PODELI
TITANIK, 10. april 1912. godine, Sautempton, Foto: Francis Godolphin Osbourne Stuart , CC Public Domain

Pre 110 godina, 15. aprila 1912. godine potonuo je Titanik, brod koji je bio ispred svog vremena.

Osmatrač Frederik Flit prvi je primetio ledeni breg malo pre ponoći, a u 02.20 , dva i po sata od sudara Titanika sa ledenom santom u Atlantskom okeanu, Titanik je potonuo u ledeni okean.

Hronologija događaja tragičnog putovanja na Titaniku poznata je celom svetu. Titanik je krenuo na svoju prvu plovidbu iz Sautemptona u Engleskoj ka luci u Njujorku. Događaj potonuća ovog veličanstvenog broda je najveća tragedija u mirnodopskim uslovima. Sa Titanikom u hladne vode okeana, temperatura je bila minus dva, otišlo je 1. 517 putnika. Spaseno je 705 putnika, koji su stigli na tlo Amerike, zahvaljujući brodu Karpatija koji je pritekao u pomoć.

Titanik je u to vreme bio najveći brod na svetu i deo flote kompanije „White Star Line”. Sagrađen je u Belfastu, a njegov glavni arhtekta i idejni tvorac bio je Tomas Endrjus, koji je potonuo sa svojim brodom. Sa Titanikom je stradao i kapetan broda Edvard Smit.

Brod je bio napravljen u stilu luksuznih hotela, a referentna tačka bio je hotel Ric, sa svojim luksuzom. Stilovi prve i druge klase potsećali su na renesansni stil vremena Luja Petnaestog.

Smrt u ledenim vodama Atlantika

Na Titaniku je plovilo 2.223 putnika i članova posade, poginulo je 1.517 putnika, a spaseno je 705 putnika. Poslednja preživela putnica, Milvina Dil preminula je 2009. godine u 98. godini. Kada se sa svojom porodicom ukrcala na brod bila je beba.

Na “Titaniku” je bilo i 39 putnika iz bivše Jugoslavije, uglavnom sirotinja koja je krenula u “bolje sutra”. Jedan od njih, Ličanin Nikola Lulić, koji je tada imao 31 godinu, spasao se pukim čudom.

Dva i po sata pošto je Titanik udario u ledeni breg, oko 02. 10 voda je počela da prodire u brod, koji se prepolovio na delu između drugog i trećeg dimnjaka i počeo vertikalno da se uzdiže, dok se stotine ljudi borilo da se održi na krmi. U 2.20 sve se završilo.

Brodom su plovili i neki od najbogatijih ljudi na svetu, kao i migranti iz Velike Britanije, Skandinavije, želeći bolji život u Americi.

Posada je imala 885 članova, a trećina osoblja bila je iz Sautemponta.

Titanik je bio dugačak 269 metara, širok 28 metara, a visna broda bila je 32 metra. Bio je težak 46. 000 tona. Imao je deset paluba, od kojih su osam koristili putnici. Brodski pogon radio je na ugalj, koji je ubacivalo 176 ložača, a svakog dana brod je u okean izbacivao 100 tona pepela.

Na Titaniku je bilo 20 čamaca za spasavanje, od kojih su četiri bila neupotrebljiva.

Kada je brod nestao u okeanu na njemu je bilo više od 1.000 ljudi. Od svih ljudi koji su plovili na Titaniku spaseno je 705, zahvaljujući brodu Karpatija.

Poslednja stanica Titanika je dno Atlantskog okeana na dubini od 3.748 metara ispod površine vode. Posle 73 godine od potonuća brod je pronađen, a sa njim je izvučeno oko 1.000 artefakata koji su se kasnije našli u muzejima širom sveta.

Prepoznatljivo impozantno stepenište bilo je izgrađeno od engleske hrastovin, a spuštalo se niz sedam paluba. U filmu o Titaniku, Džejms Kameron ga je autentično prikazao.

Inače, Titanik nije bio pun putnika koje je mogao da primi, jer je tih dana u Engleskoj bio štrajk rudara, pa mnogi koji su  imali karte nisu stigli da isplove na Titaniku.

Na brod su se ukrcali milioneri Bendžamin Gugenhajm,Džon Astor,slikar Frensis Dejvis Milet, kao i mnogo pisaca, glumaca, sportista. Vlasnik Titanika Džej Pi Morgan odustao je od plovidbe u poslednjem trenutku.

KOMENTARIŠI