Na novoj listi lekova koji se izdaju o trošku države i koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, nalaze se i dva najsavremenija leka za multipla sklerozu. Profesorka Jelena Drulović iz UKC objašnjava da se lekar, kada se postavi dijagnoza multipla skleroze, dogovora sa pacijentom koji bi lek bio najadekvatniji. Broj obolelih je u porastu, a procenjuje se da je u ovom trenutku u Srbiji oko 9.000 obolelih.
O trošku države, na novoj listi lekova našla su se još dva, najsavremenija leka, za lečenje multiple skleroze, a neurološkinja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, profesorka Jelena Drulović ocenjuje da je lečenje tog oboljenja danas znatno unapređeno.
“Posebno ako poredimo sa prethodnim periodom i mi sada stalno ponavljamo da se sada leči pet puta više pacijenata nego pre četiri godine, što je zaista ogroman napredak”, rekla je profesorka Jelena Drulović gostujući u Dnevniku RTS-a.
Procena je, dodaje, da se leči blizu 60 odsto osoba sa dijagnozom multiple skleroze, odnosno oko 5.000 od ukupno 9.000 obolelih.
“Činjenica je da su lekovi praktično dostupni svima. To što se ne leče svi posledica je činjenice da, nažalost, ne postoji mogućnost da se određene osobe s ovom bolešću leče jer mi ovim lekovima, koliko god su oni dobri i efektivni, ne možemo da popravimo stanje”, objašnjava profesorka Drulović.
Visokoefektivne terapije
Za lečenje multipla skleroze postoje različite terapije.
Profesorka Drulović kaže da možemo biti zadovoljni jer se povećava broj pacijenata koji se leče visokoefektivnim terapijama.
“Nije visokoefektivna terapija neophodna za sve pacijente, ali za jedan dobar broj jeste. I mi sada lečimo više od 40 odsto pacijenata tim visokoefektivnim terapijama”, navodi Drulović.
Objašnjava da se u lečenju slede svetske strategije – kojim lekovima treba započeti terapiju, kada treba zameniti terapiju i započeti lečenje tim visokoefektivnom.
Tretmani multipla skleroze su se ranije započinjali samo u univerzitetsko kliničko-bolničkim centrima, a profesorka Drulović kaže da se sada tretmani otpočinju u čitavom nizu opštih bolnica i zdravstvenih centara.
“Donedavno, tih centara je bilo još 21, a sada prema preporuci Republičke stručne komisije za neurologiju, koja je usvojena od strane i Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, taj će se broj centara proširiti na još pet, tako da se očekuje da će sada još u 26 centara biti moguće započinjanje lečenja”, kaže profesorka.
Postavljanje dijagnoze
Multipla skleroza se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, a najčešće u periodu između 20. i 40. godine, što je radno aktivno stanovništvo.
Simptomi su nespecifični i podsećaju na druga oboljenja.
“Pri postavljanju dijagnoze, osim kliničke prezentacije, izuzetno je značajan određeni broj dijagnostičkih pregleda, pre svega pregledi magnetnom rezonancom”, objašnjava Drulović.
Navodi da je država napravila značajan iskorak time što je obezbedila veći broj aparata za magnetnu rezonancu, ne samo u univerzitetskim centrima, već i u drugim centrima u Srbiji, i zvanično je prioritizovana multipla skleroza kada su u pitanju pregledi magnetnom rezonancom.
Osim godina u kojima se najčešće javlja, objašnjava profesorka, na mogućnost da je neko oboleo od ove bolesti upozorava i pojava smetnji sa vidom.
“U smislu oslabljenog vida, obično jednim okom, zamagljenog vida, razlikovanja boja tim okom, pojavi bolova pri pokretima očiju. Takođe, to mogu da budu vrtoglavice, trnjenje bilo kog dela tela, slabost u rukama i nogama, nestabilnost pri hodu. Dakle, bilo kakva neurološka manifestacija”, pojašnjava Drulović.
Održavanje zdravlja mozga
Drulović kaže da se sledi koncept održavanja zdravlja mozga, odnosno očuvanja moždanog tkiva.
Objašnjava da praktično za mesec dana od momenta kada osoba dođe do neurologa, može da se postavi dijagnoza multipla skleroze, a zahvaljujući sistemu dodele terapije.
“Već mesec dana posle toga pacijent može da započne sa terapijama o trošku Republičkog fonda, što je zaista ogroman napredak i što je omogućilo da danas imamo veliki broj ljudi koji lečimo” ističe Drulović.
Gošća RTSa ocenjuje da živimo u jednom drugom svetu gde kako se postavi dijagnoza tako se sa pacijentom dogovara koji bi lek za njega bio najadekvatniji.
Održavanje aktivnosti pacijenta
Profesorka Drulović kaže da bolest pravi ogromne troškove, pre svega osobama koje su od nje bolesne i njihovom okruženju, ali i čitavom društvu.
“Ukoliko se ne leče, pacijenti postaju nesposobni da nastave svoje radne aktivnosti. Upravo primenom ovakvih lekova mi postižemo da ljudi nastave da rade”, kaže profesorka.
Profesorka kaže da je neophodano i oformljavanje centara za multiple sklerozu gde bi osobama koje imaju ovu bolest bili dostupni neurolozi i sestre ali i druge kolege iz zdravstvenog sistema
“Mi koji radimo u kliničkim centrima imamo dostupnost i drugih specijalista koji su tu potrebni kao što su oftalmolozi, urolozi i tako, ali u svakom slučaju ta jedna multidisciplinarnost je nešto što se sada svuda u svetu forsira kao potreba tretmana pa se nadam da ćemo i u tome uspeti”, nada se Drulović.
Gošća RTS-a kaže da je broj pacijenata veliki,a prema najnovijim procenama, da multipla sklerozu ima otprilike 140 na 100.000 građana.
