Na 27. FESTEFU prikazano je ukupno 39 ostvarenja čija ukupna dužina projektovanja je iznosila oko 12 časova. 27. FESTEF održan je u Kučevu od 7. do 9. septembra.
Najprestižniju nagradu na 27. FESTEF-u , Gran pri „Zlatni pastir“ za najbolji domaći film, stručni žiri u sastavu: Slobodan Naumović, Elizabeta Konevska, i Dragomir Zupan dodelio je filmu „CIPOVKA, HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC“ autorke JELENE VUKMANOVIĆ, u proizvodnji Radio televizije Vojvodina, za bogato dokumentovano i fino istkanu studiju o posebnoj vrsti hleba – cipovki koja povezuje različite nacionalne tradicije u Vojvodini, a od skoro je prepoznata i kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
Nagrade su dodelile zamenica predsednika opštine Kučevo Slavica Bulutić i direktorka Centra za kulturu Jasmina Blagojević.
„ Srebrni pastiri“ dodeljeni su:
– za etnološki zapis filmu „VAMPIR IZ KISILjEVA“, autora NOVICE SAVIĆA u proizvodnji RTS – Studio Požarevac ;
– za najbolju režiju SLAĐANU STOJANOVIĆU za režiju filma „DEJAN“,u proizvodnji RTS – Dopisništvo Vranje;
– za najbolji scenario autorki SVETLANI MILjANIĆ za film „GALIPOLjSKI SRBI–JERU MI PROSI DULGER NIKOLA“u proizvodnji Radio televizije Vojvodina;
-za najbolju kameru dodeljuje se ZLATKU ĐURĐEVIĆU za snimateljski rad u filmu „DRAGOMIRAC“ u proizvodnji TV Centar – Svilajnac;
-za najbolju montažu dodeljuje se JOVANI FILIPOVIĆ za montažu filma „RETKA MEĐU SVOJIMA – GUSLARKA U SRPSKOJ TRADICIJI“ u proizvodnji RTS – Obrazovno – naučni program;
-za najbolji amaterski film dodeljuje se filmu „SANZIANA“, autorke Zvezdane Stanojević;
„Zlatni pastir“ i povelja CedricDallier za nabolji strani film dodeljen je filmu„LETEĆI FRATAR“ reditelja DAVORA BORIĆA, proizvodnja Hrvatske radio televizije;
„Srebrni pastir“ u stranoj konkurenciji dodeljuje se autorki LEJLI TOPRAK iz Turske, za film „CRVENA MARAMICA“
Žiri je dodelio i više Specijalnih priznanja :
– autorima filma „ĐURĐEVDAN U SELU KOGA NEMA VIŠE“, ALEKSANDRI JOVANOVIĆ I ŽARKU JOKSIMOVIĆU, u proizvodnji RTK2, za medijski doprinos u oživljavanju tradicionalne kulture u napoštenom srpskom selu na Kosovu;
– autorki filma „KAD IMA ŠLjIVA IMA SVEGA“, GORDANI PAJIĆ, za obuhvatan pristu kulturi šljivarstva i tracionalnoj obradi šljive;
IVI KUZMANIĆU i ALEKSEJU PAVLOVSKOM za film „HIŠA“, u proizvodnji HRT, za pronicljiv filmski postupak kojim se razotkrivaju paradoksi koji obeležavaju posao zaštite spomenika kulture;
EVI PIJAČ i MATJAŽU PINTERU, autorima filma „RAŠĆČARANI BIOSKOP“ iz SLOVENIJE, za efektan ogled o magijskoj moći filma čijim prikazivanjem posle mnogo godina autori ispunjavaju zavet pokojnog antropologa – sineaste i spajaju različite genenracije u ritualu zajedničkog gledanja;
NOVAKU KNEŽIĆU iz Višgrada, za film „POSLEDNjI RABADžIJA“, za upečatljivu upotrebu različitih tehnika snimanja u dočaravanju tegoba koje trpe ljudi i volovi priobavljanju rabdžijskog zanata.
