PODELI
Foto: Urban City // B.P.

Grupa naučnika otkrila je fosilne ostatke zuba pande na prostoru Bugarske, čijim ispitivanjem se došlo do toga da vrsta koja je pronađena ne pripada direktnom pretku današnjih džinovskih pandi, već bliskom rođaku koji je živeo pre otprilike šest milion godina na istočnom rubu Evrope.

Naime, na osnovu veličine zuba fosilnih ostataka, naučnici su procenili da bi ova vrsta bila približne veličine ili nešto manja od današnjih pandi, kao i da je drevna panda verovatno živela u močvarnoj šumi, te da se kao takva hranila vegetacijom, preneo je časopis „Sajens alert“.

Međutim, za razliku od savremenih pandi, zubi fosila koji je pronađen pokazuju da vrhovi njegovih zuba ne izgledaju dovoljno jako da bi mogli da usitnjavaju drvenaste stabljike bambusa.

Ono što je zanimljivo jeste podatak da naučnici navode da bi po tvrdoći i obliku zuba mogli proceniti da su njegovi zubi bili pogodni za čvršću hranu od starijih srodnih vrsta, što se lepo uklapa u ideju da su moderne džinovske pande evoluirale od medveda mesoždera da bi ispunile ekološku nišu milionima godina.

“Verovatna konkurencija sa drugim vrstama, posebno mesožderima i verovatno drugim medvedima, objašnjava bližu specijalizaciju džinovskih pandi u ishrani biljnoj hrani u vlažnim šumskim uslovima”, kaže paleontolog Nikolaj Spasov iz bugarskog Nacionalnog prirodnjačkog muzeja.

Dosadašnja proučavanja da su pokazivala da su najverovatniji rođak modernih džinovskih pandi živeo je u Kini pre 8 miliona godina, međutim, fosilizovani zubi stvorenja nalik pandi otkriveni su u Bugarskoj i datiraju još dva miliona godina unazad.

Nazvana “Agriarktok nikolovi” po bugarskom paleontologu Ivanu Nikolovu koji je prvi katalogizirao zube 1970-ih, ova novoopisana vrsta mogla je biti jedna od poslednjih pandi u Evropi.

“Džinovske pande su veoma specijalizovana grupa medveda”, objašnjava Spasov.

Za džinovske pande se često kaže da su živi fosili jer su se tako malo promenile tokom svoje evolucione istorije.

KOMENTARIŠI