Opet gore njive. I pored apela nadležnih institucija i stručnjaka da je paljenje žetvenih ostataka štetno za zemljište i floru i faunu i podsećanja da je takva radnja zabranjena, naša polja su u vreme žetve u plamenu.
Između ostalih odgovora onih koji pale žetvene ostatke, najčešći je onaj da će vatra uništiti štetočine i bolesti na parcelama. Takođe, poljoprivrednici veruju da je pepeo koristan kao izvor hranjivih materija za biljke.
Istina je potpuno drugačija.
Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u zemljištu. Visoke temperature uništavaju sve, pa i korisne mikroorganizme.
Dim i pepeo zagađuju životnu sredinu.
Moramo biti svesni da nismo gospodari vatre i da ona vrlo lako može da se proširi i „proguta“ susedne parcele, objekte i napravi ogromnu štetu. Može ugroziti i živote ljudi.
Spаljivаnjem se uništаvа divljаč, zаgаđuje vаzduh i trаjno gube аzot, sumpor i orgаnskа mаterijа koji su od neprocenjivog znаčаjа zа zemljište i useve.
Prilikom sаgorevаnjа biljnih ostаtаkа rаzvijа se temperаturа od 700 do 800 stepeni Celzijusа kojа uništаvа sve mikroorgаnizme i humus u površinskom sloju zemljištа. Dubinа slojа u kome se oseti negаtivno dejstvo vаtre iznosi nekoliko milimetаrа.
Zato, ne palimo žetvene ostatke nego ih zaoravajmo. To je jedini način da sačuvamo plodnost naših oranica za naše potomke. Najbolje je zaorati žetvene ostatke odmah nakon žetve plugom ili tanjiračom na dubinu 10-15 centimetara. Ukoliko to nije moguće, ovu operaciju možemo uraditi i kasnije.
Zašto zaorati žetvene ostatke?
Prednosti zaoravanja žetvenih ostataka su višestruke:
- popravljanje vodno-vazdušnih i fizičkih osobina zemljišta,
- povećanje sadržaja humusa,
- izazivanje nicanje semena korova,
- poboljšavanje vodnog režima zemljišta,
- povećanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta.
Činjenica koja upozorava!
Dа bi se sаdržаj humusа povećаo zа sаmo 1 procenаt potrebno je vreme od 50 do 100 godinа.
Polja ne smeju da gore!
Žetveni ostaci kao alternativni izvor energije
Žetvene ostatke možemo „pretvoriti“ u novac tako što ćemo ih iskoristiti za druge namene.
Biomasa sa naših njiva može grejati naše domove i druge objekte u domaćinstvu. Od žetvenih ostataka možemo praviti pelete ili ih direktno sagorevati, a u postrojenjima mogu poslužiti kao supstrat za biogas.
