PODELI

Povremeni beg u prirodu nužnost je čoveka 21. veka, ali sve je više asfalta i sve manje kiseonika na prvoj liniji odbrane zdravlja – planinama. Nadu da, ipak, nije sve obesmišljeno čuva naša čarobna “fabrika crvenih krvnih zrnaca”, kako zovu Taru.

 Zelena lepotica, deo istočnog kraka Dinarida, i danas brani status boginje među planinama, koji joj je darovao dobri bog Tar. Legenda kaže da je očaran njenim sjajem odlučio da tu provede život i prihvati njen dar – lepotu, nagradivši je božanskim imenom i izdvojivši je tako od ostalih. Da je zaista posebna, uverio se početkom 20. veka i književnik Milovan Glišić, koji je u konacima manastira Rače potražio spas za svoja bolesna pluća. Bio je to početak turizma na Tari, a nekoliko decenija kasnije proglašena je Nacionalnim parkom prve kategorije.
Da te 1981. godina država nije zaštitila ovu oazu prirode, verovatno bi danas podelila sudbinu svih onih koje su stradale ili stradaju u sudaru sa modernim dobom koje ne mari za zelena stabla. A, na Tari ih ima oko tri miliona. I to je ono što je, uz specifični ekosistem bogat ugroženim vrstama, čini posebnom. Takvom ju je proslavio i Josif Pančić, jer je istrajao u dvodecenijskoj potrazi za četinarom koji, kako su mu govorili meštani užičkog kraja, nije ni jela ni bor.
Bila je 1875. godine kada se obreo na Tari i otkrio da je ona prirodno stanište sada čuvene (Pančićeve) omorike, endemske vrste opisane u školskim i enciklopedijskim udžbenicima. Ne zaboravimo i da je počasni stanovnik ove planine još jedna zaštićena vrsta – mrki medved ili, po lokalnom, tarski međed. I da, tu je i Pančićev skakavac, takođe retka “zverka”.

Ako ste istinski ljubitelj prirode, onda je ovaj masiv u zapadnom delu Srbije, oivičen kanjonom reke Drine, vaša sigurna kuća. Ovde će se, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara, odmoriti sva vaša čula, pluća nahraniti kiseonikom, izlečiti bronhitis i anemija, jer klimatske karakteristike ovu planinu čine pravom vazdušnom banjom. A, pritom ima dovoljno turističkih sadržaja koji će vam, u bilo kom dobu godine, upotpuniti boravak na netaknutom “komadu” prirode.

Ovo je raj za sve koji žele da se odmore od buke i čađi, napune baterije, nahrane dušu. Tara je zelena oaza za planinare, avanturiste, istraživače, ribolovce. Pomislite samo na miris četinara, šum vode sa potoka, zvuk vodenice, ukus borovnice… I, već ste u jednoj sasvim drugoj dimenziji od one koju svakodnevno živite.

nastavak teksta pročitajte OVDE.

KOMENTARIŠI