Pravoslavni hrišćani širom sveta obeležavaju Uskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan deo Eskima koji žive na Aljasci.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: “Hristos vaskrese” i “Vaistinu vaskrese”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može “pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

KOMENTARIŠI