PODELI
Foto: Dom zdravlja Požarevac

305 total views, 3 views today

Tekst zakona je u fazi nacrta, što znači da prvo treba da bude usvojen na Vladi Srbije, pa da potom uđe i u skupštinsku proceduru. U Ministarstvu zdravlja očekuje da će do polovine godine on biti usvojen, kada će veći deo novina i početi da se primenjuje, dok će za neke stavke biti potrebno usvajanje podzakonskih akata, što će njihovu primenu odložiti do početka 2018. godine.

 Šta će se sve promeniti i da li će to za građane Srbije biti boljitak, za “Blic” otkriva pomoćnica ministra zdravlja Slađana Đukić.

Nema više vraćanja po uput u dom zdravlja

Dat je predlog da ubuduće lekari specijaliste neposredno mogu da upute pacijente na stacionarno lečenje. To znači da oni ukoliko moraju da ostanu u bolnici na lečenju, ne moraju da se vraćaju kod svog izabranog lekara u dom zdravlja po uput, već direktno lekar specijalista može da ih uputi.

Duže bolovanje od izabranog lekara

Data je mogućnost da ubuduće izabrani lekar u domu zdravlja može da utvrdi dužinu bolovanja do 60 dana, umesto dosadašnjih 30. Međutim, ništa nije menjano kada je reč o tome ko će to bolovanje isplaćivati. I dalje će prvih 30 dana plaćati poslodavac, a od 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Javno-privatno partnerstvo

Po prvi put u zakon je uvršćeno javno-privatno partnerstvo. To bi praktično značilo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi, tako, bio u obavezi da sredi taj deo bolnice i nabavi svu potrebnu aparaturu za određenu granu medicine kojom bi se bavio. Pacijenti bi se tu lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja, preduzetniku bi RFZO to plaćao, a bolnica bi bila savremano opremljena, tako da bi svi bili na dobitku. Po isteku ugovora, sve uloženo ostaje bolnici.

Nezvanično saznajemo, ovakvo partnerstvo u zdravstvu moglo bi da zaživi kada je radiologija u pitanju.

RFZO je do sada zaključivao ugovore samo sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

Rekonstrukcija dojki

Prava koji građani imaju na teret zdravstvenog osiguranja su proširena, pa tako one žene koje su operisane od karcinoma dojke i kod kojih je urađena mastektomija, odstranjenje jedne ili obe dojke, imaće mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju.

To ranije nije bio slučaj, a ovo pravo je uvršćeno nakon inicijative Udruženja žena koje su operisane od raka dojke.

Neoverena knjižica i lečenje

Po sadašnjem zakonu svi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Nacrtom zakona o osiguranju ova mogućnost je proširena, pa će lečenje bez overene knjižice biti prošireno na palijativno zbrinjavanje, na obaveznu vakcinaciju i imunizaciju, kao i na skrinig preglede.

NASTAVAK VESTI POGLEDAJTE OVDE

KOMENTARIŠI