Stabilnost rada blokova u Kostolcu, pored radnika u proizvodnji, najvećim delom drže radnici održavanja i praktično su nevidlјivi za javnost jer njihov rad nije merlјiv tonama i kilovatima, već brzinom otklanjanja kvarova na postrojenjima. Posetili smo ih sredinom februara. Bio je to običan dan, kada je bilo manje intervencija. Inače, u proseku godišnje realizuju više od sto popravki.
Trenutno je u sektoru održavanja 150 radnika i podelјeni su na mašinsku i elektro grupu, a prosek starosti je 50 godina. To im je, kažu, najveći problem, jer su iskusne ekipe, ali nema mladih da nauče i preuzmu iskustvo, bez koga nema kvalitetnog održavanja ovakvog postrojenja.
– Otišli su nam mnogi odlični radnici u penziju, uzeli otpremnine, tako da nam je zaista poslednji voz da podmladimo timove – kaže Želјko Ilić, rukovodilac Službe održavanja.
– Dobrog majstora ne možeš da dobiješ, njega moraš ovde da stvaraš. Imamo odličnih majstora kod izvođača radova u „Primu“ i među radnicima „Obilića“. Kada bismo mogli te lјude da dobijemo, rešili bismo sve naše probleme – nada se Ilić.
Kancalarije održavanja vrve od lјudi, tu su dogovori o intervencijama, planovi postrojenja, telefoniranje i koordinacija sa proizvodnjom. Kvar će otklanjati vešto, bez rasterećenja bloka.
– Pre nekoliko dana imali smo problem sa odšlјakivačem i uspeli smo lanac da popravimo i spojimo samo sa smanjenjem snage kotla. Naravno, to nije uvek moguće – kaže Ilić.
U pogon nas je poveo zajedno sa poslovođom Zoranom Pavkovićem. Tek kada uđeš u kotlovsko postrojenje, postaje ti jasno zašto je promaja uzrok svih bolesti kod nas. Sa svih strana duva kao u tunelu. Odmah nailazimo na veliku grupu radnika koja već treći dan popravlјa havarisani mlin. Ogroman posao i sve su morali da zamene. Kako reče poslovođa Saša Milovanović, upao je zub od bagera, koji je sa kopa došao transportom uglјa i napravio ogromnu štetu. Otkinuo je jednu lopaticu, a disbalans je pokrivio sve, čak i ogroman elektromotor.
– Problem su rezervni delovi, sredstva za rad, jer javne nabavke mnogo usporavaju proces, a nama treba sve odmah i sad – kaže Zoran Pavković, poslovođa.
Tu su radnici našeg održavanja, „Prima“ i „Obilića“. Disciplina na najvišem nivou.
– Najgore je kod sistema za odšlјakivanje i otpepelјivanje. Cevi su kao od papira, abrazivne i imamo zaista mnogo intervencija. Nemamo ni dovolјno iskusnih radnika, pa mnogi od nas ostaju na intervencijama i po 48 sati, sa pauzama koje moramo da pravimo prema zakonu – dodaje Pavković.
Svuda su raspoređeni radnici održavanja, od mašinske sale, gde su generatori, do podfilterskog postrojenja. Trude se da svoj posao rade odgovorno i na vreme.
– Dobri rezultati proizvodnje za nas su satisfakcija, jer to jedino donosi novac kompaniji. Prošle godine, dali smo EPS-u 4.801.941.000 kilovat-sati električne energije i zaista smo ponosni i na kolege u proizvodnji koje odlično rade svoj posao, ali sam ponosan i na ove radnike – samo oni znaju kakve su muke sve imali u održavanju stabilnosti blokova. Međutim, moram da kažem da probleme treba brže da rešavamo na nivou ogranka i na nivou EPS-a, u vezi sa efikasnijim sistemom nabavki i da nam uposle mlade lјude koji žele i vole ovaj posao. Nije ovo za svakoga. Mi smo podelili lјude u grupe, oni rade i po smenama i interventno. Za njih nema pravog godišnjeg odmora, nema praznika, nema slobodnog dana kada dođe do kvara na postrojenju. Nјihov život predodređuje termoelektrana – iskren je Ilić.
Obilazimo postrojenje bloka jedan, a kako saznajemo od održavaoca, polovina opreme koja se pokvari ne može tu da se popravlјa, već mora da se kompletna zameni. Tu nastaje problem, posebno kod pumpi, elektromotora, cevovoda i ventila. Noćna mora im je sistem za transport pepela i šlјake, ali ga drže stabilnim, uz intervencije u najkraćem mogućem roku, kako ne bi stali blokovi. Bez timskog rada radnika proizvodnje i održavanja nema ni stabilnosti „Kostolca“.
Saradnja
Često se radnici sreću i sa kolegama iz Obrenovca, razmenjuju iskustva, ali i pozajme nešto od opreme. I tamo i ovde problemi su slični i, na svu sreću, rešivi. U toku su i pripreme za godišnje remonte na oba bloka, koji će početi u julu, a završiće se krajem avgusta i do tada treba nabaviti sve, organizovati se i utegnuti obe mašine za rad tokom naredne jeseni i zime.
svasta,pa ovo je gore nego u zatvor.Koji to zakon o radu moze da natera coveka da radi 48 sati da bi dobio neku pauzu