U Požarevcu je prema današnjem izveštaju ZZJZ registrovano još 96 pozitivnih, 35 u Petrovcu na Mlavi, 16 u Malom Crniću, 60 u Velikom Gradištu, u Golupcu 17, u Kučevu 27, u Žabarima 3 i u Žagubici 9.
Od početka epidemije COVID-19, u Požarevcu je ukupno registrovano 2066 pozitivnih na ovaj virus. /ažurirani podaci u 19.20h/
Aplikacija COVID-19 Indoor Safety Guideline naravno nije nepogrešiva, ali može da pomogne.
Kako bi se ublažilo širenje kovida 19, zvanične smernice javnog zdravstva preporučile su razna ograničenja. One najbitnije svode se na sledeće: nosite maske, održavajte dva metra razmaka, ne provodite više od 15 minuta u blizini drugih, naročito ne u zatvorenom prostoru, ne stvarajte gužve i redovno provetravajte prostoriju u kojoj se nalazite.
Sve je više naučnih dokaza o prenošenju kovida 19 putem vazduha, do kog dolazi kad se zarazne kapljice aerosola razmenjuju udisanjem zajedničkog vazduha u zatvorenom. Uprkos tome još uvek nisu donete sigurnosne smernice koje uključuju sve relevantne varijable, prenosi tportal.
Uz pomoć aplikacije COVID-19 Indoor Safety Guideline prilagođavanjem specifikacija prostorije, brzine ventilacije i filtracije, upotrebe maske, respiratornih aktivnosti i tolerancije na rizik, možete videti kako najbolje ublažiti prenos kovida 19 u različitim zatvorenim prostorima.
Na primer – ako podesite da ste u učionici na predavanju na kom svi nose maske, sede i šapuću, a u njoj je 10 ljudi, oni će biti pod rizikom posle četiri dana. U crkvi u kojoj ljudi ne nose maske, stoje i pričaju, i unutra ih ima 50, posle 39 minuta postaju potencijalno zaraženi.
Sumnja se da je on maskiran, juče oko 17 časova, budakom razbio izlog jedne menjačnice i, uz pretnju replikom pištolja, od dvadesetsedmogodišnje radnice oteo više od 400.000 dinara i oko 1.000 evra.
Tom prilikom, radnica menjačnice zadobila je lake telesne povrede.
D. M. se sumnjiči i da je u noći između 29. i 30. novembra ove godine provalio u jednu prodavnicu u Požarevcu iz koje je ukrao prehrambene proizvode vredne oko 140.000 dinara i laptop.
Prilikom pretresa stana u kome se skrivao policija je pronašla sav novac, kao i ostale predmete koji će biti vraćeni vlasnicima.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Širom grada vide se posledice koje je ostavila na pojedinim objektima…
Ministar Mali je, u izjavi za Prvu, potvrdio da će svi penzioneri u sledeći petak dobiti pomoć.
“Tačno 18. decembra ćemo isplatiti svakom penzioneru 5.000 dinara”, rekao je Mali, dodajući da će tu pomoć dobiti 1,7 miliona penzionera.
Želimo da pomognemo upravo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija, naglasio je Mali.
Slavni Lenon ubijen je 8. decembra uveče 1980. godine ispred zgrade Dakota u Njujorku, nedugo pošto je dovršio jedan svoj album.
Čepmen je pucao nekoliko puta Lenonu u leđa dok se sa suprugom Joko Ono vraćao kući.
Ubica izdržava doživotnu kaznu.
Vest o smrti Lenona potresla je svet.
Tadašnji američki predsednik Ronald Regan izjavio je da je to “velika tragedija”, dok su hiljade obožavalaca odmah izašle na ulice Njujorka i ispred zgrade gde je Lenon ubijen, prenela je agencija Frans pres.
Mediji su tada Lenonovu smrt uporedili sa ubistvom Džona Kenedija i Martina Lutera Kinga.
Lenon, rođen 9. oktobra 1940. u Liverpulu, bio je pevač, kompozitor i gitarista grupe “Bitls”. Njegova veoma kreativna karijera imala je i epizode političkog aktivizma, glume i spisateljstva.
Lenon i drugi član “Bitlsa” Pol Makartni su duboko uticali na razvoj pop i rok muzike i njihove pesme su rangirane među najbolje i najslušanije pesme svih vremena. Lenonove najpoznatije solo pesme su “Imagine”, “Jealous Guy” i “Give Peace A Chance”.
Lenon je ostao inspiracija za mnoge muzičare i bendove, a predmeti koje je on posedovao i dalje dostižu velike cene na aukcijskim prodajama.
Klavir na kojem je Lenon komponovao pesmu “Imagine” prodat je 2000. godine u Londonu za 2,45 miliona evra, a jedna od njegovih gitara za više od dva miliona dolara 2015. u SAD.
Autor knjige o “Bitlsima” Sten Kuesta naglasio je vanvremensku lepotu nekih Lenonovih pesmama ističući komad “Jealous Boy”.
“Lenon je bio prirodni genije za muziku i bio je najintuitivniji član Bitlsa, jedini koji je mogao da komponuje ‘Strawberry fields forever’, a to nije urađeno ni pre ni posle njega”, rekao je Kuesta.
Korisnici aplikacije WhatsApp imaju vremena do februara razmisliti o promeni uslova korišćenja te aplikacije, koju kompanija želi da uvede početkom iduće godine. Tako barem poručuju iz WABetainfo, koji su uočili i putem weba podelili snimke ekrana koji pokazuju najavljene promene.
Dodirom na Pristajem (Agree) prihvaćate nove uslove koji stupaju na snagu 8. februara 2021. godine, vidi se na jednom snimku ekrana.
Nakon tog datuma moraćete da prihvatite nove uslove korišćenja kako biste mogli da nastavite da koristite WhatsApp ili jednostavno uvek možete da izbrišete svoj korisnički račun, piše nadalje.
Malo je verovatno da će većina korisnika hteti da izbriše svoje korisničke račune jer je WhatsApp ipak i dalje najpopularnija aplikacija za dopisivanje u svetu – dnevno se putem ove aplikacije šalje oko 100 milijardi poruka.
Službene reakcije iz WhatsAppa o mogućim promenama zasad nema, ali potvrdili su da korisnici koji ne prihvate nove uslove do 8. februara neće moći nakon tog datuma da koriste aplikaciju.
WhatsApp je nedavno izneo planove za više interakcije s kompanijama, odnosno više interakcije između privatnih korisnika i kompanija isključivo putem aplikacije.
Postoje i planovi za omogućavanje korisnicima da kupuju proizvode isključivo iz aplikacije, a istraživanje te kompanije pokazalo je da korisnici preferiraju da kontaktiraju s firmama radi pomoći o informacijama te da će tako pre kupiti proizvod, prenosi Zimo.
Protekle sedmice WhatsApp je uveo još jednu veliku promenu – interaktivne pozadine ekrana, koje omogućuju postavljanje jedinstvenog izgleda chata sa svim korisniku najdražim ili najbitnijim kontaktima.
U Prolom i Lukovskoj Banji trenutno boravi više stotina gostiju. Smeštajni kapaciteti popunjeni su u skladu sa propisanim merama zaštite od koronavirusa.
U vikendu za nama dodatno su sprovedene nove mere o radu restorana i velnes sadržaja.
“U Prolom Banji odgovorno i organizovano poštujemo sve mere kako bi svi naši gosti bili zaštićeni i bezbedni. Od petka, od 17 časova i tokom celog vikenda u skladu sa najnovijim merama nije bilo gostiju sa strane, već su svi sadržaji bili namenjeni isključivo gostima koji se već nalaze u hotelu “Radan”, kaže Marina Cvretković iz Prolom Banje.
“U samom hotelu su sve mere preduzete u skladu sa preporukama, tako da se poštuje distanca. Svi gosti, kao i naši zaposleni nose maske. Vrši se redovna dezinfekcija svih prostorija, tako da gosti mogu da uživaju u svim potencijalima Lukovske Banje.”, kaže Marko Gašić iz Lukovske Banje.
U skladu sa situacijom, menjaju se i navike gostiju, a ponuda prilagođava maksimalnim merama zaštite. Tako će i predstojeći novogodišnji praznici ovog puta izgledati drugačije od ustaljenih proslava uz muziku i slavlje u restoranu.
“Planiramo i da na jedan odmeren način obeležimo i novogodišnje i Božićne praznike. U ponudi je velnes program koji podrazumeva korišćenje bazena, spa centra, bazar na otvorenom, novogodišnju šetnju, tako da će to biti porodični, drugačiji, ali odmeren, u skladu sa svim merama, bezbedan doček”, kaže Marina Cvetković.
Za razliku od prethodnih godina, ove će boraviti uglavnom domaći gosti, među kojima je sve više mladih i porodica sa malom decom, jer su banjski sadržaji u potpunosti prilagođeni njima.
U ovom trenutku budžetska sredstva, koja su prevashodno bila namenjena za proslavu novogodišnjih praznika, za lečenje bolesnih mališana preusmerilo je sedam gradova u Srbiji – Užice, Zrenjanin, Kragujevac, Vladičin Han, Pirot, Sombor i Veliko Gradište.
“Sve više je dece koju lečimo SMS porukama, ta deca imaju male šanse da prežive i mislimo da baš sad imamo priliku da im tu šansu pružimo budući da taj novac postoji – on je izdvojen za Novu godinu, a evidentno je da se neće potrošiti zbog situacije sa koronavirusom”, kaže Kristina Urošević.
Ona ocenjuje kao nerazumno trošiti novac na “online proslave”, već da ovu Novu godinu “proslavimo znajući da smo nekom drugom pružili šansu da proslavlja druge nove godine”.
Iz tima “Kreni promeni” kažu da su takav apel uputili i gradu Beogradu, ali da zasad nema odgovora od gradskih čelnika na koji način će se utrošiti novac koji je izdvojen za proslavu Nove godine.
Oni podsećaju da je trenutno u još 20 gradova širom Srbije pokrenuta takva peticija koju je potpisalo oko 90.000 ljudi.
U Timočkoj Krajini oblačno i tmurno. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području jak i olujni.
Jutarnja temperatura od 1 do 5 stepeni, a najviša dnevna od 6 do 12 stepeni, u Timočkoj Krajini oko 3 stepena.
U toku noći na jugu i jugozapadu novo naoblačenje mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
I u Požarevcu malo i umereno oblačno i suvo sa sumčanim intervalima. Vetar umeren i jak, jugoistočni. Upaljen žuti meteoalarm.
Jutarnja temperatura oko 3, a najviša dnevna oko 9 stepeni.
U sredu oblačno i vetrovito mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom. Vetar umeren, u košavskom području jak, a na jugu Banata i sa udarima olujne jačine, južni i jugoistočni.
Od četvrtka se očekuje slabljenje vetra. U četvrtak uglavnom suvo, a u petak i za vikend prolazna naoblačenja sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
Početkom naredne sedmice suvo sa dnevnom temperaturom u granicama proseka za ovo doba godine.
https://youtu.be/ZBEe-aDTK4E
U Skuštini je u toku izlaganje ministra finansija Siniše Malog.
“Naš prioritet je Projekat Srbija 2020-2025”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Poslanici Skupštine Srbije počinju raspravu o republičkom budžetu za narednu godinu u iznosu od 1.336 milijardi dinara, oko 11,36 milijardi evra, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu.
Predviđeni su rashodi i izdaci od 1,514 milijarde dinara, oko 12,88 milijardi evra, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans, dok je projektovan deficit od 178 milijardi dinara, 1,51 milijardu evra, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Na dnevnom redu sednice, koju je sazvao predsednik parlamenta Ivica Dačić, osim Predloga zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, su još četiri predloga odluka u vezi sa državnim budžetom.
Reč je o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Tu spadaju i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, te Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a koje je podnela Vlada Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije za Tanjug da je budžet za 2021. usmeren na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije.
Dodao da bi tako konstruisan budžet sledeće godine trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.
Projektovani deficit je 178 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a.
Kada je reč o prvom stubu, podizanju životnog standarda, Mali je rekao da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.
Istakao je da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.
Mali je kazao i da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.
Podsetio je da je u okviru Programa “Srbija 2025”, cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.
Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će “svaki ušteđeni dinar” biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.
Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.
Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.
Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.
“Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije”, naglašva on.
Na spisku tih investicija nalaze se izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica…
Mali kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put “Vožd Karađorđe”, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.
U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada.
Ministar je naveo i da predlog budžeta predviđa još veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo zbog izgradnje infrastrukture i nabavke opreme.
Podsetio je da posle više decenija u 2021. kreće projekat izgradnje metroa u Beogradu.
Zatim, izgradnja domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.
Takođe, završetak KC Srbije u Beogradu, gradnja KC Vojvodine i KC Kragujevac.
Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.
On je pronađen u svom stanu, a kod njega je bio i novac koji je ukrao.
Razbojnik je sinoć krampom razvalio izlog menjačnice, izvadio pištolj i oteo radnici novac.
Incident se dogodio oko 17 sati.
Uhapšen Požarevljanin D.M. (1986) – Opljačkao menjačnicu i prehrambenu radnju /video/
Naime, prema prvim i još uvek nepotvrđenim informacijama nepoznati muškarac navodno je prvo sa krampom nasrnuo na staklo menjačnice i razbio ga, a onda od radnice koja je tom prilikom lakše povređena uz pretnju pištoljem zatražio novac.
Za sada nije poznato koliko je novca drski razbojnik oteo.
Pljačkaš je pobegao, a policija intenzivno traga za njim.
Uhapšen Požarevljanin D.M. (1986) – Opljačkao menjačnicu i prehrambenu radnju /video/
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 15.697 osoba i registrovano je 6.557 slučajava zaraze.
Na respiratorima su 283 pacijenta.
Ukupno je 8.209 osoba hospitalizovano.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 226.209 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,89 odsto.
Do 15 časova 7. decembra u Srbiji su testirane ukupno 1.915.643 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Od početka epidemije u Požarevcu je registrovano 1.970 pozitivnih, Petrovcu na Mlavi 631, Velikom Gradištu 578, Kučevu 295, Golupcu 218, Malom Crniću 209, Žagubici 144 i Žabarima 88 pozitivnih na virus COVID-19.
Od početka epidemije, u Braničevskom okrugu testirano je ukupno 15.660 lica.
On je danas u Smederevu na silu ugurao bivšu devojku I. A. (19) u taksi i odvezao je u svoju kuću gde ju je mučio.
Policija traga za njim.
Ugovor je vrednosti nešto veće od 5,4 miliona dinara bez poreza. Očekuje se da ovih dana počne postavljanje jelke i rasvete.
Podsećamo da će montiranje i skidanje novogodišnje rasvete obavljati SZR Gorionik po ceni od 2,2 miliona dinara bez poreza, odnosno po ceni nešto većoj od 2,6 miliona dinara sa PDV-om.
Opšta bolnica dobiće sanitetsko vozilo (4.500.000 RSD), kiseonički Protokomer (210.320 RSD) i stanice za razvod “N2O” vrednosti 1.674.568 RSD.
Domu zdravlja obezbeđena su sredstva za hitan prijem petoro medicinskih tehničara za naredni mesec, kao i opreme za kovid ambulante u Požarevcu i Kostolcu ukupne vrednosti 1.287.520 dinara, navodi se u objavi.
Našim medicinarima svi zajedno možemo pomoći i striktnim pridržavanjem propisanih mera, zaključio je u svojoj objavi Pavlović.
“Od marta pozivamo da se ova bolest ne leči samostalno, u kućnim uslovima, bez konsultacija sa lekarima u kovid sistemu”, apelovao je Goran Stevanović, nakon sastanka ministra zdravlja sa direktorima kovid bolnica.
Istakao je da je očigledno da neki još ne vide da je ogroman broj obolelih, pozivitnih, da se bolnički kapaciteti permantno pune, a da je broj pacijenata na intenzivnoj nezi, sa teškim kliničkim slikama, sve veći.
Zato je, kaže, ponovo razmatrana mogućnost da se, bez obzira na početak rada kovid bolnice u Batajnici, još racionalnije iskoriste kapaciteti.
Tako će svi pacijenti koji su u bolnicama, koji su u fazi oporavka i nije im potrebna više kiseonička potpora, razmeštati u ustanove gde nema centralnog snabdevanja kiseonikom da bi se kiseonička mesta obezbedila za pacijente za težom kliničkom slikom.
Stevanović je apelovao na sve da poštuju epidemiološke mere – nošenja maski, držanja distance, jer je to, ističe, jedino što sada može da pomogne.
Direktor Kliničko bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović”, dr Vladimir Đukić, ukazao je da je zdravstveni sistem prenapregnut i apelovao na građane da veruju lekarima, jer ih oni neće otpuštati ni dan ranije, ni posle onoga što bude potrebno.
Đukić je, nakon sastanka direktora kovid bolnica sa ministrom zdravlja, preneo da se u KBC “Dr Dragiša Mišović” trenutno nalazi 360 kovid pacijenata, od kojih skoro 90 na intenzivnoj nezi.
“Naši kapaciteti za mesta koja zahtevaju ventilatornu podršku su veliki, ali pacijenti su teški i zahtevaju veliku apsorpciju osoblja i svih resursa. Imamo 20 dece, 20 majki sa njima. Ima dosta komplikovanih trudnica u graviditetu koje zahtevaju lečenje infektologa, ginekologa, pulmologa. Kliničke slike su teže nego u prethodnom periodu”, objasnio je Đukić.
Istakao je da kapaciteti nisu bili nikada popunjeniji nego sada.
Bolnica u Batajnici, prema njegovim rečima, relaksirala je čitavu percepciju kapaciteta u zdravstvu.
“Ali biće i ona nedovoljna, jer je u dva i po dana popunjena sa 320 pacijenata. Ostali delovi zdravstvenog sistema su prenapregnuti. Situacija zahteva ne ozbiljnost, već potpuno objektivno sagledavanje pacijenata”, istakao je Đukić.
Ukazao je da će svi, kojima je zaista potrebno lečenje u bolnici, biti zbrinuti, a da ostali, koji pokušavaju da prečicom dođu do bolničkog kreveta moraju biti svesni da, željom da ostanu dan duže, nekoga lišavaju da bude kvalitetno lečen.
“Apelujem da svi imaju poverenje u lekare, da neće biti otpušteni ni dan ranije, a ni posle nego što to zahteva njihovo zdravstveno stanje”, poručio je Đukić.
Direktor KBC “Zvezdara”, dr Petar Svorcan, preneo je da je u toj ustanovi trenutno hospitalizovano 405 kovid pacijenata, od kojih je 50 na intenzivnoj nezi, a 24 intubirano.
“Od petka do jutros primili smo 116 pacijenata, isto toliko smo i otpustili. Juče smo primili 45 i otpustili 40. Dominiraju pacijenti sa teškom kliničkom slikom. Svi koji se primaju zahtevaju kiseoničku terapiju”, naglasio je Svorcan.
Svorcan je apelovao na građane da poštuju sve preventivne mere kako bi rasteretili zdravstvo.
Gradska opština Kostolac sprovodi ROMACTED program u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Savetom Evrope, i ima za cilj promovisanje dobrog upravljanja lokalnih samouprava i osnaživanje romske zajednice na lokalnom nivou. Rezultat ove, ali i drugih aktivnosti u okviru ovog programa, je dobra saradnja između svih institucija na lokalu i zajedničko rešavanje problema građana.
Radove na jučerašnjem uređenju divljih deponija obišao je predsednik Gradske opštine Kostolac Serdžo Krstanoski, članovi Veća Gradske opštine Kostolac Miladin Radomirović i Bajram Morina, kao i koordinator za romska pitanja Memet Mecanovci.
Iz Saveta EU kažu da je ostalo ”još par sati” za eventualni dogovor, a EU ministri opštih poslova na agendi sutrašnjeg sastanka pitanje proširenja stavili su pod tačkom ”svi ostali poslovi”.
Istovremeno, najavljeno je da se pitanje proširenja neće naći ni na agendi sastanka lidera EU 27 koji na samit u Brisel dolaze 10. i 11. decembra.
“Nije nemoguće da se pitanje proširenja ne pokrene, ali agenda je već prepuna”, ocenjuju u Briselu.
Iz nemačkog predsedavanja Savetom EU kažu da su frustrirani zbog nemogućnosti napretka po pitanju pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju koji je, bar trenutno, blokirao proces usvajnja zaključaka o svim zemljama iz procesa prooširenja.
“Učinili smo sve što je bilo moguće da bi došlo do kompromisa, ali do ovoga trenutka to je nemoguće uraditi. Nezadovoljni smo činjenicom da Bugarska blokira pristupne pregovore zbog bilateralih istorijskih pitanja koja ne pripadaju kontekstu proširenja”, navodi visoki EU diplomata.
On navodi da je zbog blokade pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju, blokirana i Albanija.
“Cela stvar je blokirana, i to je zaista nepovoljno”, zaključuju u Briselu.
U Briselu napominju da se pregovori nastavljaju, ali da nema puno optimizma oko pozitivnog ishoda do kraja godine.
Siniša Mali je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.
Ističe da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.
Mali je potvrdio da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.
Dodaje da su u budžetu za narednu godinu planirana i izdvajanja za kapitalne javne investicije od 330 milijardi dinara jer se, kako kaže, pokazalo da kada država ulaže u auto-puteve, železnicu, industrijske parkove, mostove, da se na taj način podstiču i privatne investicije.
“Dakle sve te javne investicije podstiču i privatne investicije. Novi auto-putevi sa jedne strane podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a sa druge strane podstiču privatne investitore. Mi zato u narednoj godini imamo preko 330 milijardi dinara izdvojenih samo za kapitalne investicije”, objašnjava Mali.
Na spisku tih investicija nalaze se, navodi Mali, izgradnja Moravskog koridora, auto-put Preljina-Požega.
Ističe da će ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida 19 iznositi preko 700 milijardi dinara, odnosno preko šest milijardi evra.
“12,7 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda smo izdvojili da pomognemo našoj privredi, uspeli smo da je spasimo. Budžet za 2021. gledamo u okviru toga”, objašnjava ministar finansija.
Glasanje sudija biće održano od 7.30 do 15 sati.
Izbore će posmatrati Misija OEBS u Srbiji, predstavnici Udruženja sudija i tužilaca Srbije, zatim Alumni kluba Pravosudne akademije, Društva sudija Srbije i Odbor za ljudska prava Niš i pravosudna baza jug, objavila je Izborna komisija Visokog saveta sudstva.
Najveći broj posmatrača iz strukovnih udruženja imaće Udruženje sudija i tužilaca Srbije.
Na ovim izborima biraju se predstavnici sudija iz sudova svih nivoa, osim apelacionog, za članove VS S na mandat od pet godina.
Kandidati sa najviše osvojenih glasova biće predloženi na izbor u VS S poslanicima Narodne skupštine.
Aktuelnim članovima saveta mandati ističu u aprilu 2021. godine.
Izborna komisija VS S je istakla da je izbore potrebno sprovesti uz poštovanje svih epidemioloških mera, posebno ukazujući na veličinu prostorije u kojoj će se održavati glasanje, broj prisutnih lica, održavanje distance i nošenje zaštitne maske.
Uz pomoć misije OEBS-a, Komisija je za sve članove biračkih odbora i sudije glasače obezbedila dovoljan broj zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava, koji će biti predati članovima biračkog odbora prilikom podele materijala 3. i 4. decembra 2020. godine, navodi se u saopštenju.
Početkom novembra utvrđene su liste kandidata za nove članove V S S.
Kandidati za članove VS S za Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud i Upravi sud su sudija Upravnog suda Nikola Kitarović i sudija Vrhovnog kasacionog suda Zorana Delibašić.
Kandidature za predstavnike viših i privrednih sudova utvrđene sudiji Višeg suda u Požarevcu Branislavu Savoviću, sudiji Višeg suda u Kraljevu Milanu Davidoviću, sudiji Višeg suda u Novom Sadu Ivani Josifović i sudiji Višeg suda u Beogradu Mariji Aranđelović Jureša.
Za članove VS S za osnovne sudove, prekršajne sudove i Prekršajni apelacioni sud kandidovalo se 16 sudija, a to su: sudije Prekršajnog apelacionog suda Goran Božić, Miroslav Petrović i Miroslav Janjetović, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Nebojša Đuričić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu Žak Pavlović, sudija Osnovnog suda u Ivanjici Snežana Bjelogrlić, sudija Osnovnog suda u Somboru Nada Fridrih.
Takođe, sedam sudija Prekršajnog suda u Beoradu: Svetlana Planojević, Goran Milić, Dragica Barać, Ivana Vlaović, Predrag Bogavac, Ljiljana Petrović i Biljana Miilenić Veselinović i dvoje sudija iz Prvog osnovnog suda u Beogradu Vladan Mioljević i Vladana Vukčević-Jovanović.
Kandidati za člana VS S za sudove sa teritorije autonomnih pokrajina su sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić i Vukica Kužić.
Ustavom Republike Srbije, kao najvišim opštim pravnim aktom države propisano je da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a da je glasanje tajno i lično, dodaje se u saopštenju.
Dakle, Ustav propisuje najpre aktivno biračko pravo, odnosno pravo svakog punoletnog, poslovno sposobnog državljanina Republike Srbije da bira svoje predstavnike. Da bi se neko smatrao punoletnim, poslovno sposobnim državljaninom Republike Srbije logična pretpostavka je da je taj neko živ. Brojne objave koje smo mogli videti pre svega na društvenim mrežama poziva za glasanje preminulim licima, ne ulazeći pritom u to da li je ovde reč o zloupotrebi ili neažurnosti, ukazuju na to da se ostvarenje ovog segmenta izbornog prava ne može smatrati potpunim.
Ustavom je dalje propisano i pasivno biračko pravo, odnosno pravo svakog punoletnog, poslovno sposobnog državljanina Republike Srbije da bude biran. Nemogućnost predstavljanja programa i ideja opozicije na javnom medijskom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, odsustvo svake kritike vlasti, kako od strane opozicije, tako i struke na pomenutim medijima, svakodnevno najgore moguće satanizovanje i blaćenje predstavnika opozicije iznošenjem sudski dokazanih laži i uvreda od strane istih tih medija i predstavnika vlasti, a sve to potpomognuto tabloidima, dokaz su da je Ustavom zajemčeno pasivno biračko pravo samo mrtvo slovo na papiru, jer se lica koja ispunjavaju napred navedene uslove formalno mogu kandidovati na izborima, ali u navedenim okolnostima to svoje pravo suštinski ne mogu svi ostvariti. Sa druge strane građanima se na ovaj način uskraćuje pravo da pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno budu informisani o programima i aktivnostima svih političkih aktera.
Dalje, Ustavom je propisano da je izborno pravo jednako, što znači da svaki birač ima samo jedan glas na jednim izborima i da glas svakog birača ima jednaku vrednost. Praksa da pojedina lica na istim izborima glasaju na više biračkih mesta, kao i promene mesta prebivališta pojedinih lica neposredno pred pre svega lokalne izbore, o čemu svedoče brojne objave nažalost samo na društvenim mrežama, ali i istraživanja nažalost malobrojnih nezavisnih medija ukazuju na kršenje i ovog segmenta izbornog prava.
Izbori su slobodni, što podrazumeva obezbeđivanje slobodnog opredeljenja birača, kao i njihovu zaštitu od svakog uticaja koji bi onemogućavao izražavanje stvarne volje. Ako je danas opšte poznato da je preko 250.000 ljudi u našoj državi ucenjeno i osuđeno na jednoumlje i ćutanje ugovorom o privremenim i povremenim poslovima i ugovorom o radu na određeno vreme, da im je osim glasanja za one koji odlučuju o produženju tih istih ugovora nametnuto i aktivno učešće u izbornim kampanjama, da se glas obezbeđuje i obećanjem radnog mesta, obećanjem mesta za dete u vrtiću, obećanjem dodeljivanja javnih nabavki, te poklonima ugroženim kategorijama stanovništva u toku izbornih kampanja, zatim dupli birački spiskovi, kontrola izlaznosti ispred biračkih mesta i slučajevi takozvanog bugarskog voza, jasan su pokazatelj da glas na izborima u brojnim slučajevima ne predstavlja izražavanje stvarne volje birača, te da se izbori kod nas danas ne mogu smatrati slobodnim.
Na kraju, Ustav propisuje da je glasanje tajno i lično. Ako se prisetimo samo jednog snimka sa poslednjih izbora koji se takođe nije mogao videti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde je izvesna gospođa sprovodila ljude do mesta za glasanje, stajala sa njima iza paravana, pokazivala koji broj da zaokruže i nadgledala da li su birači postupili po njenom nalogu, pa čak umesto pojedinih birača lično zaokruživala određeni broj na listiću dok su ti birači stajali pored nje i sve to u prisustvu članova biračkog odbora čija je reakcija izostala, te ako se prisetimo svih onih slika sa društvenih mreža gde su birači morali pored zaokruženog broja na glasačkom listiću na kojem se nalazila vladajuća partija da slikaju svoju ličnu kartu, sve navedeno bi predstavljalo jasan pokazatelj grubog kršenja ustavne odredbe kojom se propisuje da je glasanje tajno i lično.
Ljudska prava predstavljaju granicu koju nijedna državna vlast ne sme da prekorači ukoliko je organizovana na demokratskim načelima, jer bez ljudskih prava nema ni demokratije u jednom društvu. Na ovom mestu pokušali smo da prikažemo stanje ljudskih prava u našoj državi, kroz analizu ostvarivanja samo jednog Ustavom zajemčenog prava.
Smatramo da naše sugrađanke i sugrađani zaslužuju da žive u državi koja je organizovana na demokratskim načelima i samim tim sposobna da obezbedi ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava. Verujući da je blizu dan kada ćemo imati mogućnost da se demokratskim putem izborimo da budemo slobodni ljudi i kada nas relevantne međunarodne institucije neće više prema stanju demokratije svrstavati u hibridne režime, požarevački odbor Stranke slobode i pravde ovom prilikom svim građankama i građanima čestita predstojeći Međunarodni dan ljudskih prava, zaključuje se u saopštenju Stranke slobode i pravde.
U Timočkoj Krajini se očekuje pojava vlažnog snega, a moguća je i kiša koja će se u toku noći ka utorku lediti pri tlu.
Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području jak i olujni, krajem dana i uveče u slabljenju. Jutarnja temperatura od 2 do 7, najviša dnevna od 6 do 12 stepeni.
Najjači udari vetra očekuju se pre podne na jugu Banata od 100 do 140 km/h (28 do 40 m/s), a u Beogradu od 70 do 80 km/h (20 do 23 m/s).
U Požarevcu će biti oblačno, hladnije, povremeno kiša. Vetar umeren i jak, ujutro povremeno i olujni, južni i jugoistočni, krajem dana i uveče u slabljenju.
Jutarnja temperatura oko 6, najviša dnevna oko 9 stepeni.
Štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini ( naročito na zgradama i krovovima, odžacima, šatorima, tendama, plastenicima…), problemi u transportu i saobraćaju (mogućnost prevrtanja automobila i kamiona…), štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću (lomljenje grana i slabijih stabala), problemi u građevinarstvu, opasnost od ozbiljnog povređivanja – do ugroženosti života ljudi i životinja, otežava već tešku situaciju ( šumski i drugi požari, ekološka katastrofa, ometanje akcija spašavanja), navodi se u upozorenju za Braničevski okrug RHMZ.
Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do 14. decembra, tokom celog perioda prolazna naoblačenja sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
Prva dva dana u košavskom području duvaće umeren i jak jugoistočni vetar, a na jugu Banata i sa olujnim udarima, od četvrtka u slabljenju, a krajem perioda u skretanju na sverozapadni. Dnevna temperatura u granicama proseka ili malo iznad proseka.
“Izvinjavam se dr Konu i Kriznom štabu zbog napada koji dolaze i iz stranke koju vodim. Izvinjavam im se, jer to ničim nisu zaslužili”, objavio je Aleksandar Vučić na zvaničnom Tviter nalogu predsednika Srbije.
Primetio je da se u Srbiji, nažalost, najmanje ceni odgovornost, a da bi pobedili politikanstvo i neozbiljnost, kako je ocenio, biće potrebno još mnogo vremena.
Član Predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović večeras je na TV Pink kritikovao izjave sa kojima je epidemiolog Kon izlazio u javnost od početka epidemije koronavirusa.
Džej je u nedavnom intervjuu izjavio da je u strogom karantinu zbog zdravstvenih problema koje ima i da bi korona virus bio poguban za njega.
“Ne smem nigde da izlazim da ne bih došao u rizik da se zarazim. Već sam imao zdravstvenih problema sa srcem i virus za mene može da bude koban. Ne viđam se sa čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem”, rekao je Džej.
Rođen je u višečlanoj porodici obućara Mazlama i radnice Gradskog Zelenila Barije Ramadanovski kao jedino muško dete. Porodica Ramadanovski vodi poreklo iz opštine Resan u Makedoniji. Rane godine života provodi u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu. Nakon razvoda roditelja izvesno vreme provodi živeći sa bakom po majci, da bi posle zbog sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji vreme do punoletstva proveo po domovima za vaspitanje dece i omladine.
U toku boravka u domu izučava autolakirerski zanat i nakon odsluženja vojnog roka posao dobija u Industriji poljoprivrednih mašina “Zmaj” gde se međutim ne zadržava dugo, i vraća se životu na ulici i sitnom kriminalitetu. U to doba muzikom se bavio amaterski.
Upoznavši se sa Marinom Tucaković, odlučuje se na prvi ozbiljniji korak u bavljenju muzikom. Sa pesmom “Zar ja da ti brišem suze” učestvuje na festivalu MESAM 1987. godine i osvaja drugo mesto. Tokom 1990tih bio je popularan u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji a naročito u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Dok je bio na vrhuncu popularnosti pravio je turneje po inostranstvu (u Nemačkoj, Švedskoj, Kanadi, SAD…)
Džej se takođe pojavio u filmu iz 1989. godine „Hajde da se volimo 2“, gde je izveo jednu od svojih, tada popularnih pesama, ”Slažeš li se ti”.
Na Grand festivalu 2008. godine je osvojio drugo mesto sa pesmom „Imati pa nemati”.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 14.486 osoba i registrovano je 5.809 slučajava zaraze.
Na respiratorima je 278 pacijenata.
Ukupno je 8.106 osoba hospitalizovano.
U Srbiji su od početka epidemije zvanično potvrđena 219.652 slučaja infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,89 odsto.
Do 15 časova 6. decembra u Srbiji je testirano ukupno 1.899.946 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Kon je za TV Pink kazao da smo u nedelji kada se očekuju efekti uvedenih mera i da se u poređenju sa podacima od prošlog petka i subote naslućuje da će ih biti.
“U Beogradu se naslućuje da će tog efekta biti, jer u poređenju sa podacima od prošlog vikenda, dolazi do blagog opadanja broja zaraženih“, rekao je Kon.
On je, međutim, ukazao da je pritisak na bolnice još uvek ekstremno veliki, da je u Beogradu skoro 1.000 hospitalizacija dnevno, a manje od 700 otpusta, kao i da je u celoj Srbiji oko 300 prijema dnevno.
“Sistem je prenapregnut, ali još uvek ima mesta, nijedan pacijent se ne ostavlja da nije zbrinut”, rekao je Kon.
Na pitanje da li će biti jačeg zatvaranja, ukoliko mere ne daju rezultate, Kon je kazao da su pred nama novi izazovi, slave, katolički Božić, Nova godina i dodao da postoje informacije da se prodaju aranžmani za doček Nove godine.
Dodao je i da “moramo na neki način odvratiti veliki upliv naših građana, kao što je bilo pred Uskrs“, jer svuda u Evropi je korona prisutna.
On je objasnio da ne možemo imati odjednom tolike količine vakcina kako bi se svi vakcinisali, i dodao da će se taj proces dešavati minimum godinu dana.
“Zbog toga su bitni planovi vakcinacije, prioriteti i uključivanje svim institucija koje potvrđuju bezbednost“, rekao je Kon.
U svim situacijama kada neko proizvodi nešto što je korisno, uvek se nađe neko ko pravi lažne kopije i pokušavaju da dođu do “lakog” novca, upozorio je on i ocenio da je bitno da se o tome govori, kako bi ljudi bili obavešteni da ne nasedaju.
Kako navode, šestosednu žičaru na Kopaoniku trenutno koristi po troje skijaša, postavljeni su razvodnici koji onemogućavaju skijašima da priđu jedni drugima, a redari su dužni da kontrolišu pridržavanje mera i da upozoravaju sve skijaše koji krše pravila.
Navode i da će svi koji se ne budu pridržavali mera biti udaljeni iz reda i neće moći da se ukrcaju na žičaru.
