagradio.
“Naši i mađarski naučnici se međusobno spore, pokušavajući da dokažu da je ona delo srednovekovnih neimara zemlje odakle oni sami potiču”, smeje se Kocmanović. Tako naučnici na mirnodopski način nastavljaju istoriju sukoba oko Tvrđave koji su vekovima trajali, od 14. veka, pa do Prvog srpskog ustanka.
Naime, od prvih pisanih izvora iz 1337. godine Golubački grad je bio u posedu Ugara do nakon Kosovske bitke kada se njegovom statusu gubi trag. Negde oko 1390. godine, grad je prvi put potpao pod tursku vlast, da bi već naredne on opet pao u ugarske ruke. Vazalskim sporazumom između despota Stefana Lazarevića i Bajazita, grad je pripao srpskoj depotovini između 1402. i 1410. godine.
Stefan ju je obnovio i proširio, sagradivši čitavo spoljašnje utvrđenje, a u priobalnom prostoru palatu. Ali, kako Stefan nije imao dece, njegov naslednik, Đurađ Branković, bio je dužan da vrati ugarskom kralju dobijene posede u zamenu za svoje priznanje kao Stefanovog naslednika.
Foto: Urban City
Međutim, zapovednik Golupca, vojvoda Jeremija, odbio je da preda Golubačko utvrđenje, tražeći sumu od 12.000 dukata, jer je navodno toliko dao despotu Stefanu za držanje grada. Jeremija je tadašnjem ugarskom kralju Žigmundu Luksemburškom dao i dokument kojim ovo potvrđuje, a koji je kralj osporavao, pa je vojvoda prodao Tvrđavu Osmanlijama.
Kralj se nije pomirio sa gubitkom Golupca i nastavio je da ga napada sve do smrti. Grad je stradao i u borbama Osmanlija protiv vlaškog vojvode Vlada Drakule. Od 1444. do 1458. godine, Golubac je deo srpske despotovine, dok početkom 16. veka, grad proživljava sudbinu sličnu legendi: u nameri da ga pokori, turski Sultan Mehmed II, potkupio je vojnike koji su opsluživali Tvrđavu, ali ne i zapovednika grada.
On se povukao u najvišu kulu, istu onu u koju je po mitu zatvorena srpska princeza. Da bi preživeo, zapovednik je kofom na dugačkom lancu zahvatao dunavsku vodu, ali bi Turci lanac svaki put kidali, pa je ovaj hrabri čovek ipak morao da se preda. Golubac se kao mesto sukoba pominje u velikoj akciji Matije Korvina, ugarskog kralja, protiv Osmalija 1481. godine.
Foto: Urban City
Sudbina grada konačno je određena ugarsko-turskim ugovorom o miru 1503. i 1519. godine, po kojem je Golubac ostao pod osmanskom vlašću. Granice turske imperije se potom pomeraju na sever, a Golubačka tvrđava kao pogranični grad gubi na značaju.
Do 1683. godine bio je na osmanskom posedu, a potom ga zauzima austrijski car Leopold I, 1690. godine, kada ga ustupa Ugarima.
Požarevačkim mirom 1718. godine ponovo je dodeljen Osmanlijama i pod njihovom vlašću ostaje do Prvog srpskog ustanka, kada postaje srpski grad. Gušenjem Prvog srpskog ustanka, ponovo se vraća u osmanske ruke, dok je pod srpskom upravom opet od Drugog srpskog ustanka.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, brzom i efikasnom akcijom, rasvetlili su ubistvo osamdesetšestogodišnje žene na području Kostolca i uhapsili V. J. (1984) iz okoline Vršca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.
On se sumnjiči da je u noći između 4. i 5. januara ove godine, pod dejstvom alkohola, ušao u kuću osamdesetšestogodišnje žene koja je spavala i, uz pretnju nožem, pokušao da je siluje.
Nakon što je žena pružila otpor on joj je, kako se sumnja, nožem zadao više uboda od kojih je preminula na licu mesta.
V. J. je potom pobegao, a požarevačka policija ga je u saradnji sa Upravom kriminalističke policije i pančevačkom policijom istog dana pronašla i uhapsila.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Požarevcu.
Na verski praznik Božić, 7. januara, radiće dežurne pošte. Pošte na graničnim i administrativnim prelazima radiće non-stop, svih dana praznika, osim pošta na Gradini (od 7.30 do 18.30 časova) i Čukarki (od 7 do 18.30 časova).
U sredu 6. januara, pošte sa celodnevnim radnim vremenom radiće skraćeno, do 18časova, osim Glavne pošte u Beogradu, Takovska 2, koja će raditi do 21 čas. Radno vreme pošta na graničnim i administrativnim prelazima se ne menja.
U četvrtak, 7. januara, radiće Glavna pošta u Takovskoj 2 u Beogradu (od 7 do 21 čas), pošta u Subotici, Bajski put 58 (od 8 do 12 časova), i pošte na graničnim i administrativnim prelazima. Pošta u Požarevcu neće raditi.
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Patos kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.
Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta, a dan koji mu prethodi je Tucindan. Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka i još ih poštuju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.
U zoru, kad zapucaju prangije, domaćin kreće po badnjak
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.
Badnjaku se prvo nazove dobro jutro
Pre sečenja drvetu se nazove “Dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Magična moć prvog ivera, leči bolesne
Prvom iveru koji se odvaja od badnjaka pripisuje se magična moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, osloni ih na kućni zid pa tek s prvim mrakom ga unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Kad donese badnjak, domaćin onda sprema pečenicu koja se kolje ili utuče na Tucindan. Obično je to prase, retko jagnje jer ih u vreme Božića nema, a ponegde ćurka ili guska.
Narodna verovanja i običaji
– Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
– Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.
– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, sa slamom, unosi u kuću.
Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božiji, i kada je položen u jasle na slamu.
Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.
U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po neki listić.
Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.
Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.
Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek primili su rusku vakcinu “sputnjik”.
Dačić je naglasio da je važno što državni zvaničnici primaju vakcine različitih svetskih proizvođača, što, kako kaže, ima za cilj da stvori poverenje građana u vakcinaciju.
“Ovde nije reč o političkim razlozima. Želimo da pokažemo da učestvujemo u zaštiti javnog zdravlja, jer je poverenje građana u proces vakcinacije bilo žrtva raznih teorija zavere. Pozdravljamo proces vakcinacije kao prvi korak ka konačnom savladavanju pandemije kovid-19”, rekao je Dačić po primanju vakcine ispred Instituta “Torlak”.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin nijednog trenutka nije sumnjao u ispravnost vakcinisanja jer, kako je naveo, “kao što čvrsto veruje da je zemlja okrugla, tako veruje da su dobre i vakcine i da svi treba da ih prime”.
“Vakcina protiv kovida-19 nije jedini izbor ali je, po mom mišljenju, jedini ispravan izbor. Treba se boriti protiv pandemije i ljudi treba da imaju maksimalno poverenje u naše lekare i naš medicinski sistem”, istakao je Vulin.
On je dodao da je i dodao da je Srbija jedna od retkih zemalja gde, kako je naznačio, možete dobiti vakcine svih svetskih proizvođača i to “potpuno besplatno”.
“Želeo sam baš rusku vakcinu jer verujem u rusku medicinu. Time sam ispunio sebi jednu malu želju”, kazao je ministar.
Na pitanje oko eventualnih političkih ili diplomatskih pritisaka na Srbiju da u većoj meri izabere vakcinu sa Zapada ili Istoka, te još uvek nagađanja koja je spomenuo i predsednik Skupštine da će biti onemogućena putovanja onima koji, primera radi, nisu primili Fajzerovu vakcinu, Vulin je kazao da je “potencijalno uslovljavanje ljudi zbog novca ili politike da uzmu lek i neljudski i nehumano”.
“Onaj ko bi meni ili nekome drugom to uradio i zabranio da negde putujem zato što nije kupio proizvod koji ide u ovu ili onu kasu i ne zaslužuje da ja odem tamo, u tom slučaju ja tamo ni ne želim da odem”, jasan je Vulin.
Državni sekretar Mirsad Đerlek kazao je da je zdravstveni sistem spreman i jak i, kako je rekao, dobro organizovan “uprkos brojnim skepsama”.
“Zahvaljujem se rukovodstvu države koje je radilo na jačanju sistema. Pre svega na kapitalnim infrastrukturnim projektima, a potom na realizovanim nabavkama neophodne zaštitne opreme. I naravno na nabavci vakcine u koju je uložen ogroman novac. Država je pokazala da brine o zdravlju svakog građanina”, kazao je Đerlek.
Prema rečima državnog sekretara, važno je da su vakcine bezbedne i da imaju cilj jačanje imuniteta organizma “jer se jedino tako dolazi do kolektivnog imuniteta i pobede nad kovid-19”.
Dačić je, po završetku Đerlekovog obraćanja, državnom sekretaru “čestitao” na odluci da primi rusku vakcinu, našalivši se da ga je “prijatno iznenadio”.
“Uvek pratim iskusne ljude”, uzvratio je Đerlek.
Vakcine su, pored visokih državnih zvaničnika, primili i Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije i direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot.
U Srbiju je pred novogodišnje praznike stiglo 2.400 doza ruske vakcine.
Usled nepredviđenih okolnosti na koje izvođač radova nije mogao da utiče, kakva je u prvom redu pandemija virusa korona, radovi na auto-putu Bar – Boljare trebalo bi da budu gotovi na jesen ove godine, ocenio je zamenik šefa nadzora na auto-putu Jovan Ivanović.
„Na osnovu analiza koje ja kao inženjer radim i na osnovu iskustva, kao i dinamike radova od strane izvođača, očekujemo da ovaj projekat može da se završi na jesen ove godine. Pod tim podrazumevamo kompletno završene građevinske i elektro-mašinske radove, puštanje sistema u rad, kao i kontrole i upravljanja auto-puta, tehničke prijeme od strane inženjera i komisije za tehnički prijem. Tačno je da je rok bio 30. septembar i da taj rok nije ispoštovan“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, izvođač je dostavio obilnu dokumentaciju u vidu potraživanja, na osnovu štete koju je pretrpeo usled pandemije.
„Izvođač ima pravo na osnovu ugovora da u slučaju više sile dostavi potraživanja za koja smatra da ima pravo i da je pretrpeo štetu na kojoj učesnice na projektu nisu mogle da utiču“, dodao je on u izjavi za agenciju „Mediabiro“.
Inženjeri trenutno rade analizu dokumentacije nakon čega će biti doneseno vrednovanje, odnosno determinacija da li izvođač ima pravo i u kojoj meri na produžetak roka i na finansijsku nadoknadu.
BC je kroz svoju dokumentaciju zatražio 11 dodatnih meseci na osnovu posledica korona virusa, istakao je Ivanović.
Središnji stub Moračice visok je više od 160 metara, foto: URBAN CITY, jul 2017.
Na gradilištu je u poslednje vreme angažovano preko 14.000 radnika kineske nacionalnosti, polovina su domaći radnici kao i radnici podizvođača.
„U ovom prazničnom periodu taj je broj svakako manji, ali očekujemo da se već polovinom januara intenziviraju radovi“, naveo je Ivanović.
Svi objekti na građevinskoj trasi auto-puta Bar – Boljare su završeni, kazao je on. U pitanju je, kako je objasnio, više od 20 mostova i 26 dubljih tunela, a na tim objektima se izvode završni radovi kao što je kolovozna konstrukcija, asfalt, zaštitna ograda od buke i vetra, te bojenje unutrašnjih zidova tunela.
S druge strane, kako je dodao, na prvom delu otvorene trase u prvih 20 kilometara svi građevinski radovi uglavnom su završeni.
„Videli ste da je asfalt na dobrom delu i postavljen, nekih 30 km asfalta je već urađeno, uključujući i asfalt kroz nekih desetak tunela. Prvi i drugi završni sloj će se raditi kada se steknu povoljni vremenski uslovi, na proleće ove godine. Na drugom delu trase od 20 km, obzirom da su tamo gradilišta i na većoj nadmorskoj visini od 1.000 metara, predstoje intenzivniji građevinski radovi pa očekujemo da se ti radovi izvode početkom proleća, kada se steknu povoljni vremenski uslovi“, naveo je Ivanović, prenosi portal „Bankar“.
Prvog radnog dana u ovoj godini Zlatibor i Kopaonik i dalje su najposećenije destinacije u Srbiji. Gostiju je, kažu hotelijeri, manje nego prethodnih godina, kada nije bilo epidemije i ograničenja. Ipak, na Kopaoniku su za vikend zabeležene velike gužve i na skijalištu i u kafićima.
Na stazama Kopaonika dnevno je od 3.500 do 4.000 skijaša, a da se zbog epidemije ne bi stvarale gužve, skijalište radi sa 80 odsto kapaciteta.
Skijaše pozivaju da koriste prilazne instalacije koje povezuju čitavo skijalište, kraj kojih su i parkinzi za automobile i tako izbegnu duže čekanje u redovima.
“Poštujemo distancu i očekujemo lepo skijanje, danas, evo prvi put smo na žici sada”, navodi jedan od skijaša.
Na planini u turističkom centru i vikend naseljima sa bruske i raške strane je oko 8.000 gostiju, dok ih je ranijih godina bilo i do 15.000.
Za razliku od Kopaonika, gde je 35 centimetara snega, na Zlatiboru ga tek u tragovima ima, te gosti umesto u skijanju na Torniku, njih dnevno oko 2.000, uživa u vožnji žičarom i panoramskom razgledanju Zlatibora. U ponudi je i vožnja bobom, a osim na Torniku, puna su i obližnja izletišta.
“Po nekim procenama, na Zlatiboru je boravilo čak i do 30.000 gostiju, ovih komercijalnih, a opet oni koji su dolazili na Zlatibor na izlet, da budu jedan dan i tako, taj broj znatno premašuje ovaj broj, tako da imamo razloga da u ovakvoj situaciji kakva jeste budemo jako zadovoljni sa ostvarenom posetom”, navodi Jovo Pavlović iz Turističke organizacije “Zlatibor”.
Sudeći po interesovanju za rezervacije i u hotelskom i u privatnom smeštaju, turistički radnici očekuju dobru i ovu zimsku sezonu, koju sneg može samo ulepšati, mada sve zavisi i od epidemijske situacije.
U Srbiji će danas biti oblačno vreme sa padavinama u drugom delu dana.
Pretežno oblačno, mestimično s kišom, na planinama sa snegom, a više padavina očekuje se u drugom delu dana i tokom noći u jugozapadnim, južnim i jugoistočnim predelima. Vetar slab i umeren, na jugu Banata povremeno i jak, južni i jugoistočni. Najniža temperatura od 0 do 6, a najviša od 7 do 13 stepeni.
Danas u Požarevcu oblačno, mestimično sa kišom, temperatura od 6 do 11 stepeni. To je značajno iznad proseka, za 5 do 7 stepeni.
Vreme narednih dana
U četvrtak pretežno oblačno, uglavnom suvo i malo hladnije, a kiša još samo ujutru i pre podne ponegde se očekuje na jugu i istoku zemlje. Vetar slab i umeren zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 0 do 4, a najviša od 5 do 10 stepeni.
Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, brzom i efikasnom akcijom, rasvetlili su ubistvo osamdesetšestogodišnje žene na području Kostolca i uhapsili V. J. (1984) iz okoline Vršca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.
On se sumnjiči da je u noći između 4. i 5. januara ove godine, pod dejstvom alkohola, ušao u kuću osamdesetšestogodišnje žene koja je spavala i, uz pretnju nožem, pokušao da je siluje.
Nakon što je žena pružila otpor on joj je, kako se sumnja, nožem zadao više uboda od kojih je preminula na licu mesta.
je potom pobegao, a požarevačka policija ga je u saradnji sa Upravom kriminalističke policije i pančevačkom policijom istog dana pronašla i uhapsila.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Požarevcu.
Jutros je pronađeno beživotno telo Radinke Kostić (84), u njenoj porodičnoj kući u Rečici kod Požarevca.
Uviđajem na licu mesta, obavljenog u prisustvu dežurnog tužioca, ustanovljeno je da na telu postoji više ubodnih rana, nanetih oštrim predmetom.
Međutim, nije moguće odmah utvrditi da li se radi o ubistvu ili samoubistvu, pa je tužilac naložio obdukciju.
Pozvan je i specijalni veštak iz Beograda, kako bi se precizno utvrdio uzrok smrti.
U kući nisu zatečeni tragovi provale ili izvršene premetačine, pa se pretpostavlja da pljačka nije motiv smrti nesrećne žene.
Kako Novosti nezvanično saznaju iz izvora bliskog istrazi, ne isključuje se mogućnost ni samoubistva, jer stari ljudi, ako zapadnu u depresiju, u stanju su da sebi oduzmu život na razne načine, pa ,čak, i ubadajući sebe nožem.
Neki meštani Rečice, svi u šoku zbog ove tragedije, rekli su novinaru Novosti da je Radinka živela sama, jer joj sin radi u Italiji, gde je radio i njen pokojni suprug, a ćerka s porodicom živi u Požarevcu.
Austrijska policija je, od 19. decembra, kada je stupio na snagu pooštreni režim ulaska u zemlju, sprovela oko 770.000 kontrola na granici.
Karantin je naložen za oko 55.000 osoba, dok je njih 10 000 vraćeno sa granice.
Naime, pooštreni režim ulaska u zemlju, koji je na snazi, predviđa obavezan desetodnevni karantin, koji je moguće prekinuti tek nakon petog dana izolacije uz negativan test na korona virus.
“Policija je od 19. decembra, kao i od početka pandemije, obavila profesionalno svoj posao. Broj kontrola na granicama, u saradnji sa zdravstvenim vlastima, to dokazuje na impresivan način”, poručio je ministar unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer.
On je ukazao da je samo u proteklu nedelju obavljeno oko 100.000 kontrola na granici.
Kod tih kontrola izrečeno je i oko 10.000 mera zabrane ulaska u zemlju. Pored toga, policija je u oko 24.000 slučajeva kontrolisala poštovanje karantina.
Ukupno je od proleća do sada sprovela u oko 330.000 slučajeva kontrole karantina.
Osvećenje i paljenje badnjaka u Požarevcu će se obaviti u tri crkve, u Sabornoj crkvi, crkvi Svete Petke u Busiju i crkvi Svetog Nikole na kostolačkom putu.
U sredu, 6. januara u Sabornoj crkvi u Požarevcu od 7.30 časova zakazano je jutrenje. Osvećenje i paljenje Badnjaka kao i prethodnih godina planirano je u 16.30h u Sabornoj crkvi, odnosno pola sata kasnije u druge dve crkve.
U četvrtak, 7. januara za Božić, Sveta Arhijerejska Liturgija zakazana je za 8 časova, a večernje Bogosluženje biće od 18 časova u požarevačkoj Sabornoj crkvi.
Potrebno je poštovati aktuelne mere protiv širenja virusne infekcije COVID-19.
Gradska uprava Grada Požarevca raspisala je danas, 5. januara javnu nabavku za Javni gradski i prigradski prevoz putnika – Poveravanje komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji Grada Požarevca privatnom partneru po modelu javno-privatnog partnerstva.
Ove je ujedno i prva javna nabavka u 2021. godini, ali i prva posle nekoliko meseci koja je raspisala Gradska uprava.
Procenjena ukupna vrednost javne nabavke iznosi nešto više od 2,8 milijardi dinara, a trajanje ugovora je 180 meseci ili 15 godina koji nije podložan produženju, navodi se u dokumentaciji tendera. Ponuda mora biti važeća 150 dana od dana otvaranja ponuda.
Vakcinacija zdravstvenih radnika, protiv koronavirusa počela je danas u Srbiji, a prvi su vakcinu primili medicinari u Kliničkom centru Srbije.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek kaže da će danas biti vakcinisano oko 3.000 zdravstvenih radnika u Srbiji, a samo u Beogradu oko 1.200.
“Dobićemo vakcinu i u ponedeljak, tako da ćemo pokušati da iz nedelje u nedelju povećavamo broj imunizovanih”, rekao je Đerlek.
On je naveo da je među zdravstvenim radnicima velika zainteresovanost za imunizaciju, jer su oni na prvoj liniji fronta i znaju šta je kovid.
“Izgubili smo dosta kolega tokom epidemije i želimo da sprečimo dalje oboljevanje i da sačuvamo zdravstveni sistem. Borba sa koronom nije završena, samo sada imamo moćno oružje”, rekao je Đerlek.
Među prvima je vakcinisana dr Vesna Mioljević, direktorka Službe za epidemilogiju KCS, koja je rekla da se u Kliničkom centru dosta njenih kolega prijavilo za vakcinaciju.
“Nadam se da će vakcina pomoći da se zaštitimo i da sigurnije lečimo pacijente”, rekla je Mioljević.
Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je ta zdravstvena ustanova dobila 1.000 doza, i da su imunizaciju krenuli od službi anestezije, epidemiologije i mikrobiologije, a da će nastaviti sa kovid delovima te ustanove. Sutra će cepivo primiti zaposleni u kovid bolnici u Batajnici.
“Očekujemo da će vakcina zaštiti zdravstvene radnike od zaražavanja. Do sada smo imali veliki problem, jer je dosta lekara, medicinskih sestara, tehničara, bilo zaraženo i morali su u izolaciju. To je značajno uticalo na proces rada”, rekao je Ašanin.
Naučnici iz Južne Koreje veruju da su smislili dobar način popravljanja slomljenih stakala telefona. Predstavili su svoje inovativno rešenje koje uključuje mazanje stakla uređaja – lanenim uljem.
Istraživački projekat, objavljen u časopisu “Composite Part B: Engineering”, vodio je dr Jong-Čae Jung, predvodnik Centra za napredne kompozitne materijale u Korejskom institutu za nauku i tehnologiju.
Njihov projekt je uključivao ugradnju lanenoga ulja u stalko u obliku mikrokapsula, a naučni tim je rekao da one mogu popraviti pukotine na staklu kada se pojave.
U roku od 20 minuta
Ovim pristupom se stvara polimerni dvoslojni film (PBF) koji slaže dva sloja poput sendviča – kapsule lanenoga ulja i proizvod nalik staklu koji se koristi u telefonima i drugim uređajima zvanim CPI – kako bi stvorio jedan materijal.
U laboratorijskim ispitivanjima istraživači su pokazali kako se, kada se naruši integritet stakla, oslobađa prozirno laneno ulje. Zatim se stvrdnjava u novonastalim pukotinama, sanirajući sva oštećenja.
Tim tvrdi da njihov revolucionarni novi postupak može popraviti 95 odsto svih pukotina i da se to može učiniti u roku od 20 minuta. Ova metoda se često koristi za popravku loptica za kriket, jer laneno ulje nema boju i stvrdnjava se na sobnoj temperaturi.
Ubrzali celi postupak
Obično to može trajati satima, ali naučnici su uspeli da ubrzaju celi postupak koristeći više temperature i UV svetlo. “Pod različitim stimulišućim spoljnim uzročnicima, koncentrišemo se na samoizlečivu kinetiku polimernih dvoslojnih filmova koji sadrže bezbojni sloj podloge i mikrokapsulu s lanenim uljem”, objasnio je tim u sažetku studije.
“Eksperimentalni rezultati pokazali su jasnu korelaciju između stimulativnih uzročnika i vremena zaceljivanja”, utvrdili su naučnici.
Samoizlečenje na površini
“Iako je ponašanje PBF-a u saniranju pukotina u vazdušnoj atmosferi prilično sporo, ima poboljšani lekoviti učinak pri zagrevanju površine pukotine na 70 stepeni Celzijusovih. Štaviše, postupno saniranje primećuje se apsorpcijom vlage u okruženjima s relativnom vlažnošću vazduha od 70 odsto- piše u nastavku. Istraživači su posebno ponosni na otkriće da ultraljubičasto (UV) zračenje pokreće primetnu kinematičku prednost reakcije sušenja koja započinje samoizlečenje na površini.
“Kratkotrajno (20-minutno) izlaganje UV zračenju pokazuje nisku propusnost vodene pare i izvrsno saniranje uz oporavak od otprilike 91 odsto fotohemijskim indukovanim samoizlečenjem uz pomoć kapsule”, zaključak je studije.
Početkom ove godine planirano je da se otkopava ugalj iz drugog ugljenog sloja. U tu svrhu izrađen je poseban uređaj koji će omogućiti da peti BTO sistem tehnološki otkopava jalovinu i ugalj.
Sa napredovanjem rudarskih radova, prema Projektu proširenja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje, u cilju snabdevanja postojećih termokapaciteta, ali i novog bloka B3 u ogranku „TE-KO Kostolac“, početkom ove godine planirano je da se otkopava ugalj iz drugog ugljenog sloja. Zato je, prema projektnom rešenju, izrađen poseban uređaj, takozvana F-traka, koja će omogućiti da peti BTO sistem tehnološki otkopava jalovinu i ugalj.
− Reč je o pokretnom uređaju koji je postavljen između trake petog rudarskog sistema „5/4“ za odvoz jalovine i zbirne trake „UZ 2/1“ za odvoz uglja. Uređaj se pomera lančanim pogonom koji pokreće motor–reduktor u zavisnosti od tehnologije rada petog BTO sistema − rekao je Veselin Bulatović, direktor za proizvodnju uglja u „TE-KO Kostolac“.
Veselin Bulatović, Foto: Energija Kostolac
Drugi ugljeni sloj javlja se u krajnjem zapadnom delu ležišta na rastojanju od 500 do 700 metara od zapadne granice kopa. Front radova petog jalovinskog sistema je oko 4,3 kilometra, što znači da će ovaj sistem uglavnom otkopavati jalovinu, ali u krajnjem zapadnom delu etaže i ugalj nepravilnog zaleganja ležišta.
− Drugi ugljeni sloj je promenljive visine, koja se kreće u rasponu od četiri do sedam metara. Kada bagerista uoči u profilu ugalj, sledi njegovo čišćenje od naslaga jalovine, a potom se kreće sa iskopavanjem uz prethodnu najavu, kako bi se izvršio manevar sa F-trakom prema zbirnoj traci za odvoz uglja – rekao je Bulatović. – U narednoj godini očekujemo da se iz drugog ugljenog sloja iskopa 300.000 do 400.000 tona uglja, a kako bude napredovao rad ovog sistema, povećavaće se i količine iskopanog uglja iz pomenutog dela ležišta. Procene su da se u drugom ugljenom sloju nalazi između 18 i 20 miliona tona uglja koji treba da se iskopa.
Predsednika Srbije Aleksandar Vučić boravio je u poseti domaćinstvu Jovanke Đurić, samohrane majke devetoro dece u Laćarku.
Predsednik je tu porodicu posetio i krajem 2019. godine, jer je, kako je tada rekao, želeo da pred Novu godinu poseti porodicu divne žene, sa devetoro dece, čiji je suprug preminuo pre nekoliko godina.
Predsednik je razgovarao sa porodicom o njihovm problemima i obećao pomoć.
Jovanka je pre skoro tri godine ostala bez muža i sama podiže sedmoricu sinova i dve ćerke, a porodica živi od poslastičarnice “Devet slatkiša” i dečjeg dodatka od 15.000 dinara.
Najstarije dete, ćerka Cvija ima 19 godina, a najmladi, sin Uroš osam godina.
U porodici su i sinovi Miloš (18), Milan (17), Nemanja (16), Milica (15), Stefan (13), Mihajlo (10) i Ognjen (9).
Sa predsednikom Vučićem porodicu je danas posetio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je, inače, iz tog kraja.
“Mnogo siromašnih ljudi, ta Jovanku to ne može da se kaže”
Na početku obraćanja medijima predsednik je rekao kako će se još pomoći porodici. On je rekao da je ovoj proodici zahvalan na gostoprimstvu.
“Bez obzira što Srbija napreduje ima još mnogo siromašnih ljudi. Za Jovanku to ne može da se kaže ona ima devetoro dece”, navodi Vučić i dodaje: “Deca su budućnost, sve što radimo, radimo zbog dece”.
Kada je u pitanju Sremska Mitrovica predsednik je najavio veliki projekat izgradnje i rekonstrukcije bolnice.
“Mislim da je to od presudnog značaja”, kaže.
Nema važnijeg zadatka nego da obezbedimo demografski napredak zemlje, jer bez dece ni Srbija neće postojati, poručio je danas predsednik Aleksandar Vučić i dodao da je vrlo teško pronaći prave mere za podsticaj nataliteta.
“Vrlo je teško pronaći prave mere, i niko ih u svetu nije do kraja ni istražio, ni pronašao”, konstatovao je Vučić u mestu Laćarak, gde je posetio porodiću Ðurić, samohrane majke sa devetoro dece.
On je najavio da bi uskoro mogao da bude održan i samit posvećen demografskoj politici, uz razgovor sa Katalin Novak, mađarskom ministarkom zaduženom za populacionu politiku, navodeći kao dobar primer upravo Mađarsku, koja je, kaže, uspela da zauatavi veliki pad nataliteta koju su imali.
“Mi podrškom koju dajemo porodiljama i porodicama, a koja je veća nego ikada, uspevamo da postignemo određene rezultate u različitim krajevima Srbije”, rekao je Vučić upitan da li mere za podsticaj nataliteta daju rezultat.
On je primetio i da se manje dece rađa u bogatijim delovima zemlje, primera radi u najbogatijim beogradskim opštinama.
“Isto je svuda u svetu, a zašto – nisam u stanju da objasnim”, rekao je Vučić.
Istakao je da se ne mogu pojedine mere donositi za jedan deo zemlje, a druge mere za druge delove, jer bi se time krišio Ustav.
Vučić je konstatovao i da ministar nadležan za to pitanje, Ratko Dmitrović ima pred sobom mnogo posla.
“Neka se bavi time, neka pronađu rešenja, jer nema važnijeg zadatka nego obezbediti demorgafski napredak zemlje. Bez njega… Jedino da molim i da govorim stalno da nam Srbija neće postojati, ako ne bude više dece”, poručio je predsednik Vučić.
“Verujem u vakcinu”
Vučić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da niko iz niegove poridice nije primio vakcinu.
“Računam, otac sad i ne mora, imaće antitela”, kaže.
Objasnio je i da nije želeo da se vakciniše prvi, ali da u vakcinu veruje.
Pozvao je građane da se vakcinišu.
Na pitanje koju će vakcinu primiti nije odgovorio, ali je rekao da će se svakako vakcinisati.
“Mnogo je manj broj ljudi koji je neće primiti od onoga kako to izgleda na mrežama”, dodaje o građanima koji su na društvenim mrežama protiv vakcinacije.
Kako dalje navodi, vakcina je spasila čovečanstvo, ali u svakom društvu ima onih koji različito misle, ali “ima i onih koji ne misle ništa”.
“Vagamo”
„Za sledeći Badnji dan možete da me pitate u vezi izbora. Predstoji ne laka godina borbe sa koronom, pritisaka oko KiM i RS. Predstoji ne laka ekonomska godina, jer će svi da traže od države pomoć. A država nije ćup, i Srbja je dala najviše pomoći, proporcionalno po svom budžetu. Svakako teška godina nas čeka, mnogo izazova je pred nama“, objasnio je on.
Za kandidate koji se pominju kazao je da su „veoma ozbiljni, i da je moguće da se krije među njima dvoje koji, će ići u drugi krug, pa će morati između sebe da odlučuju“.
„Imaćemo naravno i mi protivkandidata, koji će poksusati da se suprostav I preletanju iz stranke u stranku I svakoj vrsti vraćanja u prošlost, u vreme u koje se nisu gradile bolnice, autoputevi I sve drugo“, podvukao je on.
Kada je u pitanju uvođenje vojnog roka, kaže da se još uvek vaga.
“To nije vojni rok koji bi trajao godinu dana”, navodi predsednik.
Prema njegovim rečima, postoje pozitivne stvari, ali je važno pitanje i koliko bi to državu koštalo.
Na pitanje ko stoji iza prisluškivanja, Vučić odgovara:
“Rekao sam da mislim da znam ko stoji iza toga. Šta je Vuin rekao ne znam, ali ja u svom posedu imam deo svojih prisluškivanih razgovra. Ako treba veći dokaz – recite koji. To vam neću dati jer neću da rušim državu”.
Njemu ova tema nije veliki problem, osim u smislu kome je to bilo potrebno i zašto.
