PODELI
Foto: Urban City

Sve je više inicijativa i poziva državi da vrati obavezno služenje vojske. Stručnjaci upozoravaju: srbiji preti opasnost da za deset godina ostane bez rezervnog sastava.

Srbija je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. U slučaju spoljne agresije, drugim rečima, država neće imati koga da pozove u stroj odbrane, pišu Novosti.

Činjenica da se obustavom obaveze služenja vojske rapidno topi broj građana sposobnih za odbranu u slučaju rata jedan je od glavnih argumenata za sve češće pozive stručne javnosti da se vrati obaveza služenja vojnog roka.

Foto: Grad Požarevac

Obaveze odlaska pod opasač još je daleko od naših mladića, ali inicijative o potrebi vraćanja obaveze služenja vojske pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, slabljenjem resursa za odbranu, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku.

Prema podacima kojima raspolaže Klub generala i admirala, od 2003. do 2010. godine na služenje vojnog roka upućeno je oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje (do 2003. godine upućivano je i do 50.000 regruta). Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za oko 300.000 lica.

REGRUTA SE NIKO NE ODRIČE

Vraćanje pune vojne obaveze nije tema samo u Srbiji, već i u drugim državama. Praksa pokazuje da je sve manje zemalja koje se odriču vojne obuke širokog kruga stanovništva.

– U Austriji vojni rok je obavezan za punoletne mladiće i traje šest meseci – podseća general Dragan Paskaš. – Švajcarska, koja je neutralna od 1815. godine, ne odriče se obaveznog petomesečnog služenja vojske, uz trajno zaduživanje naoružanja i opreme. Obavezni vojni rok u trajanju od šest do 12 meseci poznaje i Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka…

Foto: Urban City

PROFESIONALCI DUPLO SKUPLjI

Povratak na model obaveznog služenja vojnog roka, prema nekim procenama, koštao bi oko 70 milijardi dinara, što je iznos prosečnog godišnjeg vojnog budžeta. U vreme reforme oružanih snaga proklamovano je da je profesionalni vojnik isplativiji za sistem odbrane. Na ovu računicu, međutim, danas se drugačije gleda.

– Priča o isplativosti profesionalne vojske pokazala se kao netačna – ističe general Milomir Miladinović. – Profesionalac je dvaput skuplji od vojnika na služenju vojnog roka. Ekonomski snažnije zemlje to možda mogu da priušte, a nama je to veliki izdatak.

KOMENTARIŠI