Mleko i mlečni proizvodi su u ishrani ljudi već hiljadama godina i bez njih verovatno čovečanstvo ne bi ni opstalo. Naime, suva i retka trava koju su u sušnim predelima nomadi mogli da nađu, nikako ne bi mogla da posluži za ljudsku ishranu da nije bilo domaćih životinja koje su to pretvarale u meso i mleko.
Pod mlekom se ne podrazumeva samo kravlje mleko, već i ovčije, kozije, kobilje, bivolje i mleko magarice, dok se u drugim delovima sveta proizvodi mleko kamila i mnogih drugih ‘’domaćih’’ životinja.
Kao i u davna vremena, i danas su mleko i mlečni proizvodi od izuzetnog značaja za razvoj pre svega dece i mladih, ali i odraslih ljudi. Mlečni proizvodi se razlikuju najviše po sastavu i konzistenciji, a u daljem tekstu saznajte osnovne karakteristike mleka i mlečnih proizvoda i koji su njihovi benefiti po zdravlje ljudi.
Da li je mleko zdravo?
Mleko je najkompletnija hrana koja postoji u prirodi. O tome dovoljno govori činjenica da ga mladunci konzumiraju kao jedinu hranu u prvim mesecima života. Tele se rađa sa masom od 30 do 50 kilograma i može da naraste i do 250 kilograma konzumirajući isključivo kravlje mleko. Dakle, štetnost mleka i mlečnih proizvoda se može otpisati u startu, a ono o čemu se može polemisati je način života ljudi i pravilna ili nepravilna upotreba mleka u ishrani.
Mleko sadrži skoro 90% vode, koja je neophodna za život ljudi, dok ostalih 10-12% čine visoko kvalitetni proteini (kazein, albumin i globulin), mlečna mast koja je daleko termostabilnija od većine biljnih masti koje koristimo, ugljeni-hidrat koji postoji samo u mleku – laktoza, minerali i vitamini (sa nešto manje C vitamina).
Mleko u ishrani dece
Prelazak sa majčinog mleka na kravlje po mnogim istraživanjima ne treba nikako izvršiti pre uzrasta deteta od godinu dana, pa i više. Međutim, kada je organizam deteta već mnogo bolje formiran, u uzrastu od 3 godine, dete i te kako teba da pije mleko, i to ne samo kravlje.
‘’Intolerantnost na laktozu’’ u većini slučajeva nije intolerantnost na laktozu. Kod odraslih ljudi je česta pojava da misle da su intolerantni, međutim ta intolerancija je vrlo često samo odviknutost. Koncentracija enzima koji ‘’vari’’ laktozu u našem probavnom traktu se smanjuje ukoliko dugo vremena ne konzumiramo mleko, zato kada ga konzumiramo posle duže pauze, treba da unosimo manje količine i da postepeno povećavamo.
Deca imaju dovoljno tog enzima, jer laktoze ima i u majčinom mleku i dečiji organizam je na nju naviknut, pa deca mogu konzumirati mleko bez tih problema. Deca ubrzano rastu, pa je poželjno da konzumiraju kvalitetnu hranu, sa visokim sadržajem gradivnih komponenti koje će obezbediti normalan razvoj kostiju, mišića, hrskavica, nervnog sistema itd.
Varenje mleka
Mleko usporava varenje, da bi što bolje bile iskorišćene hranljive materije iz njega, to je priroda tako podesila. Zato ga nije najbolje piti u toku dana, već uveče, kada će imati vremena da se vari polako.
Da se ne bi stekao pogrešan utisak o brzini varenja, napomenimo samo da se kiriki i orašasti plodovi sporije vare od mleka.
Mleko i kafa
Mnogi od nas obožavaju kafu sa mlekom, nije bitno da li je instant, espreso ili crna kafa, mleko će uvek poboljšati ukus. Da li je dobro piti kafu sa mlekom?
Sa aspekta drugih organa, verovatno nema razlike, ali sa aspekta digestivnog trakta definitivno da ima. Mleko sa kafom može imati laksativni efekat ili čak proizvoditi gasove u našem stomaku, što dovodi do nadimanja.
Ovo je vrlo individualna pojava i zavisi od osobe do osobe, kao i od vrste kafe. Dakle, kad popijete kafu sa mlekom, oslušnite vaš stomak, i ako osećate neku ne lagodnost, to ne znači da vam mleko ne prija, već da vam ta kafa u kombinaciji sa tim mlekom ne prija.
Ljudi često popiju jednu kafu sa mlekom, osete ne lagodu i prestanu da piju mleko. A zašto ne prestanu da piju kafu? To je kao da smo posle piva jeli lubenicu, imali stomačnih problema posle toga i onda odlučili da nikad više ne jedemo lubenicu, jer lubenica je kriva, a ne mi.
Jogurt, kefir i kiselo mleko
Jogurt i ostali kiselomlečni proizvodi su vrlo korisni za ljudski organizam, iz više razloga. Sa jedne strane, hranljivi su skoro isto koliko i mleko, vrlo kvalitetnog sastava. Sadrže proteine, masti, ugljene-hidrate, minerale i vitamine koji su nam potrebni za normalan rast i razvoj, pa i funkcionisanje. Imaju manje laktoze, jer se mikroorganizmi iz jogurta uglavnom hrane njom. Sa druge strane sadrže mikrofloru koja je dobra za naš digestivni trakt.
Šta je to mikroflora?
Mikroflora su mikroorganizmi, najčešće jednoćelijski, kojih ima jako mnogo i koji žive u simbiozi sa nama. U celom našem digestivnom traktu, na našoj koži i sluzokoži, u našim ustima, žive bakterije koje nas štite od drugih mikroorganizama ili vare neke komponente hrane koje mi ne možemo da svarimo. Mi njima za uzvrat pružamo hranu i smeštaj.
Šta će nam jogurt ako već imamo mikrofloru?
Ti mali organizmi konstantno umiru, jer su jako mali, lako se rađaju i lako umiru. Hranom koju unosimo u organizam, menjamo pH vrednost u želucu i crevima i to njih jako remeti, naročito ako pijemo žestoka alkoholna pića ili slično. Zbog toga, s vremena na vreme je dobro obnavljati mikrofloru kozumiranjem jogurta.
Puter, pavlaka, sir i surutka
Puter je čista mlečna mast. Sviće sad reći ‘’šta će mi mast, neću to da konzumiram’’. Međutim puter je mnogo termostabilniji u odnosu na biljna ulja koja koristimo za prženje ili pečenje i mnogo ga je bolje koristiti umesto njih. Mlečna mast je sa druge strane bogata energijom, a energija je potrebna da bismo živeli.
Pavlaka ima veliki procenat mlečne masti, ali sadrši i proteine i minerale, lako se vari, pa odlučno služi kao namaz.
Mladi i stari sir su građeni od kazeina, glavnog proteina mleka, takođe sadrže dosta minerala, dok je najveća razlika u procentu vode i masti u njima, što možete birati po ukusu.
Surutka sadrži dosta laktoze, ali i albumina i globulina koji su najkvalitetniji proteini koji se mogu naći u prirodi. Kozija surutka je poznata po svojim lekovitim svojstvima pa se preporučuje mnogim teškim bolesnicimma.
