Gradsko veće Grada Požarevca poziva sve građane, udruženja, stručnu javnost i druge zainteresovane subjekte da se upoznaju sa tekstom nacrta Plana javnih investicija za 2021. godinu (kao delu budžeta Grada Požarevca za 2021. godinu) i da daju predloge, sugestije i komentare.
Javna rasprava o Planu održaće se u periodu od 9. decembra 2020. godine do 15. decembra 2020. godine.
Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se Gradskom veću Grada Požarevca, putem elektronske pošte na adresu: up****@*******ac.rs ili poštom na adresu: Gradska uprava Grada Požarevca, ul. Drinska br. 2, Požarevac, za naznakom: ,,Za javnu raspravu o Planu investicija za 2021. godinu“.
Po okončanju javne rasprave, Gradsko veće Grada Požarevca će analizirati sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i na osnovu toga sačiniti Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i u roku od 10 dana od dana okončanja javne rasprave isti objaviti na internet stranici Grada Požarevca.
Među investicijama za 2021. godinu nalaze se broja asfaltiranja i rekonstrukcije ulica, a posebno izdvajamo prvu fazu sanacije Ratarske ulice u MZ “Burjan” koja vapi za rekonstrukcijom. Planirana je između ostalih investicija i sanacija trotoara u delu ulice Lole Ribara, desna strana (od ulice Sinđelićeve do ulice Jug Bogdanove) u MZ “Ćeba”.
U Požarevcu su tokom 2020. godine uređena blokovska parkiranja, a taj trend nastaviće se i u sledećoj godini uređenjem i najzahtevnijeg bloka “Đura”.
Na više objekata PU “Ljubica Vrebalov” biće rekonstruisana fasada. Grad Požarevac bi takođe sledeće godine mogao da dobije i kompletan video nadzor, a za te namene izdvojena su sredstva za opremu od nešto više od 23 miliona dinara.
Kompletan plan javnih investicija pogledajte OVDE.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da se radi na merama koje će biti uvedene za osobe koje dolaze iz inostranstva tokom praznika i istakao da će biti usvojene one mere da se zaštititi zdravstveni sistem.
– Radimo na tome šta ćemo sa merama za ljude koji zele da dođu. Mi smo svesni da ljudi ne dolaze ovde da bi sedeli kod kuće, jer i tamo gde žive su najstrože mere. Donećemo odluku da zaštitimo naš zdravstveni sistem, jer on to ne bi mogao da izdrži – rekao je Lončar za RTS.
Lončar je rekao i da nije za organizovanje proslava Nove godine.
Istakao je, takođe, da se mora naći rešenje za skijališta da rade trećinom kapaciteta.
– Bezbedno je kad skijate na stazi, ali moramo da nađemo rešenja za hotele, da se tu poštuju mere – rekao je Lončar.
On je naveo da niko “nije ćorav” i da je jasno da gazde pojedinih kafića otvaraju lokale za svoju ekipu i na taj način “varaju sami sebe”.
Lončar je naveo da mere daju rezultate, ali da nije realno da ih daju tako brzo i da će rezultati biti bolji ako se mere budu primenjivale.
Govoreći o neujednačenim stavovima medicinskog i političkog dela Kriznog štaba, Lončar je kazao da lekari stvari sagledavaju iz jednog ugla, ali i da postoji tačka gledišta prema kojoj treba zaraditi novac kojim se kupuju lekovi i medicinska oprema i kojim se povećavaju plate.
– Pogledajte koliko je bilo zemalja sa zatvaranjem, da im je propala ekonomija, a da nisu dobile nekakav validan rezultat. Ono što je nama neophodno je jedinstvo. Strpite se da pobedimo koronu – rekao je Lončar.
On je naveo da će mala količina vakcina stići do kraja godine jer ih nema dovoljno, a da će ih dovoljno biti tek na jesen sledeće godine, kada ćemo moći da odahnemo.
– Do tada moramo da budemo disciplinovani, do leta nam sledi borba – kazao je Lončar.
U okolnostima kada se u toku dana testira i više od dvadeset hiljada građana, jasno je koliki posao obavljaju zaposleni u državnim laboratorijama. U Ministarstvo zdravlja stigao je ovih dana dopis u kome udruženje privatnih laboratorija traži da se uključi u pi-si-ar testiranje.
Ukoliko želite na lični zahtev da obavite pi-si-ar testiranje na koronavirus to možete uraditi u gotovo svim domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje Srbije, državnim referentnim laboratorijama.
Iako bi bilo od velikog značaja, jer bi pre svega smanjilo gužve, ovakva testiranja ne rade se ni u jednoj privatnoj laboratoriji.
One bi trebalo da ispunjavaju niz kriterijuma, između ostalog, da poseduju određeni biosigurnosni nivo, organizaciju rada koja ne bi dovela do kontaminacije prostora, a postoje i uslovi koji se odnose na osoblje koje tamo radi.
Te uslove, očigledno, do sada nije stekla nijedna privatna laboratorija.
“Mi nismo odbijeni da radimo testove, nego je to zaustavljeno do daljeg. Ovaj zahtev postoji i očekujemo da će stručne službe Ministarstva zdravlja kada utvrde da je potrebna pomoć državnom sistemu dati to odobrenje”, kaže prof. dr Milena Švabić Vlahović iz “Akvalaba”.
Ministarstvo je izdalo više od 120 potvrđujućih rešenja privatnim laboratorijama, ali samo za serološko i antigeno testiranje, što znači da više od 120 laboratorija ima u ponudi ove testove.
One su uključene u sistem nadzora, odnosno u obavezi su da obaveštavaju Institut za javno zdravlje o broju testiranih i broju pozitivnih pacijenata.
U okruženju i EU pi-si-ar može da se radi i kod privatnika
Kada je pi-si-ar u pitanju, zahteve za dozvolu za rad u Ministarstvu zdravlja predalo je više privatnih laboratorija, ali su oni odbijeni, kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.
Vlasnici privatnih laboratorija tvrde da im nije jasno zašto im se zabranjuje da rade ovu vrstu testova kad imaju sposobne stručnjake i savremenu opremu sa kojom već godinama uspešno testiraju pacijente na HIV, SARS, MERS.
U državama iz našeg okruženja kao i u celoj Evropi, pi-si-ar testiranje može da se uradi i u državnim i u privatnim laboratorijama i klinikama.
Ipak, u praksi kako nezvanično saznajemo, pojedine privatne laboratorije rade pi-si-ar testove, čak i u kućama pacijenata.
“Jedina smo zemlja u svetu gde privatna praksa nije uključena. Ne mogu građani da biraju da li će raditi testove u državnim ili privatnim laboratorijama. To je tako, kako je navedeno, jer smo privatna svojina, to je jedini razlog. Ne zato što nemamo opremu. Niko nije došao da kontroliše opremu, ni kadar, ni uslove rada”, navodi Mirjana Sarkić iz Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova.
Iako privatne laboratorije, kako smatraju u Ministarstvu, ne ispunjavaju kriterijume za pi-si-ar testiranja, za serološka imaju dozvolu, jer se u tom slučaju samo uzima krv u kojoj se traži prisustvo specifičnih antitela, što predstavlja rutinsku dijagnostiku koja može da se obavi u bilo kojoj mikrobiološkoj laboratoriji.
Gužvi nema, jer onog momenta kada se pojavi veći broj građana, otvaraju se dodatni punktovi za prijem pacijenata.
Privatnici smatraju da bi pi-si-ar testiranjem mogli da olakšaju evidenciju bolesnih i zaraženih ljudi, pa su zato i ovih dana uputili nova pitanja Ministarstvu zdravlja, nadajući se da će možda dobiti pozitivan odgovor.
Pretežno oblačno, mestimično s kišom i maksimalnom dnevnom temperaturom do 10 stepeni, na jugoistoku Srbije.
Na visokim planinama i u Timočkoj Krajini moguće je provejavanje slabog snega.
Posle podne u jugozapadnim, do kraja dana i u toku noći i u ostalim krajevima zemlje, prestanak padavina i delimično razvedravanje.
Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području povremeno jak i olujni, krajem dana u slabljenju.
Jutarnja temperatura od 0 do 5 stepeni, najviša dnevna od 3 stepena u Timočkoj Krajini do 10 na jugoistoku Srbije.
I u Požarevcu pretežno oblačno, povremeno sa kišom. Uveče prestanak padavina i delimično razvedravanje.
Vetar umeren i jak, južni i jugoistočni, sa povremenim udarima olujne jačine, krajem dana u slabljenju.
Jutarnja temperatura oko 3, najviša dnevna oko 6 stepeni.
Prognoza za narednih sedam dana
U četvrtak će biti malo i umereno oblačno i suvo. U petak postepeno povećavanje oblačnosti. Tokom pre podneva će se zadržati suvo vreme. Sredinom dana na jugozapadu, posle podne i u ostalim krajevima mestimično se očekuje kiša, na visokim planinama provejavanje snega.
Za vikend i početkom naredne sedmice zadržaće se oblačno mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
Temperatura u većini mesta oko prosečnih vrednosti.
UPOZORENJE NA JUGOISTOČNI VETAR OLUJNE JAČINE
U toku noći (08./09.12.) i sutra u košavskom području duvaće jak i olujni jugoistočni vetar (košava) na jugu Banata i u Beogradu povremeno sa udarima od 17 do 20 m/s.
Sutra (09.12.) posle podne i krajem dana vetar u postepenom slablјenju.
Devetog decembarskog dana, pre tačno trideset godina, građani Srbije izašli su na prve neposredne izbore nakon 1945. godine, a više od sedam miliona upisanih birača dobilo je priliku da izabere prvi saziv višestranačkog parlamenta, kao i predsednika Srbije.
Raspad Saveza komunista Jugoslavije u januaru 1990. godine rezultirao je uvođenjem višestranačkog sistema u republikama članicama SFRJ, a prvi su na birališta, već u aprilu, izašli Slovenci i Hrvati. Sedam meseci kasnije glasalo se i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a krug su zatvorile Srbija i Crna Gora, koje su prve višepartijske izbore raspisale za isti datum – 9. decembar 1990.
Politički život u prvoj godini obnovljenog višestranačja u Srbiji obeležile su tri političke partije – Demokratska stranka, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije, koje su predvodili Dragoljub Mićunović (DS), Vuk Drašković (SPO) i Slobodan Milošević (SPS).
Prvi parlamentarni izbori sprovedeni su prema većinskom dvokružnom sistemu, Srbija je bila podeljena na 250 izbornih jedinica, a na svakoj od njih biran je po jedan narodni poslanik. Ukoliko nijedan od kandidata ne bi osvojio više od pedeset odsto glasova izašlih birača, pobednik bi bio odlučen u drugom krugu, između dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga.
Većinski izborni sistem primenjen je samo na parlamentarnim izborima 1990. godine, da bi već dve godine kasnije bio zamenjen proporcionalnim izbornim sistemom sa devet izbornih jedinica.
Glasalo više od pet miliona birača
Na prvim višepartijskim izborima glasalo je više od pet miliona birača, što predstavlja najveću izlaznost u tridesetogodišnjoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji. Za ukupno 44 kandidatske liste glasalo je 5.030.440 birača (71,49 odsto od broja upisanih), a u prvom krugu izabrano je 96 narodnih poslanika. Ostalih 154 mandata podeljeno je u drugom krugu izbora 23. decembra.
S obzirom na to da su izbore bojkotovale stranke koje predstavljaju kosovske Albance, SPS je na Kosovu i Metohiji osvojio 30 od ukupno 34 mandata, a u pet izbornih jedinica socijalisti nisu imali protivkandidate.
Rezultati izbora nisu realno odslikavali volju birača, jer je Socijalistička partija Srbije, zahvaljujući većinskom izbornom sistemu, osvojila čak 194 mandata, odnosno 77,6 odsto, iako je dobila tek 46,1 odsto glasova. Drugo mesto zauzeo je Srpski pokret obnove sa gotovo 16 odsto glasova, ali tek 19 poslaničkih mandata (7,6 odsto).
Slobodan Milošević, potpisivanje Dejtonskog sporazuma, Foto: NATO // Flickr
Još lošije je prošla Demokratska stranka, čijih je 7,5 odsto glasova pretočeno u svega sedam mandata (2,8 odsto). Zanimljivo je i da su demokrate svih sedam poslaničkih mesta osvojile u Beogradu. Preostali mandati pripali su manjinskim strankama (13) i različitim grupama građana (osam).
Pobeda Slobodana Miloševića na istovremeno održanim predsedničkim izborima bila je ubedljiva, a prvi lider SPS slavio je već u prvom krugu. U konkurenciji čak 32 kandidata, Milošević je osvojio skoro 3,3 miliona glasova, nadmašivši tako rezultat svoje partije na parlamentarnim izborima za bezmalo milion glasova.
Drugo mesto osvojio je Vuk Drašković sa nešto više od 820.000 glasova, dok je trećeplasirani bio kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu Ivan Đurić, koji je osvojio nepunih 280.000 glasova. Predsednički kandidat bio je i Vojislav Šešelj, tada ispred Grupe građana, koji je ostvario skroman rezultat od oko 96.000 glasova.
Opozicija je pokušala da ospori legitimitet izbora ukazujući na brojne izborne mahinacije, poput višestrukog glasanja, zloupotrebe glasanja putem pisama i manipulacije u samom brojanju glasova. Ipak, međunarodni posmatrači dali su prvim višestranačkim izborima u Srbiji prelaznu ocenu.
Vlada izabrana svega 23 dana posle izbora
Broj poslaničkih mesta koje su na prvim izborima osvojili socijalisti (194) ostaće zabeležen u tridesetogodišnjoj višestranačkoj istoriji u Srbiji kao apsolutni rekord po broju mandata koji je pripao jednoj političkoj partiji.
Za premijera je već 15. januara 1991. godine, svega 23 dana nakon održanih izbora, izabran Dragutin Zelenović, a kuriozitet je činjenica da je to bila jedina jednopartijska vlada, jer su sve naredne bile koalicione, prenosi N1.
Bez obzira na to da li vodite popularan blog ili se tek upuštate u blogerske vode, uvek ima mesta za unapređenja. Kako da povećate broj svojih pratilaca i zadržite verne čitaoce neka su od glavnih pitanja za koje blogeri traže odgovor. Ukoliko ste i vi jedan od onih koji traži način da poboljša svoj blog i iskustvo svoje čitalačke publike, preporučujemo vam četiri korisne strategije.
Zbog čega maksima „sadržaj je kralj“ nema rok trajanja? Da li je vaš veb sajt dostupan svim čitaocima, zašto su važne društvene mreže, kako vam nativni oglasi mogu pomoći da učinite blog boljim? Odgovori na ova pitanja čekaju vas u tekstu. Pročitajte.
Učinite vašu veb stranicu dostupnom svima
Vremena kad su čitaoci mogli samo uz pomoć računara mogli pristupiti na Internet davno su prošla. Danas prosečni Internet korisnik i čitalac vašeg bloga može biti vlasnik više uređaja. Tablet, laptop, mobilni telefon, pa čak i smart TV može biti sredstvo kojim će pratiti onlajn sadržaje. S obzirom na to da ne možete znati koje uređaje čitalac koristi za čitanje vašeg bloga, velike su šanse da ne znate ni to koliki broj pratilaca izgubite samo zbog nedostatka podrške. Ukoliko vaša veb stranica nije prilagođena mobilnim uređajima, možda gubite potencijalno verne čitaoce. Statistike pokazuju da će u narednim godinama sve više ljudi pretraživati veb upravo sa mobilnih telefona.
Takođe, koliko god neverovatno zvučalo, i dalje postoje ljudi koji koriste Internet Explorer. Među njima su možda i vaši čitaoci. Iako to znači da morate malo više pažnje posvetiti tome da svoj blog učinite vidljivim i na ovakvim „zastarelim“platformama, nemojte odustati. Na kraju krajeva, zar nije povezivanje sa svakim čitaocem jedan od glavnih razloga što ste pokrenuli svoj blog?
Posvetite vreme kreiranju kvalitetnog sadržaja
Koliko puta ste samo čuli onu čuvenu rečenicu „sadržaj je kralj“? Stručnjaci s razlogom preporučuju blogerima godinama unazad (a izgleda da će nastaviti u godinama pred nama) da posebnu pažnju posvete kreiranju kvalitetnog i relevantnog sadržaja.
Zar nije u tome suština: privući publiku originalnim i jedinstvenim tekstom i poboljšati čitalačko iskustvo? Sadržaj je najvažniji jer predstavlja okidač interakcije između autora i čitaoca. Osim toga, svojom doslednošću i relevantnošću on postaje nešto poput lepka ili magneta za publiku. Kada nudite vrednost svojoj ciljnoj grupi, vi stvarate vrednost za čitaoce u najširem smislu, i tako brendirate svoj blog.
Ne zanemarujte društvene mreže
Društvene mreže su izvor prihoda za mnoge blogere. Bez obzira da li je reč o modnim blogerima, kulinarskim sajtovima, blogovima posvećenim automobilima – neporeciva je činjenica: društveni mediji i te kako mogu unaprediti rad bloga.
Mnoga mala (a i velika) preduzeća danas oslanjaju se na moći i uticaje Fejsbuka, Instagrama i Tvitera. Premda je sasvim sigurno da ne možete biti efikasni kao poznati marketing magovi, to nije razlog da ne pokušate i ne pronađete društvenu platformu koja vam odgovara.
Ukoliko ne vidite način da privučete publiku na tviteru, možda je Instagram vaša mreža. Pokušajte svaku od njih, dok ne otkrijete šta najviše prija vašem senzibilitetu i – još važnije – šta najbolje radi za vaš blog. Društveni mediji mogu učiniti čuda!
Isprobajte nativne oglase
Sigurno ste i vi jedan od onih kojima se već pomisao na oglase ne dopada. Niko ne voli da mu usred čitanja omiljenog bloga iskoči velika svetleća reklama, zar ne? No, šta ako vam kažemo da postoji način da imate oglase na svom blogu koji ni na jedan način neće ometati korisničko iskustvo? U pitanju su nativni oglasi koji, kao što im sam naziv kaže, na prirodan, potpuno spontan i nenametljiv način plasiraju relevantne sadržaje.
Možete povećati svoje prihode postavljanjem oglasa koji se tematski uklapaju sa sadržajem i veb dizajnom vašeg bloga. Pošto napravite nalog na platoformi za nativno oglašavanje, izaberete nativne vidžete različitih dimenzija, koji uz to prate nišu i izgled vašeg sajta. Na ovaj način zaintrigiraćete svoju publiku, ne opterećujući ih nerelevantnim sadržajima – i uz to zaraditi.
Tačan datum novog zasedanja Kriznog štaba još nije poznat, a prema nezvaničnim informacijama, održaće se najkasnije do petka.
Krizni štab za borbu protiv kovida 19 bi u narednim danima trebalo da održi sednicu, a glavna tema ovaj put biće nove mere za sve naše građane koji bi u narednom periodu trebalo da dođu u Srbiju za praznike. To je potvrdio i epidemiolog Predrag Kon.
“Medicinski deo Kriznog štaba svakodnevno raspravlja o novim merama. Mi smo predloge napisali, uobličili i poslali na razmatranje. Oni se tiču prvenstveno mera za naše građane koji dolaze za novogodišnje i božićne praznike u Srbiju – kazao je Kon.
Među tim predlozima je uvođenje PCR testiranja pri ulasku u našu zemlju, ali i potencijalni karantin i izolacija.
“Tu mora priprema da se napravi, moraće da budu karantini i izlolacije, o tome će biti reči na sledećem sastanku”, rekao je on.
Na pitanje da li će za njih biti obavezan PCR test, on je rekao da je struka “kompletno predložila šta će da se radi”, ali i naglasio da je “zatvaranje granica nemoguće”.
“Predložili smo šta treba da se radi, medicinski deo kriznog štaba. Nema alternative, alternativa je ulazak velikog broja ljudi koji ne znaju da su zaraženi, razviće bolest i tražiće hospitalizaciju u Srbiji, to ne može da se očekuje da Srbija izdrži. Zatvaranje granice je nemoguće, ako država donese mi to nećemo imati ništa protiv. Jasno je da mora tek da se raspravi”, rekao je dr Kon.
On pojašnjava i da je odlučeno da bude maksimalnog zatvaranja, onda svakako ne bi bilo ovako velikih brojeva, ali istovremeno bi stao život.
“Nije na meni da to procenjujem. Nije naš najveći problem ono što se desilo, već ono što će doći. Mi moramo gledati unared, dolaze novogodišnji praznici, čak i ako uspemo sa ovim merama da malo smirimo to, sa ponašanjem kao da se ništa ne dešava, imaćemo eksploziju posle Nove godine”, jasan je naš stručnjak.
Epidemiolog ističe da se na početku svakog sastanka vrši procena situacije, pa se onda govori o merama, a kada i da li će biti usvojene saznaćemo nakon sednice, ali da se mora razmišljati o novim merama budući da je naš zdravstveni sistem takav pritisak ne bi mogao da izdrži.
Čini se, da su celokupne situacije sve više svesni i naši građani u dijaspori.
Željni su da dođu u svoju zemlju, da vide rodbinu i prijatelje, “napune baterije” u rodnom kraju, proslave praznike uz ovdašnju tradiciju i običaje, ali ovog puta, kako su mnogi naveli, sila zakon menja, pa će Božić i Novu godinu obeležiti u zemljama u kojima žive i rade, u poštujući mere uvedene zbog korona virusa.
Postojeće mere ostaju i za praznike?
Govoreći juče o tome što su mnogi građani već rezervisali mesta za proslavu Nove godine, Kon je istakao da “to nije realno”.
“To što neki ljudi rade, pa rezervišu proslave i dočeke Nove godine, to jednostavno nije realno u ovom trenutku”, jasno i glasno poručuje dr Predrag Kon.
Podsetimo, u Srbiji je trenutno na snazi zabrana rada kafića, restorana, klubova i svih drugih ugostiteljskih objekata radnim danima posle 17 časova, ali i vikendom. Zasad, zvanično, samo do 15. decembra, ali nema skoro nikakve dileme da će ona biti produžena. A nije isključeno ni donošenje novih mera.
“Za praznike situacija će biti teška jer će pritisak na bolnice biti i dalje veliki. Mere će biti na snazi dokle god to bude trebalo, lično mislim da bi one mogle da budu i oštrije”, rekao je pre par dana dr Kon.
Oni koji prime rusku vakcinu “sputnjik” protiv koronavirusa moraju dva meseca da se uzdrže od alkohola, izjavila je šefica ruske službe za zaštitu potrošača i nadzor Rospotrebnadzor Ana Popova.
“Konzumiranje alkohola mora da prestane najmanje dve nedelje pre imunizacije, a oni koji prime prvu dozu moraju se uzdržati od alkohola u naredna 42 dana”, izjavila je Popova u utorak za Radio Kosmolskaja pravda.
Popova je savetovala građane i da ne puše pre i posle vakcinacije, upozorivši da duvanski dim iritira pluća i smanjuje imuni odgovor.
Kako prenosi “Moskov tajms” posle upozorenja Popove, oglasio se Aleksandar Ginsberg, šef državnog istraživackog centra “Gamaleja”, koji je razvio “sputnjik”.
Ginsberg je rekao da, iako ne treba uživati u alkoholu pre ili posle vakcinisanja, “jedna čaša šampanjca nikada nikome nije naškodila”, navodi “Moskov tajms”.
Ruska akcija vakcinisanja započela je ovog vikenda u Moskvi, a do sada je, prema procenama, oko 100.000 Rusa primilo “sputnjik”, uključujući učesnike testiranja i pripadnike vojske.
U utorak. 8. decembra, u prostorijama Centra za kulturu, dodeljene su nagrade najboljima na upravo održanoj XIII Smotri dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja “Živka Matić”.
Ovogodišnji festival je održan uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Selektor je bio Aleksandar Lukić, urednik.
Predsednik žirija, reditelj Miloš Jagodić, pročitao je obrazloženja dodeljenih nagrada. Direktorka CZK Požarevac, Galina Perić, dodelila je nagrade a zatim, prigodnim govorom, proglasila ovogodišnji festival završenim.
-Žiri 13. Smotre dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja „Živka Matić“ u sastavu: Marija Vajner (član), Valentino Oljača (član) i Miloš Jagodić (predsednik), posle odgledanih snimaka svih predstava, donosi sledeće odluke: Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljuje se JELENI JOVANOVIĆ za ulogu Katarine u predstavi „Crna dama“ Gradskog pozorišta Jagodina. Njena nadahnuta i uverljiva igra imala je snagu tragedije i zaigranost deteta, a precizno odabrana glumačka sredstva usmeravala su energiju i način igre kompletnog ansambla.
Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljuje se NEMANJI RADIVOJEVIĆU za ulogu Policajca u predstavi „Pojava postaje masovna“ Centra za kulturu „Sveti Stefan despot srpski“ iz Despotovca. Bogatim glumačkim izrazom, lavirajući između komedije i farse, on je slojevito dočarao svoj lik, a energijom i razigranošću bio je pokretačka snaga cele predstave.
Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se POZORIŠTU „MASUKA“ iz Velike Plane za predstavu „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa u režiji Pavla Jozića. Vođen slojevitim i zanimljivim rediteljskim postupkom, u metaforičnom scenskom prostoru, veoma ujednačen glumački ansambl uspeo je da apsurdnu i tragičnu priču transponuje u autentičnu pozorišnu formu uzdignutu na nivo simbola, navodi se u obrazloženju žirija.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 57 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 2.062, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 20.514 osoba i registrovano je 7.818 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 289 pacijenata.
Ukupno je 8.317 osoba hospitalizovano.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 234.027 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,88 odsto.
Do 15 časova 8. decembra u Srbiji je testirano ukupno 1.936.157 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
U Braničevskom okrugu danas je registrovano ukupno još 263 slučaja virusa COVID-19.
U Požarevcu je prema današnjem izveštaju ZZJZ registrovano još 96 pozitivnih, 35 u Petrovcu na Mlavi, 16 u Malom Crniću, 60 u Velikom Gradištu, u Golupcu 17, u Kučevu 27, u Žabarima 3 i u Žagubici 9.
Od početka epidemije COVID-19, u Požarevcu je ukupno registrovano 2066 pozitivnih na ovaj virus. /ažurirani podaci u 19.20h/
Aplikacija koju je Kasim Kan razvio u saradnji s Martinom Bazantom i Džonom Bušom koristi teoretski model za izračunavanje sigurnih vremena izloženosti i nivoa zauzetosti prostorija.
Aplikacija COVID-19 Indoor Safety Guideline naravno nije nepogrešiva, ali može da pomogne.
Kako bi se ublažilo širenje kovida 19, zvanične smernice javnog zdravstva preporučile su razna ograničenja. One najbitnije svode se na sledeće: nosite maske, održavajte dva metra razmaka, ne provodite više od 15 minuta u blizini drugih, naročito ne u zatvorenom prostoru, ne stvarajte gužve i redovno provetravajte prostoriju u kojoj se nalazite.
Sve je više naučnih dokaza o prenošenju kovida 19 putem vazduha, do kog dolazi kad se zarazne kapljice aerosola razmenjuju udisanjem zajedničkog vazduha u zatvorenom. Uprkos tome još uvek nisu donete sigurnosne smernice koje uključuju sve relevantne varijable, prenosi tportal.
Uz pomoć aplikacije COVID-19 Indoor Safety Guideline prilagođavanjem specifikacija prostorije, brzine ventilacije i filtracije, upotrebe maske, respiratornih aktivnosti i tolerancije na rizik, možete videti kako najbolje ublažiti prenos kovida 19 u različitim zatvorenim prostorima.
Na primer – ako podesite da ste u učionici na predavanju na kom svi nose maske, sede i šapuću, a u njoj je 10 ljudi, oni će biti pod rizikom posle četiri dana. U crkvi u kojoj ljudi ne nose maske, stoje i pričaju, i unutra ih ima 50, posle 39 minuta postaju potencijalno zaraženi.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu i Uprave kriminalističke policije, u zajedničkoj akciji, uhapsili su D. M. (1986) iz Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela razbojništvo i teška krađa.
Sumnja se da je on maskiran, juče oko 17 časova, budakom razbio izlog jedne menjačnice i, uz pretnju replikom pištolja, od dvadesetsedmogodišnje radnice oteo više od 400.000 dinara i oko 1.000 evra.
Foto: MUP
Tom prilikom, radnica menjačnice zadobila je lake telesne povrede.
D. M. se sumnjiči i da je u noći između 29. i 30. novembra ove godine provalio u jednu prodavnicu u Požarevcu iz koje je ukrao prehrambene proizvode vredne oko 140.000 dinara i laptop.
Prilikom pretresa stana u kome se skrivao policija je pronašla sav novac, kao i ostale predmete koji će biti vraćeni vlasnicima.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Danas se navršava 40 godina od ubistva člana legendarnih “Bitlsa” Džona Lenona kojeg je u Njujorku ubio poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen.
Slavni Lenon ubijen je 8. decembra uveče 1980. godine ispred zgrade Dakota u Njujorku, nedugo pošto je dovršio jedan svoj album.
Čepmen je pucao nekoliko puta Lenonu u leđa dok se sa suprugom Joko Ono vraćao kući.
Ubica izdržava doživotnu kaznu.
Vest o smrti Lenona potresla je svet.
Tadašnji američki predsednik Ronald Regan izjavio je da je to “velika tragedija”, dok su hiljade obožavalaca odmah izašle na ulice Njujorka i ispred zgrade gde je Lenon ubijen, prenela je agencija Frans pres.
Mediji su tada Lenonovu smrt uporedili sa ubistvom Džona Kenedija i Martina Lutera Kinga.
Lenon, rođen 9. oktobra 1940. u Liverpulu, bio je pevač, kompozitor i gitarista grupe “Bitls”. Njegova veoma kreativna karijera imala je i epizode političkog aktivizma, glume i spisateljstva.
Lenon i drugi član “Bitlsa” Pol Makartni su duboko uticali na razvoj pop i rok muzike i njihove pesme su rangirane među najbolje i najslušanije pesme svih vremena. Lenonove najpoznatije solo pesme su “Imagine”, “Jealous Guy” i “Give Peace A Chance”.
Lenon je ostao inspiracija za mnoge muzičare i bendove, a predmeti koje je on posedovao i dalje dostižu velike cene na aukcijskim prodajama.
Klavir na kojem je Lenon komponovao pesmu “Imagine” prodat je 2000. godine u Londonu za 2,45 miliona evra, a jedna od njegovih gitara za više od dva miliona dolara 2015. u SAD.
Autor knjige o “Bitlsima” Sten Kuesta naglasio je vanvremensku lepotu nekih Lenonovih pesmama ističući komad “Jealous Boy”.
“Lenon je bio prirodni genije za muziku i bio je najintuitivniji član Bitlsa, jedini koji je mogao da komponuje ‘Strawberry fields forever’, a to nije urađeno ni pre ni posle njega”, rekao je Kuesta.
WhatsApp uvodi nove uslove korišćenja, a svi koji ih ne budu prihvatili izgubiće pristup toj popularnoj platformi za dopisivanje, koja je u vlasništvu Facebooka.
Korisnici aplikacije WhatsApp imaju vremena do februara razmisliti o promeni uslova korišćenja te aplikacije, koju kompanija želi da uvede početkom iduće godine. Tako barem poručuju iz WABetainfo, koji su uočili i putem weba podelili snimke ekrana koji pokazuju najavljene promene.
Dodirom na Pristajem (Agree) prihvaćate nove uslove koji stupaju na snagu 8. februara 2021. godine, vidi se na jednom snimku ekrana.
Nakon tog datuma moraćete da prihvatite nove uslove korišćenja kako biste mogli da nastavite da koristite WhatsApp ili jednostavno uvek možete da izbrišete svoj korisnički račun, piše nadalje.
Malo je verovatno da će većina korisnika hteti da izbriše svoje korisničke račune jer je WhatsApp ipak i dalje najpopularnija aplikacija za dopisivanje u svetu – dnevno se putem ove aplikacije šalje oko 100 milijardi poruka.
Službene reakcije iz WhatsAppa o mogućim promenama zasad nema, ali potvrdili su da korisnici koji ne prihvate nove uslove do 8. februara neće moći nakon tog datuma da koriste aplikaciju.
WhatsApp je nedavno izneo planove za više interakcije s kompanijama, odnosno više interakcije između privatnih korisnika i kompanija isključivo putem aplikacije.
Postoje i planovi za omogućavanje korisnicima da kupuju proizvode isključivo iz aplikacije, a istraživanje te kompanije pokazalo je da korisnici preferiraju da kontaktiraju s firmama radi pomoći o informacijama te da će tako pre kupiti proizvod, prenosi Zimo.
Protekle sedmice WhatsApp je uveo još jednu veliku promenu – interaktivne pozadine ekrana, koje omogućuju postavljanje jedinstvenog izgleda chata sa svim korisniku najdražim ili najbitnijim kontaktima.
Zbog bogatstva termomineralnih voda i raznovrsnih sadržaja, Lukovska i Prolom banja i u vreme epidemije popunjavaju većinu svojih kapaciteta. Rad su organizovali u skladu sa najnovijim merama kako bi se zaštitili i gosti i zaposleni.
U Prolom i Lukovskoj Banji trenutno boravi više stotina gostiju. Smeštajni kapaciteti popunjeni su u skladu sa propisanim merama zaštite od koronavirusa.
U vikendu za nama dodatno su sprovedene nove mere o radu restorana i velnes sadržaja.
“U Prolom Banji odgovorno i organizovano poštujemo sve mere kako bi svi naši gosti bili zaštićeni i bezbedni. Od petka, od 17 časova i tokom celog vikenda u skladu sa najnovijim merama nije bilo gostiju sa strane, već su svi sadržaji bili namenjeni isključivo gostima koji se već nalaze u hotelu “Radan”, kaže Marina Cvretković iz Prolom Banje.
“U samom hotelu su sve mere preduzete u skladu sa preporukama, tako da se poštuje distanca. Svi gosti, kao i naši zaposleni nose maske. Vrši se redovna dezinfekcija svih prostorija, tako da gosti mogu da uživaju u svim potencijalima Lukovske Banje.”, kaže Marko Gašić iz Lukovske Banje.
U skladu sa situacijom, menjaju se i navike gostiju, a ponuda prilagođava maksimalnim merama zaštite. Tako će i predstojeći novogodišnji praznici ovog puta izgledati drugačije od ustaljenih proslava uz muziku i slavlje u restoranu.
“Planiramo i da na jedan odmeren način obeležimo i novogodišnje i Božićne praznike. U ponudi je velnes program koji podrazumeva korišćenje bazena, spa centra, bazar na otvorenom, novogodišnju šetnju, tako da će to biti porodični, drugačiji, ali odmeren, u skladu sa svim merama, bezbedan doček”, kaže Marina Cvetković.
Za razliku od prethodnih godina, ove će boraviti uglavnom domaći gosti, među kojima je sve više mladih i porodica sa malom decom, jer su banjski sadržaji u potpunosti prilagođeni njima.
Tim “Kreni-promeni” jedan je od inicijatora akcije preusmeravanja budžetskih sredstava iz lokalnih samouprava za lečenje dece koja boluju od teških i retkih bolesti.
U ovom trenutku budžetska sredstva, koja su prevashodno bila namenjena za proslavu novogodišnjih praznika, za lečenje bolesnih mališana preusmerilo je sedam gradova u Srbiji – Užice, Zrenjanin, Kragujevac, Vladičin Han, Pirot, Sombor i Veliko Gradište.
“Sve više je dece koju lečimo SMS porukama, ta deca imaju male šanse da prežive i mislimo da baš sad imamo priliku da im tu šansu pružimo budući da taj novac postoji – on je izdvojen za Novu godinu, a evidentno je da se neće potrošiti zbog situacije sa koronavirusom”, kaže Kristina Urošević.
Ona ocenjuje kao nerazumno trošiti novac na “online proslave”, već da ovu Novu godinu “proslavimo znajući da smo nekom drugom pružili šansu da proslavlja druge nove godine”.
Iz tima “Kreni promeni” kažu da su takav apel uputili i gradu Beogradu, ali da zasad nema odgovora od gradskih čelnika na koji način će se utrošiti novac koji je izdvojen za proslavu Nove godine.
Oni podsećaju da je trenutno u još 20 gradova širom Srbije pokrenuta takva peticija koju je potpisalo oko 90.000 ljudi.
U većem delu zemlje malo i umereno oblačno i suvo, sa maksimalnom dnevnom temperaturom do 12 stepeni.
U Timočkoj Krajini oblačno i tmurno. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području jak i olujni.
Jutarnja temperatura od 1 do 5 stepeni, a najviša dnevna od 6 do 12 stepeni, u Timočkoj Krajini oko 3 stepena.
U toku noći na jugu i jugozapadu novo naoblačenje mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
I u Požarevcu malo i umereno oblačno i suvo sa sumčanim intervalima. Vetar umeren i jak, jugoistočni. Upaljen žuti meteoalarm.
Jutarnja temperatura oko 3, a najviša dnevna oko 9 stepeni.
Prognoza za narednih sedam dana
U sredu oblačno i vetrovito mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom. Vetar umeren, u košavskom području jak, a na jugu Banata i sa udarima olujne jačine, južni i jugoistočni.
Od četvrtka se očekuje slabljenje vetra. U četvrtak uglavnom suvo, a u petak i za vikend prolazna naoblačenja sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
Početkom naredne sedmice suvo sa dnevnom temperaturom u granicama proseka za ovo doba godine.
Narodni poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o Predlogu budžeta za 2021. godinu i setu pratećih zakona.
https://youtu.be/ZBEe-aDTK4E
U Skuštini je u toku izlaganje ministra finansija Siniše Malog.
“Naš prioritet je Projekat Srbija 2020-2025”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Poslanici Skupštine Srbije počinju raspravu o republičkom budžetu za narednu godinu u iznosu od 1.336 milijardi dinara, oko 11,36 milijardi evra, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu.
Predviđeni su rashodi i izdaci od 1,514 milijarde dinara, oko 12,88 milijardi evra, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans, dok je projektovan deficit od 178 milijardi dinara, 1,51 milijardu evra, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Na dnevnom redu sednice, koju je sazvao predsednik parlamenta Ivica Dačić, osim Predloga zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, su još četiri predloga odluka u vezi sa državnim budžetom.
Reč je o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Tu spadaju i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, te Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a koje je podnela Vlada Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije za Tanjug da je budžet za 2021. usmeren na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije.
Istakao je da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.
Mali je kazao i da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.
Podsetio je da je u okviru Programa “Srbija 2025”, cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.
Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će “svaki ušteđeni dinar” biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.
Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.
Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.
Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.
“Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije”, naglašva on.
Na spisku tih investicija nalaze se izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica…
Mali kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put “Vožd Karađorđe”, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.
U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada.
Ministar je naveo i da predlog budžeta predviđa još veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo zbog izgradnje infrastrukture i nabavke opreme.
Podsetio je da posle više decenija u 2021. kreće projekat izgradnje metroa u Beogradu.
Zatim, izgradnja domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.
Takođe, završetak KC Srbije u Beogradu, gradnja KC Vojvodine i KC Kragujevac.
Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.
Nepoznati pljačkaš danas popodne opljačkao je menjačnicu u Požarevcu i tom prilikom povredio radnicu, pre nego što je pobegao sa plenom u nepoznatom pravcu.
Naime, prema prvim i još uvek nepotvrđenim informacijama nepoznati muškarac navodno je prvo sa krampom nasrnuo na staklo menjačnice i razbio ga, a onda od radnice koja je tom prilikom lakše povređena uz pretnju pištoljem zatražio novac.
Za sada nije poznato koliko je novca drski razbojnik oteo.
Pljačkaš je pobegao, a policija intenzivno traga za njim.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 56 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 2.005, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 15.697 osoba i registrovano je 6.557 slučajava zaraze.
Na respiratorima su 283 pacijenta.
Ukupno je 8.209 osoba hospitalizovano.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 226.209 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,89 odsto.
Do 15 časova 7. decembra u Srbiji su testirane ukupno 1.915.643 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
U Braničevskom okrugu registrovano je još 58 slučajeva COVID-19, od tog broja najviše u Požarevcu, čak 56 i po jedan u Žagubici i Malom Crniću.
Od početka epidemije u Požarevcu je registrovano 1.970 pozitivnih, Petrovcu na Mlavi 631, Velikom Gradištu 578, Kučevu 295, Golupcu 218, Malom Crniću 209, Žagubici 144 i Žabarima 88 pozitivnih na virus COVID-19.
Od početka epidemije, u Braničevskom okrugu testirano je ukupno 15.660 lica.
Turistička organizacija Grada Požarevca zaključila je 2. decembra ugovor sa firmom DBA Light iz Krenješevca za nabavku novogodišnje jelke i svetlećih ukrasa.
Ugovor je vrednosti nešto veće od 5,4 miliona dinara bez poreza. Očekuje se da ovih dana počne postavljanje jelke i rasvete.
Podsećamo da će montiranje i skidanje novogodišnje rasvete obavljati SZR Gorionik po ceni od 2,2 miliona dinara bez poreza, odnosno po ceni nešto većoj od 2,6 miliona dinara sa PDV-om.
Gradsko veće Grada Požarevca u skladu sa naredbom Štaba za vanredne situacije interventno je obezbedilo sredstva ukupne vrednosti 7.672.408 dinara za Opštu bolnicu i Dom zdravlja vezano za tešku borbu protiv virusa COVID-19 koja se vodi u našem gradu, napisao je na svom Facebook profilu gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović.
Opšta bolnica dobiće sanitetsko vozilo (4.500.000 RSD), kiseonički Protokomer (210.320 RSD) i stanice za razvod “N2O” vrednosti 1.674.568 RSD.
Opšta bolnica Požarevac, Foto: Urban City
Domu zdravlja obezbeđena su sredstva za hitan prijem petoro medicinskih tehničara za naredni mesec, kao i opreme za kovid ambulante u Požarevcu i Kostolcu ukupne vrednosti 1.287.520 dinara, navodi se u objavi.
SAŠA PAVLOVIĆ, Foto: Urban City
Našim medicinarima svi zajedno možemo pomoći i striktnim pridržavanjem propisanih mera, zaključio je u svojoj objavi Pavlović.
Direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović izjavio je da broj pregleda u prijemno-trijažnim centrima ne opada, kao ni broj prijema, te da zabrinjava trend da u poslednje vreme dolaze pacijenti sa ozbiljnijim i težim kliničkim slikama koji su nekoliko dana pokušavali da se leče kod kuće.
“Od marta pozivamo da se ova bolest ne leči samostalno, u kućnim uslovima, bez konsultacija sa lekarima u kovid sistemu”, apelovao je Goran Stevanović, nakon sastanka ministra zdravlja sa direktorima kovid bolnica.
Istakao je da je očigledno da neki još ne vide da je ogroman broj obolelih, pozivitnih, da se bolnički kapaciteti permantno pune, a da je broj pacijenata na intenzivnoj nezi, sa teškim kliničkim slikama, sve veći.
Zato je, kaže, ponovo razmatrana mogućnost da se, bez obzira na početak rada kovid bolnice u Batajnici, još racionalnije iskoriste kapaciteti.
Tako će svi pacijenti koji su u bolnicama, koji su u fazi oporavka i nije im potrebna više kiseonička potpora, razmeštati u ustanove gde nema centralnog snabdevanja kiseonikom da bi se kiseonička mesta obezbedila za pacijente za težom kliničkom slikom.
Stevanović je apelovao na sve da poštuju epidemiološke mere – nošenja maski, držanja distance, jer je to, ističe, jedino što sada može da pomogne.
Đukić: Kliničke slike teže nego u prethodnom periodu
Direktor Kliničko bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović”, dr Vladimir Đukić, ukazao je da je zdravstveni sistem prenapregnut i apelovao na građane da veruju lekarima, jer ih oni neće otpuštati ni dan ranije, ni posle onoga što bude potrebno.
Đukić je, nakon sastanka direktora kovid bolnica sa ministrom zdravlja, preneo da se u KBC “Dr Dragiša Mišović” trenutno nalazi 360 kovid pacijenata, od kojih skoro 90 na intenzivnoj nezi.
“Naši kapaciteti za mesta koja zahtevaju ventilatornu podršku su veliki, ali pacijenti su teški i zahtevaju veliku apsorpciju osoblja i svih resursa. Imamo 20 dece, 20 majki sa njima. Ima dosta komplikovanih trudnica u graviditetu koje zahtevaju lečenje infektologa, ginekologa, pulmologa. Kliničke slike su teže nego u prethodnom periodu”, objasnio je Đukić.
Istakao je da kapaciteti nisu bili nikada popunjeniji nego sada.
Bolnica u Batajnici, prema njegovim rečima, relaksirala je čitavu percepciju kapaciteta u zdravstvu.
“Ali biće i ona nedovoljna, jer je u dva i po dana popunjena sa 320 pacijenata. Ostali delovi zdravstvenog sistema su prenapregnuti. Situacija zahteva ne ozbiljnost, već potpuno objektivno sagledavanje pacijenata”, istakao je Đukić.
Ukazao je da će svi, kojima je zaista potrebno lečenje u bolnici, biti zbrinuti, a da ostali, koji pokušavaju da prečicom dođu do bolničkog kreveta moraju biti svesni da, željom da ostanu dan duže, nekoga lišavaju da bude kvalitetno lečen.
“Apelujem da svi imaju poverenje u lekare, da neće biti otpušteni ni dan ranije, a ni posle nego što to zahteva njihovo zdravstveno stanje”, poručio je Đukić.
Direktor KBC “Zvezdara”, dr Petar Svorcan, preneo je da je u toj ustanovi trenutno hospitalizovano 405 kovid pacijenata, od kojih je 50 na intenzivnoj nezi, a 24 intubirano.
“Od petka do jutros primili smo 116 pacijenata, isto toliko smo i otpustili. Juče smo primili 45 i otpustili 40. Dominiraju pacijenti sa teškom kliničkom slikom. Svi koji se primaju zahtevaju kiseoničku terapiju”, naglasio je Svorcan.
Svorcan je apelovao na građane da poštuju sve preventivne mere kako bi rasteretili zdravstvo.
Još jedan od prioriteta koje je definisala Lokalna akciona grupa u okviru ROMACTED programa je realizovan. Dve divlje deponije u naselju Kanal su raščišćene uz pomoć Površinskog kopa Drmno „TE Kostolac“ i mehanizacije preduzeća „Autotransport“.
Gradska opština Kostolac sprovodi ROMACTED program u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Savetom Evrope, i ima za cilj promovisanje dobrog upravljanja lokalnih samouprava i osnaživanje romske zajednice na lokalnom nivou. Rezultat ove, ali i drugih aktivnosti u okviru ovog programa, je dobra saradnja između svih institucija na lokalu i zajedničko rešavanje problema građana.
Radove na jučerašnjem uređenju divljih deponija obišao je predsednik Gradske opštine Kostolac Serdžo Krstanoski, članovi Veća Gradske opštine Kostolac Miladin Radomirović i Bajram Morina, kao i koordinator za romska pitanja Memet Mecanovci.
