U Nacrtu zakona o putevima, čija je javna rasprava počela pre nekoliko dana, predloženo je da se putarina plaća u iznosu koji se utvrđuje u zavisnosti od kategorije vozila i dužine pređene deonice javnog puta, što znači po pređenom kilometru.
U “Putevima Srbije” kažu da se Srbija strateški opredelila za taj način plaćanja jer se, prema važećim propisima EU, smatra najpravednijim sistemom naplate putarine, pošto korisnik auto-puta plaća za pređeni broj kilometara, pišu Večernje novosti.
“Korišćenje vinjeta je pogodnije za vozače koji svakodnevno koriste auto–put, dok je za one koji to čine povremeno ili vozače u tranzitu, ovaj sistem znatno skuplji i nepravedniji”, tvrde u “Putevima”.
“Kao prednost vinjeta nad drugim sistemima naplate putarine često se navodi vožnja auto–putevima bez zaustavljanja. Korisnici srpskih auto-puteva od 2007. godine imaju mogućnost upotrebe elektronske naplate putarine, odnosno beskontaktnog plaćanja putarine TAG uređajem. Ovaj sistem plaćanja putarine omogućava prolazak vozila kroz naplatne stanice bez zaustavljanja”, dodaju.
U “Putevima” ističu i da prihod koji se ostvaruje naplatom putarine putem vinjeta nije dovoljan za kvalitetno održavanje auto-puteva, već su potrebne dodatne subvencije države za tu namenu. Iz tog razloga, kako kažu, većina država koje primenjuju sistem naplate putarine putem vinjeta ima dodatne takse za teretna vozila, magistralne puteve, korišćenje tunela, mostova, ekološke takse i slično.
“Uporedna analiza efekata sistema naplate putarine u evropskim zemljama koje su se opredelile za vinjete, ukazala je na njihovu neisplativost”, kažu u “Putevima”.
“Najbolji primer za to je Slovenija, koja je 2008. godine uvela vinjete za putnička vozila. Da bi one bile isplative državi, morale su da važe najmanje šest meseci, što je uticalo na to da cena bude veoma visoka, a to je za posledicu imalo činjenicu da su se vozači radije opredeljivali za lokalne puteve. Te godine je Slovenija zabeležila najmanji tranzit vozila i izgubila milione evra. U zemljama koje koriste sistem vinjeta, kao što su Slovenija, Austrija, Češka, Mađarska, Slovačka, Poljska, za vozila nosivosti preko tri i po tone ne važe vinjete, već se putarina za ta vozila naplaćuje posebno prema pređenom kilometru”, navode u tom javnom preduzeću.
Najjači argument “Puteva” da ne menjaju način naplate su rekordi koje beleže tokom letnjih meseci. Tokom jula i avgusta je auto-putevima u Srbiji prošlo ukupno 11.254.014 vozila, što predstavlja povećanje prometa od 18 odsto u odnosu na isti period lane.
Prihod od naplate putarine za ovaj period iznosi četiri i po milijardi dinara i on je u poređenju sa ista dva meseca u 2016. godini uvećan za 22,14 odsto.
“Od ukupno ostvarenog prihoda od naplate putarine u julu i avgustu, čak 33,55 odsto čini elektronska naplata putarine, koja prethodnih nekoliko godina doživljava ekspanziju. Broj korisnika TAG uređaja za elektronsku naplatu putarine je 196.556, a čak 63,90 odsto vozača teških kamiona koristi taj uređaj”, navode u “Putevima”.
