PODELI
foto: Lj. Nastasijević, Danas

Još kao mladiću vid mu je bio slabiji od ostale dece, ali kako je vreme odmicalo u trideset drugoj godini, na polaganju ispita za šahovskog majstora vidljivost je počela da se smanjuje, šahovske figurice postaju mutne, počeo je da trlja oči. NJegov protivnik na drugoj strani šahovske table je ovo primetio, osetivši da mu je pobeda važna, pa je Tihomiru poklonio pola poena, što je bilo dovoljno za pobedu.

– Doktori su ustanovili da imam neizlečivu očnu bolest, ali sam ipak otišao na dve operacije u Rusiji i tako zaustavio totalno slepilo. Voleo sam da radim sa drvetom. Punih sedam godina bio sam vlasnik stolarske radnje, imao i radnike. Sada samostalno radim komade nameštaja, u svojoj mašti vidim ono što ću raditi, pa tako nastaju razni predmeti od drveta ili čokota vinove loze, počeo je svoju životnu priču majstor Tihomir.

– Napravio sam dvadeset figura od čokota vinove loze koji su unikati. Kada legnem u glavi zamislim figure, svaki detalj i svaku rupicu, sve to dobro zapamtim i sutra čim ustanem krenem sa radom. Za izradu jednog predmeta potreban mi je jedan dan, jer ja ne pratim projekte i nacrte , ne koristim metar jer mi ništa ne znači. U mom mraku rodio se jedan “Ranjeni orao” koga sam nazvao po istoimenoj seriji, ko god ga je video bio je oduševljen , preko interneta su mi nudili velike pare da ga prodam ali sam odbio. Sve predmete spajam sa drvenim tiplovima i potom ih lepim, ništa gvozdeni ekseri i slično. Preferiram svećnjake, a planiram da napravim jedan koji će biti viši od metra i koji ću pokloniti nekom manastiru. Voleo bih da mi se ostvari ideja i da u dvorištu napravim etno kuću u kojoj će osim mene raditi i drugi invalidi, koji će dokazati da smo ipak korisni za društvo, govori Tihomir Petrović.

– Nas se samo sete kada je taj čuveni dan invalida, a već sutra smo bačeni u zaborav. Siguran sam da sedamdeset odsto ljudi koji su invalidi žele i mogu da pomognu u različitim poslovima, jer mi nemamo kuda već smo tu i pokušavamo da dokažemo da ipak vredimo. Očekujem da mi stigne veća količina materijala od kojeg ću imati posla cele godine tako da ni sam ne znam šta će se sve iz mog “svetlog mraka” roditi. Ko zna kakve tajne krije zemlja u kojima su trenutno koreni čokota koji čekaju da budu iskopani i dođu do mene, kako bi im ja udahnuo život i pustio da žive u svom i našem svetu, kaže na kraju naše posete majstor Tihomir.

Uvek otvorena postavka u dvorištu

Majstor i umetnik Tihomir je u dvorištu svoje porodične kuće u Kučevu sve što je u poslednjih godina stvarao izložio, i tako napravio postavku koju mogu videti komšije, sugrađani i ljubitelji ove umetnosti. Tihomir u svojoj radionici u kojoj mašinski obrađuje delove za svoje skulpture, polako ali precizno stvara predmete sa slike koju je prethodno zamislio.

KOMENTARIŠI