Mitropolit crnogorsko-primorski o tragici Miloševića i haškim susretima sa njim. Neka ih prenesu u njegovu Lijevu Rijeku, sramota je kako se Srbija ponela prema njemu.
Bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević i njegova nedavno preminula supruga Mira trebalo bi da počivaju u Crnoj Gori, u Lijevoj Rijeci, a ne u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. To je želja koju prvi put u javnosti preko “Novosti” iznosi visokopreosvećeni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
U razgovoru za Novosti on kaže da je Slobodan bio državnik koji je morao da bude više ispoštovan i sahranjen kako dolikuje.
– Kada mu već nema mesta u alejama velikana ili zaslužnih građana u Beogradu, neka ga prenesu ovde kod nas u Crnu Goru, njegovu Lijevu Rijeku. Tu ima mesta. Naravno, sa suprugom Mirom. Sramota je kako se država Srbija ponela prema njemu i njegovoj porodici. To nije smelo da se uradi. Mnogi zaboravljaju da je naš Sloba bio sin teologa, veroučitelja. Pričao mi je Slobodan Tomović da ga je gledao dok kleči na kolenima na molitvi u Bijelom Polju. Nažalost, završio je tragično, kakav je uostalom i bio život te familije. Svetozar Milošević se razveo se od supruge, živeo sam, ali je drama između dve ugledne porodice u Lijevoj Rijeci – Miloševića i Koljenšića – ostavila traga na Slobi. Jer nije lako odrastati bez oca – kaže mitropolit Amfilohije, koji smatra da bi sudbina Miloševića, ali i srpskog nasleđa, bila drugačija da se oslobodio komunističkog nasleđa posle događaja na Kosovu 1989. godine.
Sagovornik kaže da je dobro poznavao bivšeg predsednika Srbije. Priseća se, takođe, i da je bio protiv njega devedesetih:
– Dok je bio profesionalni političar, nazivao me svakojakim imenima, ali je i pored svega, na kraju, shvatio da ono što sam govorio nije bilo upereno protiv njega, jer sam iskazivao samo svoje nezadovoljstvo politikom koju je vodio, što se nažalost kasnije odrazilo i na sudbinu naroda.
Veze između Amfilohija i Miloševića postale su čvršće nakog Slobinog odlaska sa vlasti, a naročito posle njegovog hapšenja i izručenja Hagu. Mitropolit se živo seća njihovih susreta u Sheveningenu.
– Kada sam ga obilazio u haškom zatvoru, Milošević je od mene tražio da svedočim u tom procesu, pošto sam na jeziku prilično brz i često izgovorim nešto što ne bi trebalo. Zvao me je iz Haga i pitao da li mogu da budem deo tima za njegovu odbranu. I bio sam spreman, ali sam o tome prethodno obavestio patrijarha Pavla, pitao ga šta misli o tome. Usledio je kratak odgovor: “Dobro je to, ali vidi, Amfilohije, zar ne znaš u kakvim si problemima u Crnoj Gori i sada ti još treba Milošević.”
To je, kako tumači Amfilohije, opravdanje našeg patrijarha i on ga je poslušao.
– Moram da priznam da mi je i danas žao što sam to učinio. Milošević je ostao u vernosti kosovskom zavetu. Nije prihvatio ucenu iz Rambujea, koja je bila jednaka uceni Austrougarske 1914. godine. To je kasnije i dovelo do bombardovanja zločinačkog NATO, koji je sa 19 najmoćnijih zemalja sveta kidisao na jednu malu i miroljubivu zemlju. Da li je to bilo realno? Na kraju, ti moćnici su bili izbezumljeni otporom naše vojske pa su nam posle 78 dana žestoko zapretili da će nas sravniti sa zemljom. I Milošević je bio primoran da potpiše Kumanovski sporazum. I kamo lepe sreće da su oni koji su došli posle njega sačuvali makar taj sporazum. Tako su oni koje je Slobodan ustoličio na vlasti izdali Crnu Goru tako što su priznali zločince koji su nam preuzeli Kosovo i Metohiju. To je tragedija. Nadamo se da ovi danas koji vladaju Srbijom ne pođu njihovim stopama.
Sagovornik Novosti tvrdi da je Milošević i iza rešetaka bio otresit:
– A kakav bi mogao biti kada je iz crnogorskog podneblja? Ali bio je i prilično naivan. Verovao je onima koji su vodili Evropu i Ameriku da neće udariti na SRJ. Međutim, nije bio uplašen. Ni najmanje. Čak mi je delovao prilično samouvereno. Bio je siguran da će pobediti sud u Hagu i sve optužbe koje su mu stavili na teret. Bio je veliki optimista…
VEROVAO U POVRATAK NA KOSOVO
Amfilohije priznaje da je teško doživeo Miloševićevo izručenje Hagu.
– Reč je o sramnom činu koji nije smeo da se dogodi. Neka je sišao sa vlasti, i to nije ništa strašno, ali ovo što se posle toga desilo, to Srbija nije smela da dozvoli. Njega je ranije čak i patrijarh Pavle molio da podnese ostavku, ali on to nije prihvatio. Posle me je u ćeliji ubeđivao da će Kosmet opet biti srpski. Govorio mi je: “Amfilohije, opet ćemo imati svoju državu u svojim granicama. Vratićemo naš narod na Kosovo i Metohiju, budite sigurni”.
U tom optimizmu se i upokojio.
PROMAŠIO ZA UNPROFOR
Davno pre hapšenja pričali smo o pripadnicima Unprofora u Srpskoj Krajini, priseća se mitropolit, kada su ih postavili kao među sa Hrvatima. Pitam ja Slobu da li je siguran da oni neće okrenuti cevi na nas, a on mi odgovara: “Ma, daj bre, Amfilohije, šta to pričaš? To je nemoguće!” Nažalost demantovali su ga dani koji su usledili. Verovao je strancima i to ga je skupo koštalo.
